EnglishFrenchGermanGreekItalianRussianSpanishSwedish

Zaboravljeno zelje

Nutricionisti preporučuju zelje svima koji drže dijetu, jer ima malo kalorija, a sadrži obilje vitamina i minerala

Zelje samoniklo raste u čitavoj Evropi, a posebno je rasprostranjeno u brdskim i hladnim predelima gde slabije uspeva drugo povrće. Stari Grci su konzumirali divlje zelje još u 4. veku p.n.e, stari Rimljani dva veka kasnije, dok su Stari Sloveni otkrili postupak kiseljenja zelja i kupusa koji se praktikuje do danas.

Uz koprivu, zelje je vekovima tretirano kao namirnica siromašnih, uprkos tome što obiluje hranljivim sastojcima. Lekovita svojstva zelja bila su poznata i starim Kinezima, a preporučuje se posebno dojiljama i alkoholičarima. Sveži listovi upotrebljavali su se za lečenje opekotina, upala i infekcija na koži, svraba i uboda insekata. Dokazano je da zelje pozitivno utiče na srce, raspoloženje, imunitet, stvaranje crvenih krvnih zrnaca, na izgradnju kostiju i rad mišića. Ono smiruje nerve, aktivira moždane procese, otklanja nemir i nervozu, snižava holesterol, pomaže kod reume i upale vena.

S obzirom na to da ne goji, nutricionisti ga preporučuju svima koji drže dijetu. Iako ima malo kalorija, ovo zeleno povrće sadrži mnogo vitamina (pre svega C) i obilje minerala (gvožđa, kalijuma, fosfora, kalcijuma).

100 grama svežeg zelja sadrži: 22 kalorije, 83 g vode, 1,8 g ugljenih hidrata, 2 g proteina, 0,7 g masti, 0,8 g celuloze, 48 mg vitamina C, 0,4 mg vitamina B3, 0,17 mkg vitamina B5, 03 mg magnezijuma, 18 mg natrijuma, 2,4 mg gvožđa, 43 mg fosfora, 50 mg kalcijuma, 290 mg kalijuma.

Izvor: Novosti.rs

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

© 2011 - 2013 TURIZAM ZA VAS I NAS. SVA PRAVA ZADRŽANA.

Izradio Web Genije