EnglishFrenchGermanGreekItalianRussianSpanishSwedish
  • PRISTUPAČNOST KROZ PRIMERE

Razumevanje invalidnosti

SOCIJALNI MODEL

INFORMATIVNA PUBLIKACIJA

“Ako ste došli da mi pomognete, onda se možete vratiti kući.

Ali, ako vidite moju borbu kao deo vašeg ličnog opstanka,

onda ćemo možda moći da radimo zajedno.”

 

UVOD

U poslednjoj dekadi, desile su se ogromne promene u svetu invalidnosti.

Kroz direktnu akciju, osobe sa invaliditetom ostvaruju političku snagu i socijalnu spoznaju. Oni zahtevaju ista prava, beneficije i obaveze koje uživaju ostali članovi dručtva, smatrajući da im to pripada. Uporedo sa povećanjem svoje političke aktvinosti, osobe sa invaliditetom na lokalnom nivou kreirale su svoj lični model – nacin na koji interpretiraju, analiziraju i prezentuju pitanja iz svoga života. Taj model, koji je odraz suštinskih uverenja, stavova, filozofije i prakse invalidskog pokreta, naziva se SOCIJALNI MODEL INVALIDNOSTI.

 

SOCIJALNI MODEL INVALIDNOSTI – KLJUČNI ELEMENTI

Socijalni model invalidnosti nudi nov način posmatranja i izučavanja pitanja invalidnosti iz nove perspaktive koji treba da zameni način na koji su ova pitanja posmatrana do sada. Generalno, to je izazov tradicionalnom pristupu i odgovoru na pitanje invalidnosti u društvu uopšte. Posebno, on namerava da značajno utiče na promene u invalidskoj politici i na način na koji su servisi za invalide do sada organizovani I kontrolisani.

U medicinskom modelu, problem invalidnosti se vidi i prepoznaje kao problem pojedinca. Stoga se očekuje da je pojedinac taj koji treba da se menja.Da bi osoba sa invaliditetom prevazičla svoje probleme, očekuje se da ona treba da se pridržava saveta i uputstava datih od strane lekara, medicinskih sestara, fizioterapeuta, radnih terapeuta itd.

Osoba sa invaliditetom se posmatra kao pacijent gde uspah zavisi od toga da li se pacijent pridržavao prepisane rehabilitacije.

Suprotno tome, socijalni model invalidnosti ne tretira problem invalidnosti kao problem pojedinca. Umesto toga, problem se vidi u okruženju u kome živimo. U socijalnom modelu osoba sa invaliditetom ne doživljava se više kao pacijent vec kao korisnik –građanin. U suštini ovoga modela nalazi se zastupanje, podška medđu invalidima, samopomoć i kontorla korisnika. Stoga, rešenja za pitanja invalidnosti vide se u brojnim promenama u oblasti arhitekture, životne srdine, odnosa društva i socijalnim/političkim stavovima. Npr. sptepenici na ulasku u autobus su one koje ograničavaju osobe sa invalidititetom, a ne sam invaliditet – te bi uvođenje pristupačnih autobusa uklonilo prepreku i omogućilo pristup invalidnoj osobi; menjajući način gradnje, osobama sa invaliditetom bi se obezbedio pristup zgradama; menjajući stavove društva smanjila bi se diskriminacija i predrasude prema osobi sa invaliditetom.

Socijalni model promoviše osobu sa invaliditetom kao aktivan subject, koji ima prava i beneficije, a ne kao pasivan objekat sažaljenja i milosrđa kao što je to u medicinskom modelu. Socijalni model promoviše uverenje da osobe sa invaliditetom mogu najbolje da procene šta su njihovi lični interesi i da one moraju imati utocaj na određivanje vrste servisa i razvoj politike koja se tiče invalida. Nasuprot tome, medicinski model vidi profesionalce kao ljude koji najbolje mogu da odluče sta je dobro za invalide.

Socijalni model invalidnosti izazov je medicinskom modelu koji vidi osobe sa invaliditetom kao bolesnike i pacijente kojima drugi ograničavaju način živoi imaju kontrolu nad njima. Odnosno, bolesni ljudi ne moraju da rade, oni su isklučeni iz uobičajenih obaveza u životu i na taj način marginalizovani.

Socijalni model, zalaže se za to da invalidnost bez obzira kako je nastala, ne nosi medicinski pečat vec umesto toga promoviše aktivno pri uklučivanje invalida u društvo na način na koji to ona/on hoce.

 

SOCIJANI MODEL INVALIDNOSTI PRIPADA SAMIM INVALIDIMA.

ONI IMAJU DUŽNOST I OBAVEZU DA UZMU I ZADRŽE VLASNIŠTVO NAD NJIM.

PRIMENA SOCIJANOG MODELA INVALIDNOSTI U VAŠOJ ORGANIZACIJI

Svaka organizacija bez obzira da li je državna, društvena, nevladina, javna ili privatna može se odlučiti da radi po socijalnom modelu invalidnosti. Fizički pristup, obezbeđenje informacija u pristupačnom formatu, pozitivan odnos u zapošljavanju invalida  odnose se na svaku organizaciju i grupu, i mogu se primeniti bez obzira na vrstu posla kojom se ove organizacije bave.

Konsultacile sa invalidima čini se kao najbolji način da se obezbedi da sve organizacione strukture, politika, i praksa budu potpuno pristupačne za osobe sa invaliditetom. U isto vreme konsultacija sa invalidima zahteva od ovih organizacija da aktivno podstiču učešcće osoba sa invaliditetom u njihovim strukturama i obezbeđivanju servisa. Sve organizacije i servisi imaju odgovornost da osiguraju pristupačnost za osobe sa invaliditetom u svom delovanju. Konsultacija sa invalidima omogućava svakoj organizaciji da i invalide uključi u svoja strateška razmišljanja i planiranja.

Primena socijalnog modela invalidnosti u svakoj organizaciji zaheva obezbeđenje odgovarajućih potencijala. Vrlo često, male promene mnogu značajno unaprediti uobičajenu praksu. Ako se u fazi planiranja imaju u vidu i pitanja invalida i ako se ona uključe u sam proces definisanja određenog programa, kasnije će se izbeći troškovi moguće adaptacije. U isto vreme se na taj način obezbedjuju uslovi za primenu socijalnog modela invalidnosti.

Brojna ključna pitanja takođe treba da se rzmotre pri primeni socijalnog modela invalidnosti. Npr.:

 

  1. Da li su vaše informacije obezbeđene na različito pristupacnim formatima (audio, brajevo pismo, štampane stvari (upitnik)
  2. Da li su vše prostorije pristupačne?
  3. Da li vaša politika pri zapošljavanju uključuje i mogućnosti za invalide?
  4. Da li su osobe sa invaliditetom podstaknute da učestvuju u vašoj organizaciji/obezbeđenju usluga?
  5. Da li su posebna sredstva obezbeđena da bi se omogućio proces konsultacije sa invalidima?

Neka od ovih pitanja odnosiće se posebno na organizacije koje se bave invalidima, ali većina njih može se generalno primeniti na sve.

AKO STE ZAINTERESOVANI DA DOBIJETE DODATNE INFORMACIJE I DA PODRŽITE PROCES KONSULTACIJE SA INVALIDIMA, MOLIMO VAS RASPITAJTE SE I KONTAKTIRAJTE LOKALNE ORGANIZACIJE INVALIDA U VASOJ SREDINI. ONE SU SUGURNO TU, ALI IH DO SADA MOŽDA NISTE PRIMEĆIVALI.

Brojna ključna pitanja takođe treba da se rzmotre pri primeni socijalnog modela invalidnosti. Npr.:

 

  1. Da li su vaše informacije obezbeđene na različito pristupacnim formatima (audio, brajevo pismo, štampane stvari (upitnik)
  2. Da li su vše prostorije pristupačne?
  3. Da li vaša politika pri zapošljavanju uključuje i mogućnosti za invalide?
  4. Da li su osobe sa invaliditetom podstaknute da učestvuju u vašoj organizaciji/obezbeđenju usluga?
  5. Da li su posebna sredstva obezbeđena da bi se omogućio proces konsultacije sa invalidima?

Neka od ovih pitanja odnosiće se posebno na organizacije koje se bave invalidima, ali većina njih može se generalno primeniti na sve.

TABELA SUPROTNOSTI !

MEDICINSKI MODEL SOCIJALNI MODEL
PACIJENT KORISNIK
DOTERAJU VAS DA SE UKLAPATE  U SREDINU MENJATE ŽIVOTNO OKRUŽENJE
PRIZNAJE SE SAMO STRUČNOST

PROFESIONALACA KOJI NISU INVALIDI

STRUČNOST I ISKUSTVO SAMIH INVALIDA
MILOSRĐE PRAVA
INSTITUCIJE SAMOSTALNI ŽIVOT/LOKALNA ZAJEDNICA
BOLESNI LJUDI O KOJIMA SE BRINE LJUDI KOJIMA JE POTREBNA ASISTENCIJA
IZLEČENI I REHABILITOVANI SAMOSTALNI I UKLJUČENI
PASIVNA ZAVISNOST AKTIVNI GRAĐANIN
ODLUKE DONETE UMESTO VAS SAMOODREĐENJE
USLUGE KOJIMA RUKOVODE

NE-INVALIDNI PROFESIONALCI

USLOGE KONTROLISANE OD STRANE KORISNIKA
BEZ POLITIČKE AKTIVNOSTI/SVESTI

MEĐU INVALIDIMA

PODIZANJE SVESTI, ZASTUPANJE, PODRŠKA
ŽRTVA OSOBA KOJA IMA PRAVA
IZDVAJANJE UČEŠĆE
IZOLACIJA UKLJUČIVANJE
MI ZNAMO ŠTA JE NAJBOLJE ZA VAS MI ZNAMO ŠTA JE NAJBOLJE ZA NAS
DA LI ONA/ON PIJE KAFU SA  ŠEĆEROM?! NE, HVALA, NE PIJEM SLATKU KAFU!!!

 

Za objavljivanje ove publikacije korišćen je tekst “ The  Socijal Model” organizacije Bray Partnership iz Irske.

Izvor: Oxfam i Centar za samostalni život invalida Srbije

© 2011 - 2013 TURIZAM ZA VAS I NAS. SVA PRAVA ZADRŽANA.

Izradio Web Genije