EnglishFrenchGermanGreekItalianRussianSpanishSwedish

Zbog stresa prvo strada imunitet

Više od 50 procenata radnika trpi stres na poslu što ukazuje da radni zahtevi prevazilaze naše sposobnosti da na njih odgovorimo, govore neka domaća istraživanja. Stres je reč koju vrlo često koristimo i ispoljavamo ga na razne načine od kojih su najčešći – napetost i bol, nervoza, užurbanost, neraspoloženje. Stres zapravo znači potrebu za prilagođavanjem na neke nove životne okolnosti.

Foto:yufit.wordpress.com

– Svaka vrsta tog prilagođavanja predstavlja stres i mi ga prepoznajemo tako što smo uznemireni, što osećamo da moramo na nekoliko strana da odgovorimo na zahteve, da stalno jurimo za vremenom, da nemamo vremena za prijatelje, hobi odmor – objašnjava mr dr Marjana Trkulja, specijalista psihijatrije Ambulante za stres na radu i mobing pri Institutu za medicinu rada Srbije.

Stres može da bude pozitivan i negativan. Negativan stres je veoma raširen u našoj populaciji, kaže dr Trkulja, a izazivaju ga stalno novi zahtevi na radu kao što su fleksibilno radno vreme, obavljanje više zadataka istovremeno, finansijska situacija, kriza, visoka stopa nezaposlenosti, potrebe da se prilagođavamo nekim novim zahtevima u porodičnom životu i poslu.

– Stres na radu je odvojen i podrazumeva sve štetne aspekte na radu počev od buke, mikroklimatskih uslova, osvetljenja, sve do psihosocijanog stresa koji podrazumeva neusaglašenost naših sposobnosti da odgovorimo zahtevima na radu i predstavlja modernu epidemiju – objašnjava sagovornica.

Stres može da bude akutni i hronični. Ovaj hronični, upozorava dr Trkulja, može da bude mnogo opasniji jer je dugog intenziteta, ponavlja se i teže ga prepoznajemo, nekako ga nosimo dok se ne ispolji u nekoj somatskoj bolesti.

– Postoje fiziološki procesi u organizmu koji se remete tokom stresa koji često zna da traje. Dolazi do poremećaja lučenja nekih hormona u organizmu, kao što je čuveni adrenalin koji deluje na mnoge organe, na srce, na štitnu žlezdu, na želudac, dovodi do ubrzanja srčanog rada, do sužavanja krvnih sudova, do povećanja pritiska, do pojačanog lučenja želučane kiseline, do pojačanog rada debelog creva i njegovog pražnjenja. Ovi poremećaji dovode do psihosomatkih oboljenja kao što su gastritis, angina pekrotis, iritabilno debelo crevo, gastritis, čir. Dugotrajnim stresom dolazi do pada imuniteta što dovodi i pojave malignih oboljenja – navodi dr Trkulja.

Pogrešno je očekivati da će se, kada odemo na godišnji odmor jednom ili dva puta godišnje, organizam potpuno oporaviti.

– Čovek mora da organizuje svoj život tako da ti mali odmori postoje najmanje tokom vikenda i da tada pokuša da sve ono što se nagomilalo tokom nedelje na neki način izbaci iz sebe. Bilo bi idealno da ti odmori budu van grada i da se ne svedu na rutinske aktivnosti – savetuje dr Marjana Trkulja.

Izvor: Blic.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

© 2011 - 2013 TURIZAM ZA VAS I NAS. SVA PRAVA ZADRŽANA.

Izradio Web Genije