Šta mislite o organskoj hrani?

Organska hrana proizvodi se u Srbiji oko deset puta manje nego u Evropi, ali po oprečnim mišljenjima o njoj ništa se ne razlikujemo od ostatka sveta.

Pojedini stručnjaci otvoreno priznaju da im se „diže kosa na glavi“ na spomen organske hrane, uz objašnjenje da je sva hrana u Srbiji uzgajana organski, a da je ova zapravo biološki visiko vredna hrana, za čiju proizvodnju je smanjena upotreba veštačkih đubriva.

Drugi pak ističu da je u uobičajenoj poljoprivrednoj proizvodnji previše jtoksina u vidu pesticida i raznih metala, koji utiču povoljno na trajnost namirnice, ali svakako nepovoljno na sveukupno zdravlje, a neki od njih povećavaju rizik od raznih bolesti – nervnih oboljenja, kancera…

„Zbog koncentracije suve materije kilogram jednog organskog proizvoda težinski vredi koliko kilogram i 300 grama običnog povrća ili voća. Na primer, organsko voće i povrće sadrži oko 73 odsto više gvožđa, nego konvencionalno, zatim 63 odsto više kalijuma i 125 odsto više kalcijuma. Ne sadrži ostatke pesticida, herbicida, teških metala koji se itekako mogu naći u konvencionalno uzgajane hrane“, objasnio je predsednik fonda Organska Srbija Branko Čičić.

Iako je prema nekim istraživanjima, koja istina nisu uključila uticaj pesticida, hranljivost vrlo mala u odnosu na konvencionalne namirnice, u Srbiji organsku hranu uglavnom konzumiraju pobornici zdravog života, bolesni ljudi, trudnice i deca.

Malo je onih mogu da izdvoje veću sumu novca, imajući u vidu da je organska hrana znatno skuplja. Tako je kilogram karfiola ili brokolija 400, kajsija, mladog krompira ili paradajiza 250, a pakovanje špargle 200 dinara.

Izvor: Mondo