EnglishFrenchGermanGreekItalianRussianSpanishSwedish
  • PRISTUPAČNOST KROZ PRIMERE

Jezičke nedoumice

Koliko je važno pravilno izražavanje kada govorimo o osobama sa invaliditetom svi znamo.

Ovih nekoliko najvažnijih smernica bi svi mi trebali da znamo kako bi napravili taj prvi i možda najveći korak u nastojanju da menjamo pogrešne informacije i stavove u našem društvu prema svim osobama sa invaliditetom.

U vašem budućem radu,kada govorite/pišete o osobama sa invaliditetom, molimo, pridržavajte se ovih saveta.

Potrebno je samo ovoliko usvojiti kako bi svi od ovoga imali korist.

Na slikama su sve poznate ličnosti koje su imale neki oblik invalidnosti,osobe koje su ostavile veliki doprinos u umetnosti,kulturi, nauci.Zamislite da su njihovu invalidnost stavili ispred njihovog lika i dela. Čovečanstvo bi bilo znatno uskraćeno za sva korisna i nadahnjujuća dela.

Razmislite o tome.

V.M.

Vuk Karadžić Itzhak Perlman Toulouse Lautrec

DEFINICIJE (razlike u terminologiji)

OŠTECENJE je svaki gubitak ili abnormalnost psihološke,fiziološke ili anatomske strukture ili funkcije.

INVALIDNOST je ogranicenje ili nedostatak sposobnosti (izazvanih oštecenjem) za obavljanje aktivnosti na nacin ili do nivoa koji se smatra normalnim za ljudska bica.

HENDIKEP je teškoca ili nedostatak mogucnosti (usled oštecenja ili invalidnosti) koje pojedinac ima u obavljanju životnih aktivnosti koje su normalne za njegovu životnu dob,politicku, socijalnu ili i kulturnu sredinu.

U našoj zemlji je dogovoreno da bude opšte prihvacen termin OSOBA SA INVALIDITETOM,a INVALID je osoba sa svim pravima, dovedena u situaciju koja je onesposobljava za funkcionisanje, usled prostornih, ekonomskih i socijalnih barijera koje ta osoba (usled oštecenja) ne može savladati na nacin kao i ostali gradani.

Te barijere se cesto uvecavaju opštim stavovima koji stavljaju osobu sa invaliditetom na margine društva.

Dužnost je društvene zajednice da ukloni, umanji ili nadomesti te barijere, u cilju osposobljavanja svakog pojedinca da uživa pravo punog gradanstva, poštujuci pri tom prava i dužnosti svakog njenog clana.

Zato je VEOMA važno da mi prvi na ovome insistiramo jer,svi ostali termini koji su u upotrebi su apsolutno neprihvatljivi, POSEBNO  su neprihvatljivi termini OSOBE SA POSEBNIM POTREBAMA ili termin MNRO (mentalno nedovoljno razvijene osobe) kada govorimo o osobama sa intelektualnim teškocama!

Jer svaki drugi termin pojacava i pravi još vecu razliku izmedu osoba sa invaliditetom i osoba bez invaliditeta, stavljajuci osobu sa invaliditetom u još podredeniji položaj.

Ludwig van Beethoven Steven Hawking Pablo Pineda

KATEGORIJE INVALIDNOSTI

SENZORNA OŠTECENJA

1. oštecenje vida

a) slepi

b) slabovidi

2. oštecenje sluha

a) gluvi

b) nagluvi

TEŠKOCE U UCENJU do sada je bio opšte prihvacen termin „mentalna retardacija“ razlicitog uzroka.

(intelektualne teškoce)

TELESNA (FIZICKA) INVALIDNOST se može podeliti na:

- UZROK NASTANKA

- MOBILNOST

UZROK NASTANKA paraplegija (oduzetost donjih ekstremiteta)

kvadriplegija (oduzetost svih ekstemiteta)

distrofija

polio (decija paraliza)

spina bifida (nedovršen razvoj repnog dela kicmene moždine)

ms (multipla skleroza)

amputacije

hronicni artritis

cerebralna paraliza …

MOBILNOST teškoce u kretanju

kretanje uz pomoc štapa, štake, hodalice, i sl.

kretanje uz pomoc invalidskih kolica i

elektromotornih kolica

AUTIZAM kao posebna kategorija oblika invalidnosti

KOMBINOVANE SMETNJE kada osoba pored fizicke invalidnosti može imati i senzorno oštecenje ili intelektualne teckoce, a dešava se da jedna osoba može imati sve tri kategorije invalidnosti.

Andrea Bocelli

KOJE TERMINE UPOTREBLJAVAMO KADA GOVORIMO O INVALIDNOSTI

1. Bilo koji dobar izraz u vašem jeziku je dobar, ako kombinuje izraz sa

osoba-licnost       +       invalidnost.

Ako se ovako izražavamo, akcentiramo licnost a ne njenu invalidnost.

2. Kada kažemo INVALIDI, to je nedefinisana, homogena grupa.

Zato treba reci osobe sa invaliditetom.

3. Nikada ne treba oslovljavati osobe po dijagnozi.

Npr.: cerebralci – osobe sa cerebralnom paralizom ili

paraplegicari – lica sa paraplegijom.

4. Takode, nikada ne treba opisivati ljude kao „osoba koja je bolesna“

(pacijent,slucaj,nesretan, bogalj,…). Invalidnost je trajno oštećenje i

vrlo često se dešava da neke osobe sa invaliditetom manje posećuju

lekare od neinvalidnih osoba.

OSOBE SA INVALIDITETOM IMAJU MEDICINSKE POTREBE KAO I

SVI DRUGI.

5. Kada se porede drugi ljudi sa invalidima, ne treba kao suprotnost koristiti

izraze „NORMALNI“ ili „ZDRAVI“, jer ako bi smo se ovako izražavali, to bi

značilo da su invalidna lica nenormalna ili bolesna.

6. NIKADA ne treba reći: „Vezana za invalidska kolica“ vec, „Korisnik

invalidskih kolica.“

Kada kažemo:“Ona je u kolicima“ to odražava pasivnost, tako da kolica

karakterišu karakter.

Takođe, kada kažemo:“Ona je vezana za kolica“ isto odražava pasivnost.

Ali, kada kažemo „Ona je korisnik invalidskih kolica“

odražavamo AKTIVNOST.

I naravno, niko od nas korisnika nije bukvalno

vezan za kolica, pa i kada jeste, i tada je korisnik istih.

7. Kada kažemo: “ Ljudi sa ograničenim sposobnostima“ akcenat je na

sposobnostima. UVEK treba staviti akcenat na sposobnostima, nikako invalidnost.

8. Kada kažemo INVALIDNA ORGANZACIJA, to može biti svaka

organizacija koja ne radi dobro.

Kada kažemo ORGANIZACIJA INVALIDA implicira da su članovi invalidi,

program su uspostavili invalidi, ali u većini ne uključuje neinvalidne osobe.

ORGANIZACIJA OSOBA SA INVALIDITETOM ne ukuljučuje neizostavno

članove sa invaliditetom, ali se bavi problemima osoba sa invaliditetom ili

imaju invalidnost u svom programu.

autor, Gordana Rajkov

Centar za samostalni život invalida Srbije

 

© 2011 - 2013 TURIZAM ZA VAS I NAS. SVA PRAVA ZADRŽANA.

Izradio Web Genije