EnglishFrenchGermanGreekItalianRussianSpanishSwedish

Zašto skoro svi osedimo?

Naučnici su identifikovali ključni protein koji koordinira procesom između ćelije folikule kose, koja proizvodi dlaku i čelije koja vlas snabdeva bojom, takozvane melanocite.

“Otkrili smo da je određeni molekularni prelaz neophodan u regulaciji ćelija melanocita – takozvani Wnt prelaz,” rekao je Majumi Ito, asistent profesora na Odeljenju za dermatologiju njujorškog Univerziteta.

Po rečima Ito, kada se Wnt prelaz aktivira, melanociti proizvode pigmet koji kosi daje određenu boju. U trenutku kada nije aktivan, melanociti gube mogućnost da proizvode boju, što rezultira sedom kosom.

Ovo istraživanje je sprovedeno na miševima, ali je vrlo relevantno, s obzirom na činjenicu da su dlaka miša i čoveka veoma slične.

Godine, pol, genetika i etnička pripadnost su osnovni faktori koji utiču na pigment naše kose. Dok muškarci počinju da sede sredinom 30-ih, azijati već u ranim 30-im, a crnci u 40-im, žene se sa tim problemom suočavaju u proseku 5 godina kasnije.

U današnje vreme stres znatno doprinosi fizičkim znacima starenja. Zanimljiva je činjenica da prvo sede dlake na skalpu, zatim one na licu, a poslednje na red stižu dlake na telu. Šišanje kose ili čupanje sedih vlasi ne utiče na process.

Preuranjeno sedenje može biti posledica nekih oboljenja, kao što je nedostatak vitamina B-12 ili niacina (B-3), problema sa štitnom žlezdom ili progerije (genetskog poremećaja koji ubrzava starenje).

Procenat sedih vlasi se u proseku povećava za 20% svake decenije nakon 30-ih godina života.

Izvor: B92

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

© 2011 - 2013 TURIZAM ZA VAS I NAS. SVA PRAVA ZADRŽANA.

Izradio Web Genije