EnglishFrenchGermanGreekItalianRussianSpanishSwedish

Život u gradu poguban za zdravlje

Zašto ste od života u gradu gojazni, neplodni, slepi, depresivni, pa čak i oboleli od raka?

Foto: naseer132 / www.sxc.hu

Da li bi gradovi trebalo da imaju zdravstvena upozorenja? Najnovije istraživanje je pokazalo da se bebe rođene u gradovima, kao i deca koja su odrastala u urbanim sredinama susreću i sa fizičkim i sa psihičkim zdravstvenim problemima.

Početkom 20. veka svega 14 odsto populacije je živelo u gradovima. Pre 3 godine taj broj je iznosio 50 odsto, a predviđa se da će do 2050. dostići čak 70 odsto.

Stanovnici gradova bi trebalo da imaju bolji život u poređenju sa onima sa sela. Oni su u proseku bogatiji i imaju više mogućnosti po pitanju karijere. Jedu raznovrsniju hranu, uživaju kvalitetniju zdravstvenu negu i bolju higijenu.

Međutim urbani život znatno povećan rizik od hroničnih zdravstvenih poremećaja, kao što su mentalne bolesti, artritis, srčana oboljenja, rak i neplodnost.

Najnovija studija pokazuje da dnevno izlaganje gradskoj zagađenosti utiče i na bebe pre rođenja čineći ih sklonim bolestima za ceo život.

Novorođenčad u gradovima su veća i teža, što je pri normalnim okolnostima dobar znak. Međutim, kada su poredili placente mama iz gradova i onih iz mirnijih mesta, naučnici su otkrili da gradske mame imaju viši nivo hemijskog zagađenja ksenoestrogena u krvi. To je industrijska hemikalija koja utiče na organizam strično estrogenu, a nalazi se u izduvnim gasovima i u industrijskim zonama.

Osim što dovodi do povećanog rasta fetusa, ksenoestrogen se dovodi u vezu i sa problemima kao što su gojaznost, hiperaktivnost, preuranjeni pubertet, neplodnost, kao i rak pluća, dojke i prostate.

Gradska zagađenost može dovesti do metaboličkih promena kod dece koje kasnije dovode do povećanog nivoa šećera u krvi i veće otpornosti na insulin.

Deca koja odrastaju u gradu retko napuštaju svoje okruženje i mnogo manje vremena provode na otvorenom. U današnje vreme se svega 20 odsto dece igra na ulicama, dok je to nekad činilo 70 odsto njih.

Boravak u zatvorenim prostorijama povećava šanse za dobijanje “visoke miopije” jednog oblika kratkovidosti od kog polovina obolelih oslepi u srednjim godinama. Najverovatniji uzrok jeste nedostatak sunčeve svetlosti.

Gradska deca su takođe podložnija alergijama i astmi. Naime, mališani koji se igraju u blatu, leže na travi ili šljapkaju po barama izloženi su relativno štetnim mikrobima iz zemlje zbog čega stvaraju otpornost organizma. S druge strane, čisti domovi koji se redovno brišu antibakteriskim sredstvima i usisavaju, ne pružaju priliku imunom sistemu da razvije svoj odbrambeni mehanizam.

Istraživanje dr Glina Luisa sa Instituta za psihijatrijske bolesti u Londonu pokazalo je da je šizofrenija 2 puta češća kod muškaraca koji su odrastali u gradskom okruženju. Ljudi koji žive u gradu takođe imaju 39 odsto veći rizik od problema sa raspoloženjem kao što su depresija ili bipolarni poremećaji – napadi panike, ekstremne fobije i opsesivna kompulsivnost.

Mlade žene iz gradova 5 puta više pate od poremećaja u ishrani, kao što je bulimija.

Jedna nemačka studija je dokazala da možak osoba rođenih u gradovima funkcioniše drugačije. Naučnici su skenirali 2 moždane regije zadužene za regulaciju emocija i nelgodnosti koje postaju preterano aktivne prilikom suočavanja sa stresom. Kod ispitanika sa sela ova reakcija je bila znatno umanjena.

Urbani način života, gužve i brži tempo predstavljaju koren mnogih mentalnih problema.

Nije potrebno biti naučnik da biste znali da selo blagotvorno utiče na zdravlje. Postoji teorija nazvana biofilija koja tvrdi da su tokom evolucije ljudi razvili prirodnu sklonost ka zelenilu i da je sasvim normalno što u nedostatku biljaka osećaju nelagodu.

Svega 20 minuta šetnje na svežem vazduhu doprinosi poboljšanju stanja kod dece sa poremećajem pažnje. Ljudi iz gradova su previše zauzeti da bi u prirodi potražili rešenje svojih zdravstvenih problema.

Izvor: B92

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

© 2011 - 2013 TURIZAM ZA VAS I NAS. SVA PRAVA ZADRŽANA.

Izradio Web Genije