EnglishFrenchGermanGreekItalianRussianSpanishSwedish

Nezaboravni bukovi Tare

Kanjon ove crnogorske reke zbog dubine od 1000, a mestimično i 1300 metara, svrstava se odmah iza Velikog kanjona reke Kolorado u SAD i velika je turistička atrakcija.

Kao usečena brazda između planinskih vrhova Bjelašnice, Sinjajevine, Ljubišnje i Durmitora, teče bistra planinska reka Tara, a njene vode, s vremena na vreme, sačinjavaju divne pejzaže sa pitomim i plodnim dolinama na kojima su njive, voćnjaci, gajevi i pašnjaci na kojima pasu stada ovaca i koza, neretko zajedno sa divljači, kojom je puna dolina i kanjon reke. Teče i protiče dalje kroz ambis nad kojim u pravoj vertikali štrče borovi samotnjaci koji izniču, reklo bi se, iz same kamene litice, sunovraćene u dubini ambisa ovoga znamenitog kanjona.

Teče, i kao da se krije od zaljubljenih pogleda u njene brzake, u njen kamen koga je ona sakrila ispod sebe, a koga nam otkriva njena čista i bistra voda. I putuje Tara i kao da traži nekog nevinog i čistog, sebi sličnog, kome će da se bez pogovora preda. Tako lepa i čista čitavim svojim tokom, natera zaljubljenog čoveka da je nazove Suza Evrope.

Kanjon Tare , kao jedinstvena pojava po svojoj dubini od 1000, a mestimično i 1300 metara, svrstava se odmah iza Velikog kanjona reke Kolorado u SAD. Tara, koja na svom kraju čini sastavnicu Drine, ima tok dug 150 kilometra i najduža je crnogorska reka. Na delu toka kroz nacionalni park Durmitor, Tara ima prosečan pad, usled čega postoje brojni vodopadi – bukovi i brzaci koji svojom jedinstvenom pojavom upotpunjuju ambijent crnogorskog Kolorada.

Čitavim tokom Tara dobija značajne količine vode od brojnih vrela i nekoliko pritoka. Najvažnije pritoke na levoj strani su joj Ljutica i Sušica, a najvažnije desne pritoke Vaskovaška reka i Draga. Među njima je svakako najpoznatije vrelo Bajlovica sige, izvor na levoj obali Tare, izdašnosti više stotina litara u sekundi, kod koga se voda koja izvire iz jezera u pećini Bučavica stropoštava u Taru sa visine od preko 30 i na dužini od oko 150 metara. Od mnoštvo osobenosti Tare  posebno mesto zauzimaju njeni bukovi. Huk nekih većih bukova se čuje i na samim ivicama kanjona. Od preko 40 bukova najpoznatiji su Đavolje lazi, Sokolovina, Bijeli kamen, Gornji i Donji tepački buk i drugi. Zbog kvaliteta svoje vode i jedinstvenog eko-sistema, Tara je 1977. godine uvrštena u program „Čovek i biosfera“ i upisana u ekološki rezervat biosfere sveta, čime je zaštićena međunarodno usvojenom konvencijom.

Flora reke Tare  je uspela da sačuva brojne vrste biljnog sveta koje vode poreklo još iz daleke prošlosti. I ono što je najinteresantnije, mnoge od ovih vrsta su uspele da sačuvaju svoja iskonska obeležja karakteristična za daleku prošlost. Tako u dolinama Tare  možemo sresti sačuvane pojedine vrste tercijalne flore iz ledenog doba. Osim ovih vrsta, biljni svet u kanjonu se karakteriše šumama različitih vrsta: cera, jasena, bukve, crnog jasena i breze. Veliki deo kanjona obrastao je pojedinim stablima četinara, a među njima posebno mesto zauzima crni bor.
Najinteresantniji oblici crnog bora su oni koji su pričvršćeni žilama za golo kamen–liticu i nadneseni nad sami ambis. Ali, najpoznatiji lokalitet gde crni bor izgrađuje prašumsku zajednicu, nalazi se u kanjonu, na mestu zvanom Crna poda. Crna poda su proglašena za strogi prirodni rezervat. Tu su borovi visoki i do 50 metara, a dosežu starost i do 400 godina. Masivi kanjona pružaju izvanredne uslove za život divokoza. Osim divokoze, kao redovni stanovnici kanjonski prostora javljaju se srna i divlja svinja. Tara je bogata i ribom. U njenom slivu živi pastrmka potočara, mladica, lipljen, klijen, skobalj…

Most – simbol reke

U mestu Đurđevića tara nalazi se veliki most, čija je gradnja počela 1938. a završena 1940. godine. Ovaj most je vremenom postao jedan od simbola ove reke. Iako sagrađen ljudskom rukom, svojom idealnom linijom koja kad se posmatra iz visine izgleda kao jedna od Tarinih krivina na njenom dugom putu, uklopio se u ovaj prirodni ambijent kao da je i on sam građen moćnim prirodnim uticajima. U toku Drugog svetskog rata je srušen da bi 1946. ponovo bio obnovljen. Dužina mosta iznosi 154 metra, a na najvisočijem luku dostiže visinu od 135 metara od Tarinih obala.

Poseban doživljaj

Izlet na pojedina mesta na samim ivicama kanjona, predstavlja poseban vizuelni doživljaj, jer se radi o mestima sa kojih se pruža veličanstven pogled. Od njih nekoliko posebno treba izdvojiti Ćurevac (1625 metara). Sa ovog mesta sa jedne strane vidimo panoramu Durmitora, a sa druge kanjon Tare  u kome vijuga reka usečena u kamene litice.

 (Izvor: Politika (N. K.)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

© 2011 - 2013 TURIZAM ZA VAS I NAS. SVA PRAVA ZADRŽANA.

Izradio Web Genije