EnglishFrenchGermanGreekItalianRussianSpanishSwedish

Ljubav i srce su u najbližoj vezi

Jedan od najboljih kardiologa na svetu, Miodrag Č. Ostojić, priča o šahu kao tajnom savetniku, zameni organa matičnim ćelijama, zdravoj hrani „polimil”, formuli za duži život, srcu žene i muškarca…

Foto: Medija centar Beograd

Dr Miodrag Č. Ostojić je direktor Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije, član Srpske akademije nauka i umetnosti i Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske. Istaknuti je član evropskog Borda interventnih kardiologa i član uređivačkih odbora prestižnih svetskih kardiovaskularnih časopisa. Učenik je čuvene beogradske kardiološke škole akademika Božidara Đorđevića, prof. dr Srećka Nedeljkovića, kao i prof. dr Majkla Debejkija iz Hjustona (SAD), a bio je jedan od najboljih mladih šahista Evrope!

Da li je sport deo Vaše prirode?

Sport i takmičarski duh su delovi moje prirode. U mojojprofesionalnoji ličnoj pričiimaosamitajnogsaveznikakojimejemnogotoganaučio. Biojeto šah, igrakojusamobožavaoiuspešnoigrao kao pionir i omladinac. Šah mi je doneo mnoge radosti pobede, kao i treće mesto u Evropi u juniorskoj konkurenciji u Groningenu, davne 1965. Ta čudesna igra me je naučila da je važno šta znate, da bolji pobeđuje i da nema veze ko su vam roditelji, kakvog ste materijalnog stanja. U šahu sam shvatio šta je strategija, šta taktika, gde je mesto kombinatorici.

Šta Vam je još dao šah?

Preko šaha sam upoznao i svog duhovnog oca, najvažnijeg kardiološkog učitelja prof. dr Srećka Nedeljkovića koji je bio kapiten reprezentacije Jugoslavije i koji me izabrao da igram u ekipnom meču protiv SSSR 1966. Zbog studija sam odustao, ali sam ostvario fantastičnu, plodonosnu, saradnju sa prof. Nedeljkovićem. On odnedavno samo fizički nije s nama, ali njegove ideje i dela i dalje žive. Ostavio je trag, ne samo u mom srcu, nego, više od toga, u našoj i svetskoj kardiologiji. A u šahu, bio je 42. na svetskoj listi, savezni kapiten pobedničke olimpijske reprezentacije, priznat i kao zaslužni sportista Srbije!

Ko su još bili Vaši učitelji?

Ponosam sam da sam učenik čuvene beogradske kardiološke škole, ali mi je mnogo značila i specijalizacija u Hjustonu na koledžu „Bajlor”, gde je predsednik bio čuveni kardiohirurg dr Majkl Debejki. U razgovoru od samo 16 sekundi direktno me je primio na specijalizaciju 1977, a 1985. kao profesora po pozivu. Imam dugogodišnju uspešnu saradnju s dr Euđeniom Pikanom i Antoniom Kolombom iz Italije, s kojima su i moji saradnici proveli po više godina u Italiji.

U kom smeru sad vodite projekat lečenja matičnim ćelijama?

Sarađujem aktivno sa dr Vilijamom Vajnsom i dr Žozefom Bartunekom iz Belgije naročito na projektu primene matičnih ćelija za lečenje hronične srčane slabosti. To je ideja naše gore lista dr Andre Terzića koji radi na klinici „Mejo”, u Ročesteru u Minesoti, gde je jedan od glavnih istraživača, tako da je saradnja višestruka.

Šta sve time može da se leči sem srca?

Ako se ideja ostvari bilo bi moguće zameniti bilo koji organ ili tkivo matičnim ćelijama. Kao da je reč o automobilu. Radi se dosta i na neurološkim oboljenjima, šećernoj bolesti…

A dokle ste razvili rad sa stentom?

Prvo širenje srčane arterije sam uradio 1984, a stentove „ugrađujem” od 1990. Od tada do danas tehnologija se mnogo promenila, ali je princip ostao isti: kao autolimar ispravljam ulubljenu „limariju”, odnosno krvne sudove. Tehnologija se sad razvila. Imamo stentove koji oslobađaju lekove i one koji se potpuno resorbuju i nestanu, što je za organizam bolje, jer ne ostaju u njemu kao strano telo.

Da li se razlikuje srce žene i muškarca?

Žene su do menopauze zaštićene u odnosu na muškarce, misli se baš zbog estrogena, mada kasnije dodavanje estrogena u tabletama nije dalo pozitivne rezultate u prevenciji obolevanja. Koliko muškaraca oboli u 55. godini života, toliko žena oboli u 65. S obzirom na to da žene duže žive na kraju ispadne da je broj obolelih od kardiovaskularnih oboljenja isti.

Koju hranu preporučujete?

Pre svega „polimil”, koju čini kombinacija raznih namirnica za koje postoje dokazi da pojedinačno, a naročito ako se uzimaju udruženo, mogu da smanje rizik za obolevanje od kardiovaskularnih bolesti i do 75 odsto. To su, svakodnevno: badem 68 g, voće i povrće 400 g, riba bar četiri puta nedeljno po 114 g, beli luk 2,7 g, crno vino 150 ml i crna čokolada 30-100 g. Poslednja ispitivanja ističu i ulogu soka od nara i mleka manje masnoće. Sem hrane, važna je i svakodnevna fizička aktivnost. Sve je to sažeto u formuli Evropskog udruženja kardiologa koja „garantuje” zdrav život: 0-3-5-140-5-3-0

Objasnite tu šifru.

Centralni broj 140 opominje nas da gornji pritisak ne sme da bude viši od te cifre. Ostali brojevi sleva: 0 – bez duvana, 3 – tri kilometra šetnje dnevno, 5 – pet obroka dnevno uz dosta voća i povrća. Sledeći broj 5 „kaže” da ukupan holesterol ne sme da bude veći od pet, 3 je maksimum za loš holesterol, a poslednja 0 je znak za gojaznost (šećernu bolest) koja se meri obimom struka. Muškarci ne bi smeli da imaju struk „širi” od 94 cm, a žene od 80.

Kako ljubav deluje na rad srca?

Ljubav, a i seks, imaju izvanredno pozitivne efekte na srce. U najbližoj su vezi. Pri tom odnosu dolazi do lučenja svih hormona. Šire se krvni sudovi. Ako je neko srčani bolesnik za njega važe jasne preporuke.

Koliko emocije mogu da uzdrmaju srce?

Ne bez razloga, stanje našeg srca vezuje se za preživljene emocije. Zadovoljstvo životom ima izvanredne efekte, a poznato je da razni stresovi od onih običnih na poslu ili u porodici, pa sve do gubitka bračnog druga imaju vrlo negativne efekte.

Kad pogledate u budućnost šta vidite?

Vidim kardiologiju u Srbiji koja ima obezbeđenu budućnost uprkos svim materijalnim teškoćama s kojima se suočavamo.

Izvor: B92 (Politika, Slavko Trošelj)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

© 2011 - 2013 TURIZAM ZA VAS I NAS. SVA PRAVA ZADRŽANA.

Izradio Web Genije