EnglishFrenchGermanGreekItalianRussianSpanishSwedish
  • PRISTUPAČNOST KROZ PRIMERE

Univerzalni dizajn

Univerzalni dizajn je pristup koji se odnosi na ljude svih godina i sposobnosti. Kroz predmet će biti razrađene teme primene principa univerzalnog dizajna u dizajniranju okoline, osiguravanju pristupa informacijama, korišćenju različitih uređaja i proizvoda od strane najvećeg broja korisnika sa različitim sposobnostima.

Univerzalni dizajn poštuje ljudsku različitost i promoviše inkluziju svih ljudi u sve životne aktivnosti. Takođe, kako je malo verovatno da neki proizvod ili sredinu može koristiti svako pod svim uslovima, univerzalni dizajn možemo smatrati pre procesom, nego dostignućem.
Briga za stepen upotrebljivosti nekog predmeta ili prostora može biti sledeći korak u razvoju dizajna uopšte, odnosno onaj korak koji će izdvajati pojedine koncepte od konkurencije. Duži životni vek i rapidni razvoj medicine podrazumevaju, između ostalog, da više ljudi živi sa invaliditetom danas nego u prošlosti i da taj broj raste.

Univerzalni dizajn (ili „dizajn za sve“), jednako kao i filozofija pristupačnosti, počivaju na priznavanju, prihvatanju i podsticanju prava svih ljudskih bića – na svim nivoima društva – uključujući i osobe sa ograničenjem u aktivnostima u kontekstu koji obezbeđuje visok stepen zdravlja, sigurnosti, udobnosti i zaštite životne sredine. Pristupačnost je bitan atribut održivosti izgrađenog okruženja u čijem je središtu osoba.

„Dobar dizajn omogućava, loš dizajn onemogućava“

Uvod

Ubrzo posle svog osnivanja 1993 god. Evropski institut za dizajn i invaliditet (EIDD) je razvila svoju misiju – postavku: „Podizanje kvaliteta života kroz Dizajn za sve“.

Posle deset godina, kao Evropska platforma za Dizajn za sve, uključujući razvoj spoljni h odnosa kao i unutrašnje strukture –nacionalne organizacije članice, organizacije članice i individualni članovi sada u šesnaest Evropskih zemalja – EIDD smatra da je došlo vreme za proglašenje Deklaracije Dizajna za sve.

Dizajn za sve ima korene i u skandinavskom funkcionalizmu iz 1950-ih i u ergonomskom dizajnu iz 1960-ih. Tu je isto i društveno-politička pozadina u skandinavskoj socijalnoj politici, koja je u Švedskoj u kasnim 1960-im iznedrila koncept „društva za sve“ upućujući prvenstveno na dostupnost. Ovo ideološko uverenje je pretočeno u Standardna pravila Ujedinjenih nacija za izjednačavanje mogućnosti za osobe sa invaliditetom, prihvaćenih na Generalnoj Skupštini UN u decembru 1993. Fokus Standardnih pravila na dostupnosti u jasnom konceptu jednakosti je inspirisao razvoj filozofije Dizajna za sve, koja je postala opšteprihvaćeni koncept u EIDD na svojoj Godišnjoj generalnom zasedanju u Barseloni 1995 god.

Uporedivi koncepti su se razvijali paralelno u drugim delovima sveta. Zakon za Amerikance sa invaliditetom je doprineo evoluciji Univerzalnog dizajna, dok istovremeno Inkluzivni dizajn je našlo plodno tle u Velikoj Britaniji.
Danas, Planiranje i Dizajn za sve su sve više priznati kao neophodni elementi u pro-aktivnoj strategiji za održiv razvoj.

Evropski institut za dizajn i invaliditet, prilikom svoje Godišnjeg generalnog zasedanja u Stokholmu 9 Maja 2004, stoga usvaja sledeću Deklaraciju:

Širom Evrope, ljudska raznolikost u godinama, kulturi i sposobnostima je veća nego ikada. Mi sada proživljavamo bolesti i povrede i život sa invaliditetom kao nikada pre. Iako je današnji svet je kompleksno mesto, on je naš, u kojem mi zbog toga imamo mogućnost – i odgovornost – da baziramo naš dizajn na principima inkluzije.
Dizajn za sve je dizajn za ljudsku raznolikost, društvenu inkluziju i jednakost. Ovakav holistički i inovativan pristup predstavlja kreativni i etnički izazov za sve planere, dizajnere, preduzetnike, rukovodioce i političke lidere.
Dizajn za sve cilja da omogući svim ljudima da imaju jednake mogućnosti da učestvuju u svakom aspektu društva. Da bi se to postiglo, izgrađena sredina, svakodnevno objekti, usluge, kultura i informacije – ukratko, sve što dizajniraju i stvaraju ljudi da bi koristili ljudi – mora biti pristupačno, za svakog u društvu pogodno za upotrebu i odgovarajuće za razvijanje ljudske raznolikosti.

Delovanje Dizajna za sve čini svesnim primenu analize ljudskih potreba i težnji i zahteva učešće krajnjih korisnika u svakoj etapi procesa dizajniranja.
Evropski institut za dizajn i invaliditet stoga poziva evropske institucije, nacionalne, regionalne i lokalne vlasti i profesionalce, poslovne i društvene činioce da preduzmu sve odgovarajuće mere za implementaciju Dizajna za sve u svojim planovima i akcijama.
Prihvaćeno 9 Maja 2004 god. na Godišnjem generalnom zasedanju Evropskog instituta za dizajn i invaliditet u Stokholmu.

Izvor:Hendi drustvo

Stanovi koji prate promene životnih potreba

Nicole Hytinen

Ukoliko ste u procesu traženja novog stana verovatno tražite dom u kome vidite sebe za dugi, dugi niz godina. Dom je posebno mesto gde raste porodica, nastaju uspomene i gde se osećate prijatno iako vremenom rastete i starite.Jedan od deset najvećih trendova u gradnji i preoblikovanju od 2005. na ovamo je planiranje za “stare dane” uključujući odgovarajuće detalje u dizajn vašeg doma.

Ti detalji podrazumevaju ulaz bez stepenika, široke dovratke i  prolaze, kupatilo u prizemlju sa ojačanim zidovima (razmislite u ugradjivanju rukohvata u kupatilo) i lako dostupne prekidače, termostate i ventile. Ovi detalji, ali ne i sitnice, će vam uštedeti nekoliko hiljada dolara ukoliko ih ugradjujete prilikom izgradnje stana, a ne nakon njegovog završetka.

Naše se navike menjaju kako starimo. Ali i ranije možete biti u situaciji da vam na neko vreme budu potrebna kolica ili štake, a onda će vam se stepenice na ulazu činiti ogromnom preprekom. Neki od starih će radije napustiti svoje domove i otići da žive u staračke domove, ali će neki ipak uložiti novac i izgraditi rampu koja će im omogućiti ulazak u stan.
Stanovi dizajnirani sa pomenutim jednostavnim i ne mnogo skupim detaljima se zovu Domovi za ceo život. Ovako dizajnirani stanovi će omogućiti ljudima da u svojim domovima stare, osećaju se sigurno, samostalno i ugodno, bez obzira da (ne)invalidnost ili godine. Ovakvi stanovi nisu korisni samo za stare i osobe sa invaliditetom. Roditelji sa malom decom, posebno bebama u kolicima, kao i osobe u trenutnom stanju korišćenja kolica ili ortopedskih pomagala (prelom noge npr.) imaju korist od ovakvih stanova. Prenos sledovanja namirnica ili selidba nameštaja u ovakvim stanovima bivaju mnogo lakši. Zato ako pravite planove da gradite kuću ili kupujete stan, nemojte da zanemarite činjenicu da birate dom koji treba da služi i vama i vašim rodjacima i prijateljima doživotno!http://www.rampcil.org/

Izvor: www.cilsrbija.org

© 2011 - 2013 TURIZAM ZA VAS I NAS. SVA PRAVA ZADRŽANA.

Izradio Web Genije