EnglishFrenchGermanGreekItalianRussianSpanishSwedish

Telemarketing – kako se odbraniti

Najpre se treba obratiti firmi koja vas uznemirava i telefonom vam nudi proizvode i usluge. – Ukoliko se pozivanje nastavi postoji mogućnost žalbe povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, ali i Tržišnoj inspekciji.

Pozivanje telefonom i nuđenje robe ili usluga sve više uzima maha, kažu čitaoci koji su se proteklih nedelja javljali našoj redakciji, a uznemiravanje, žale se, postaje sve nepodnošljivije. Razne firme, često malo poznate, ali i velike telekomunikacione kompanije, pa i finansijske institucije, i ujutru i uveče pozivaju građane pokušavajući da im prodaju neki proizvodili ponude novu uslugu, pozivaju ih na večere i druženja na kojima se tobože dobijaju pokloni. Nevolja je utoliko veća što građani ne znaju kome bi u takvoj situaciji mogli da se požale i prekinu agresivni telemarketing.

Upravo je godišnji odmor jedinstvena prilika da saznate šta se dešava u vašem stanu u vreme kada ste na poslu. Baš tada su mnoge iznenadili telefonski pozivi sa nepoznatog broja ili neočekivano zvono na ulaznim vratima.

A scenario je dobro poznat – još niste ni otvorili ulazna vrata ili rekli „halo”, a osoba sa druge strane je već izgovorila četiri prostoproširene rečenice i ponudila vam gomilu stvari ili usluga na prodaju.

Kako se zaštiti od agresivnog telemarketinga?

Na našu veliku žalost, Zakon o trgovini (Sl. glasnik RS 53/2010) članom 17. dozvolio je daljinsku trgovinu na malo. Nije, doduše, bila namera zakona da dozvoli da nas razni prodavci i ponuđači usluga maltretiraju, ali im to, istini za volju, nije ni zabranjeno ovim zakonom. Zakon o zaštiti potrošača (Sl. glasnik RS 73/2010) malo više se pozabavio ovom tematikom, ali je malo verovatno da ćete nekoga tužiti nadležnom sudu zato što je pokušao da vam telefonom proda nešto. Nešto se, ipak, može uraditi. Kao moguće „pojaseve za spasavanje” u ovoj poplavi stresa nudimo sledeće mogućnosti:

1. Po hitnom postupku tražite da vam se broj izbriše iz telefonskog imenika „Telekoma Srbija”. „Orion telekom”, drugi fiksni operater još se nije toliko razvio da nudi na svojoj internet strani telefonski imenik. Pravnim licima se ne preporučuje da ovo rade, jer su „žute strane” jedna od boljih reklama za njihovu delatnost, a mobilni operateri ionako nemaju, javno dostupan, telefonski imenik. Ovo je naročito dobro da uradite pre početka predizbornih aktivnosti za predstojeće izbore.

2. Prekinite vezu ili zatvorite vrata stana uz obavezno: „Hvala, nisam zainteresovan”. Imajte u vidu da osoba sa druge strane ima nalog od poslodavca da bude tako agresivna i da verovatno ne želi da vas maltretira. Da je mogla da nađe neki bolji posao, sigurno ne bi uznemiravala građanstvo.

3. Ako ne želite da se javite, a nervira vas neprekidna zvonjava, setite se da većina mobilnih i poneki fiksni telefonski aparati imaju opciju koja se obično zove „tišina”. Lepo pritisnete dugmić i telefon više ne zvoni, a niste prekinuli vezu.

4. Ako vas uznemirava banka u kojoj imate kredit, tekući račun ili joj robujete na bilo koji drugi način, ili vas zovu, obično mlađi ženski glasovi, u ime osiguravajuće kuće u kojoj već imate osiguranje, vreme je za ozbiljnu akciju. Realno je da će vas razni trgovci zvati samo jednom i ako se uklonite iz telefonskog imenika, male su šanse da vam ponovo ponude neki svoj proizvod telefonskim putem. Sa bankama i osiguravajućim društvima stvar stoji drugačije. Potpuno je za očekivati da će vas zivkati da vam predstave svoj novi proizvod i pozovu da ga platite za sve vreme ugovornog odnosa sa njima.

Zato, čitaocima predstavljamo: Zakon o zaštiti podataka o ličnosti (Sl. glasnik br. 97/2008) i instituciju koja ga sprovodi, uključujući i moćna ovlašćenja koja su joj data: poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti .

Pre detaljnog objašnjenja vas podsećamo da instituciju poverenika ne čini jedan čovek, već čitav tim ljudi.

Pre nego se upustite u pisanje prigovora povereniku, proverite da li ste uznemirivačima na bilo koji način dali ovlašćenje da vam mogu da vam šalju poruke komercijalnog sadržaja, da vas obaveštavaju o novim proizvodima i uslugama. Dakle, proverite opšte uslove poslovanja banke (u obavezi su da ih istaknu na svojoj internet strani) ili proverite uslove osiguranja, ugovor i ponudu koje ste dobili od društva za osiguranje. Možda negde piše da ste prihvatanjem tih uslova saglasni da vas „bombarduju” ponudama za, „još-malo-pa-besplatne” platne kartice, novim paketima računa, najnovijim vrstama osiguranja od najezde bengalskih tigrova na gornje etaže višespratnica i tome slično.

Ako se desilo da ste dali saglasnost, još nije sve izgubljeno.

Citiramo, najpre član 10. ovog zakona:

„Punovažan pristanak za obradu može dati lice, nakon što ga rukovalac prethodno obavesti u smislu odredbe člana 15. ovog zakona.

Punovažan pristanak lice može dati pismeno ili usmeno na zapisnik.

Pristanak se može dati preko punomoćnika.

Punomoćje mora biti overeno, izuzev ako zakonom nije propisano drukčije.

Pristanak za lice koje nije sposobno za davanje pristanka daje zakonski zastupnik ili staralac.

Pristanak za obradu podataka o licu koje je umrlo mogu dati supružnik, deca sa navršenih 15 godina, roditelji, braća i sestre, odnosno zakonski naslednik ili lice koje je za to odredio umrli.”

Zatim, član 11:

„Pristanak se može opozvati.

Punovažan opoziv lice može dati pismeno ili usmeno na zapisnik.

U slučaju opoziva, lice koje je dalo pristanak dužno je da rukovaocu naknadi opravdane troškove i štetu, u skladu sa propisima koji uređuju odgovornost za štetu.

Obrada podataka je nedozvoljena posle opoziva pristanka.”

Zaključak je jednostavan. Napišite dopis banci ili osiguravajućoj kući ili drugoj firmi sa kojom imate dugoročan ugovorni odnos da ne želite da vas više, ni na koji način, obaveštavaju o novim proizvodima niti da vam nude nove usluge.

Ukoliko se i posle toga uznemiravanje nastavi preostaje vam obraćanje povereniku i to na sledeći način:

Pratite link: http://www.poverenik.org.rs/index.php/sr/formulari-zastita-podataka.html

Tu ćete naći formulare za razne vrste pritužbi. Ukoliko vaš slučaj nije obuhvaćen ponuđenim formularima, uvek se možete obratiti, lično sastavljenim dopisom.

Predstavke u pisanom obliku se šalju na adresu: Ulica Svetozara Markovića 42, Beograd.

Podsećamo vas na ovlašćenja poverenika:

Na osnovu nalaza inspektora, poverenik može:

1. narediti da se nepravilnosti otklone u određenom roku

2. privremeno zabraniti obradu koja se obavlja suprotno odredbama ovog zakona

3. narediti brisanje podataka prikupljenih bez pravnog osnova

Protiv rešenja poverenika nije dozvoljena žalba, ali možete pokrenuti upravni spor tužbom Vrhovnom sudu Srbije. Nadamo se, da za ovo poslednje neće biti potrebe.

Za kraj, posebna poslastica kao sredstvo za uništavanje najupornijih „zlostavljača” – Zakon o elektronskoj trgovini (Sl. glasnik RS 41/2009), član 8. koji zabranjuje slanje neželjenih komercijalnih poruka i kazni od 100.000 do 1.000.000 dinara. U ovom slučaju, na usluzi vam je Tržišna inspekcija. Pozovite i prijavite agresivan telemarketing.

Izvor: Politika (Redakcija „Potrošača”)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

© 2011 - 2013 TURIZAM ZA VAS I NAS. SVA PRAVA ZADRŽANA.

Izradio Web Genije