EnglishFrenchGermanGreekItalianRussianSpanishSwedish

Postoji li i „crna“ strana kafe?

Crna kao pakao, jaka kao smrt i slatka kao ljubav… reči su kojima stara turska poslovica opisuje svima nam poznati napitak- kafu. Ujutro za dobar početak dana, popodne za užitak, malo ko će vam oprostiti loše napravljenu kafu.

Foto: depositphotos

Kako kafa utiče na naše zdravlje?

U normalnim količinama pomaže u otklanjanju umora, poboljšava mentalne sposobnosti, ali malo ljudi je upoznato s činjenicom da je kafa bogat izvor antioksidansa, koji pozitivno deluju na telesne funkcije. To naravno ne znači da kafa može da zameni voće i povrće, ali svakako veseli sve ljubitelje kafe.

Međutim poput mnogih opijata i s kafom treba biti umeren. Odavno je poznato da glavni sastojak kafe – kofein, izaziva zavisnost. Masovna konzumacija kafe počela je s industrijskom revolucijom i potrebom da se ljudi održe budnima, a danas je sinonim i pozivnica za prijatno druženje.

Umereno konzumiranje kafe ne šteti, ali ukoliko se uzima velika količina kofeina, telo se bukvalno „navuče“. Zavisnost od kafe ponekad je tolika da telo bez kafe više ne može da se probudi. Kako je kofein jak diuretik, izvlači vodu iz tela, pa je uz kafu uvek preporučljivo piti vodu. Ukratko sa kafom i kofeinom treba znati. Koliko je pak opasna govori podatak da je Međunarodni olimpijski odbor tretira kao uslovnu drogu, tj. tretira kao doping (limitira nalaz u mokraći takmičara). Koncentracija od 12 mg/l je prihvatljiva, ali sve iznad toga nje dopušteno. Oko osam šoljica jake kafe može nabiti nalaz u mokraći na čak 1 000 mg/l!

Crna strana kafe

Preterano uživanje u kofeinu opterećuje srce i krvne sudove, on provocira lučenje želudačane kiseline, remeti prirodan ciklus budnosti i spavanja, u većim dozama izaziva drhtanje ruku, nervozu, proliv, smanjuje finu motoričku koordinaciju, izvlači kalcijum i gvožđe iz organizma. Kao ni sve druge zavisnosti, ni ove se nije lako rešiti. Stručnjaci preporučuju postupno smanjivanje količine kafe… ukratko potrebna je volja i doslednost, isto kao i pri odvikavanju od cigareta.

Kako kafa deluje? Kofein je već za 15 minuta posle konzumiranja u krvi i dok god ga tamo ima, on deluje! Što se češće uzima, slabije deluje pa veća količina ne popravlja situaciju, već je pogoršava. Kafa pomaže otpuštanje „hormona stresa“, kortizola i adrenalina. Zajedno, oni nam pomažu da odgovorimo na stres, pritisak i bilo kakvo stanje koje uzrokuje duševnu ili fizičku napetost, i dostavljaju energiju i vitalnost tokom dana. Zavisnici od kafe luče više kortizola i adrenalina nego oni koji ne piju kafu, što na kraju krajeva može da izazove osećaj umora i iscrpljenosti.

Ukoliko pijete puno kafe stručnjaci preporučuju postupno uvođenje zamene za kafu ili kafovine. U početku uz jednu crnu kofeinsku pije se tokom dana još koja šoljica kafovine (dobija se preradom korena plemenite cikorije i/ili neklijalog ječma (slada)). Ono što mnogi zaboravljaju kofeina nema samo u kafi već i u drugim napicima. Zato se zapitajte koliko ovog stimulativnog opijata unesete u organizam mimo kafe?!

I čaj ima kofein

Danas je poznato da i čaj (posebno crni) sadrži kofein. Naime, kofein u čaju otkriven je 1827. godine, ali je tada nazvan tein, međutim naučnici tvrde kako ne postoji velika razlika između kofeina i teina. Doduše kofein u čaju, za razliku od kafe, ne utiče negativno na srce i krvotok, nego pojačava protok krvi i razmenu materija u mozgu. U čaju ima 30% manje kofeina nego u kafi.

Zanimljivosti

Kafa je voće, živo biće koje funkcioniše prema sopstvenim specifičnostima, i neophodno je razumeti te posebnosti da bi mogao da se napravi kvalitetan napitak. Sve do kraja 17. veka kafa je smatrana lekom, a ne pićem za užitak. Neki su cenili njenu vrednost u probavi, dok su drugi ukazivali na njenu štetnost i tvrdili da čini muškarce impotentnim ili čak sterilnim.

Kafa (60-150 mg/šoljici; smrtna doza kofeina:10 g)
Čaj ( ima 30 posto teina ili kofeina; 40-80 mg po šoljici)
Coca Cola, “energetski napici” (120 mg/l)
Kakao (čokolada): Theobroma cacao – sadrži teobromin i kofein (Maje su ga pile već oko 600. g.pr.n.e.)

Izvor: vesti-online.com

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

© 2011 - 2013 TURIZAM ZA VAS I NAS. SVA PRAVA ZADRŽANA.

Izradio Web Genije