EnglishFrenchGermanGreekItalianRussianSpanishSwedish

Šljiva je najzdravije voće

Nutricionisti tvrde da se na vrhu liste od 24 vrste voća, sa najjačim antioksidansnim delovanjem, nalazi baš šljiva, i da ih je najbolje jesti u svežem obliku.

U sto grama šljiva ima čak 87 grama vode i jedanaest grama ugljenih hidrata. Preostali deo otpada na vlakna i belančevine. Od vitamina ima najviše C i E, betakarotena i folne kiseline. Vitamin C važan je jer pomaže boljoj apsorpciji gvožđa u organizmu. Takođe, ovaj vitamin pomaže i u smanjivanju rizika od srčanih bolesti, šloga, kao i nekih vrsta kancera. Kada je reč o mineralima, bogata je sa kalijumom, fosforom, magnezijumom, natrijumom.

Dijetetska vlakna koje šljiva poseduje takođe su izuzetno važna, jer pomažu kod snižavanja holesterola u krvi i regulišu opstipaciju. Šećerni alkohol, poznat kao sorbitol, takođe se nalazi u šljivama, a koristi se kao zamena za šećer u proizvodnji slatkih dijetetskih proizvoda za dijabetičare, ali i za druge osobe koje paze na unos šećera.

Nutricionisti tvrde da se na vrhu liste od 24 vrste voća, sa najjačim antioksidansnim delovanjem, nalazi baš šljiva. Suva šljiva u odnosu na drugo suvo voće ima dvostruko veću antioksidansnu moć. U sastavu suvih šljiva nalazi se koncentrovan sorbitol i vlakna, koja im daju veći laksativni efekat u odnosu na sveže šljive.

Ali zato i sveže i suve šljive predstavljaju pravu malu riznicu kalijuma, vlakana, vitamina, a u tragovima se može naći magnezijum i gvožđe. U bilo kom obliku ova voćka je izuzetno bogata jedinstvenim fitonutrijentima, kao i neohlorogenskom i hlorogenskom kiselinom. Ove supstance pripadaju porodici fenola, čija je antioksidansna uloga potvrđena u različitim naučnim istraživanjima.

Pri kupovini šljiva trebalo bi voditi računa da su plodovi čvrsti, neoštećeni i da imaju peteljku. Površina treba da bude malo zamagljena, što pokazuje da se sa šljivama dobro postupalo. Imajući na umu da brzo dozrevaju, u frižideru mogu da se čuvaju najviše tri dana. Treba da su odvojene u papirnatoj kesi, jer dozrevajući oslobađaju etilen, koji ubrzava zrenje ostalog voća i povrća koje se nalazi u frižideru. Osim toga, izvađene iz frižidera treba izvesno vreme da odstoje na sobnoj temperaturi, jer im se na taj način vraća prava sočnost i slatkoća.

Zamrznute šljive, po pravilu, mogu da se čuvaju u zamrzivaču, najduže tri meseca. Pre nego što se stave u zamrzivač trebalo bi da se prepolove i da im se izvade koštice. Tako prepolovljene ređaju se na tanjir sa kožom nadole, pa onda zamrzavaju. Tek potom, stavljaju se u plastične kese i ponovo vraćaju u zamrzivač, savetuju Novosti.

ZDRAV DORUČAK

Za doručak može da se napravi voćni jogurt sa šljivama tako što se u običan jogurt dodaju iseckane i oljuštene šljive i med po želji. A ukoliko sami pečete ražani hleb, u pripremljenu smesu treba dodati i do napola ispečene šljive u rerni. Zapravo, šljive se peku na 200 stepeni dok se ne „zbrčkaju“. Ovako spremljen ražani hleb je vrlo sladak, ukusan i zdrav.

Izvor: Smedia.rs


Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

© 2011 - 2013 TURIZAM ZA VAS I NAS. SVA PRAVA ZADRŽANA.

Izradio Web Genije