EnglishFrenchGermanGreekItalianRussianSpanishSwedish
  • O nama

Ideja za stvaranje ovog sajta nastala je 2006. godine kada sam sa svojim prijateljem, koji je takođe osoba sa invaliditetom ( OSI), poželela da letujem na Crnogorskom primorju.

Sve OSI znaju koliko napora treba da se uloži ne bi li se dobile čak i najosnovnije informacije o željenoj destinaciji, a kamo li o tome da li i koliko ona zadovoljava uslove koji su za nas neizostavni: pristupacnost terena i objekata, posebno za korisnike invaliskih kolica.

Nakon višednevnog „kopanja“ po Internetu, nalik pravom arheološkom, pronašli smo privatan smeštaj (vikendicu) za koji smo najiskrenije poverovali da je onakav kakvim ga je vlasnik opisao, garantujući svojom rečju. Oboje smo, nošeni entuzijazmom koji se graničio sa euforijom, lično otišli da unapred uplatimo ceo iznos I još jednom sve čujemo iz prve ruke.

Konačno, nije bilo više o čemu da se dvoumi i – pravac Primorje!

Nakon, činilo mi se, najdužeg od svih putovanja, onako premorene od sedenja u kolicima sve vreme puta, dočekala su nas brojna i  vrlo neprijatna iznenadjenja. U slučaju da ste ljubitelj grozomornih detalja i da imate smisla za crni humor, evo navešću samo neke: rečeno nam je da je obala na samo 800-tinak metara, a ne na 2 kilometra, kako je uistinu bilo; da asfaltiranog puta nema samo 100-tinak, a ne punih 400 metara! A kuća? O, to je tek bila posebna priča: za samostalno kretanje po njoj bilo je potrebno da napravimo čak 5 rampi, a kupatilo je bilo toliko malo i nesređeno da uopste nismo mogli ni da pomislimo, a ne da ga i stvarno koristimo……Neću ni da počnem o tome koliko je sve u kući i oko nje bilo prljavo i neupotrebljivo! Za to bih zaista morala da, kao u stripovima kada junaci bogorade, ovde stavim sve one „#$%&* znake, jer ovo je, zaboga, tek Uvodna reč! Šta bi ljudi mogli da pomisle o našem sajtu!

Dakle, apsolutno vam je već jasno da se naš, toliko željeni i sa nestrpljenjem isčekivani odmor, pretvorio u pravu noćnu moru! Našli smo se u paklu iz kojeg, bar na prvi pogled, nigde nismo videli izlaz. Nije nam bilo preostalo ništa drugo do da se malo odmorimo i sredimo, te da krenemo u potragu za nečim drugim. Na svu sreću, našli smo novo boravište i predusretljive domaćine, ali nam je gorak ukus pokvarenštine sve vreme letovanja ostao u ustima.

Ono najvažnije u ovoj priči, zbog čega vam je prvenstveno i pričam, je to da nas je nasamario niko drugi do jedan „fini gospodin“ arhitekta od ugleda!

Ne možete da poverujete?!

Ne mozemo ni mi, ali ovo je jos uvek stvarnost ove zemlje.

Naredne godine, poučena ovakvim iskustvom, rešila sam da odmor provedem negde u našoj zemlji, u najmanju ruku potpuno naivno i lakoverno se nadajući da će tako biti bolje i lakše. Naravno da sam i ovaj put – „jovo-nanovo“ – morala da „uzduž i popreko“ pretražujem internet i po više puta proveravam ima li ih uošte i gde su mesta na kojima korisnik invalidskih kolica može samostalno da boravi. Pa ipak, ni nakon bezbrojnih telefonskih razgovora, uglavnom zbog neznanja zaposlenih, nisam dobila dobre informacije. Ono što su oni smatrali dostupnim u mom je rečniku i dalje stajalo pod „barijera“.

Naposletku, ni taj odmor nije bio onakav kakav sam želela.

Sigurno vam je već postalo jasno da nisam osoba koja lako odustaje i posustaje te sam smislila da na sledećem Sajmu turizma u Novom Sadu porazogovaram sa zaposlenima u Turistickim organizacijama Srbije, ne bih li saznala da li i kako oni razmisljaju na ovu temu.

Da, svakako da razmišljaju – al’ za malo! Mogla sam samo da se uverim u to da se turizam kao jednako važan segment zivota svake OSI baš i ne podrazumeva. Hoću reći, to što mi mislimo da bi bilo normalno da i mi idemo na zimovanja i letovanja kao i svi drugi, daleko je od normalnog koliko i Zemlja od granica poznatog Kosmosa! Šta više, sasvim sam ubeđena da bi organizatori kosmičkih putovanja, koja su sada tako „in“, bili mnogo manje iznenađeni mojim pitanjima i da bi na njih znali mnogo lakše i brže da mi odgovore.

U jednom trenutku mi se čak učinilo da će neko meni da postavi pitanje tipa: „A zar vama ne bi bilo bolje u nekoj bolnici ili banji?“

Sve u svemu, da ne dužim previše, a i da se, takođe, ne nerviram opet, došla sam na ideju da, jednog dana ovaj sajt postane nešto kao Baza podataka iz kojeg bi nastao Tirustički vodič za osobe sa invaliditetom ne samo Srbije, već i Evrope (ili sveta – ako ne zvuči previše pretenciozno), a u kome bi se našla sva ona mesta koja u svojoj ponudi imaju/poštuju standarde za OSI.

Međutim, najverovatnije da bi ovo ostala samo još jedna od „mojih ideja“ i do čije realizacije možda nikada ne bi ni došlo, da nije mojih divnih prijatelja koji su pristali da budu saradnici sajta i kojima se beskrajno zahvaljujem, i zbog toga što su prepoznali i podržali ovu zamisao kao nešto što će značiti ne samo nama već i široj društvenoj zajednici – sigurna sam!

Ti ljudi su: Siniša Vidaković, webmaster, dr Emir Fejzić, dipl.ing.arh. i stručni saradnik, Karlos logo dizajner,  Duška Ilić, lektor i prevodilac i Verica Marković, idejni tvorac i vlasnica sajta.

© 2011 - 2013 TURIZAM ZA VAS I NAS. SVA PRAVA ZADRŽANA.

Izradio Web Genije