Karfiol

Odličan je izvor vitamina C, folne kiseline i vitamina K, kao i minerala kalijuma, kalcijuma i magnezijuma

Karfiol je povrće iz porodice kupusnjača. Posebno je cenjen u zemljama Mediterana, pre svega u Italiji, a uzgajao se na Dalekom istoku šest vekova pre nove ere, a u Evropu je stigao u 12. veku preko Grčke.

Spada u jesenje namirnice, ali se na pijacama može naći tokom cele godine. Odličan je izvor vitamina C, folne kiseline i vitamina K, kao i minerala kalijuma, kalcijuma i magnezijuma. Cvetovi karfiola bogati su hranljivim sastojcima, gotovo da nemaju masti, ugljene hidrate. Sprečavaju štetno delovanje enzima odgovornih za razvoj kancera.

Aktivni sastojci glukozinolati, tiocijanati i sulforafani povećavaju sposobnost jetre da neutrališe toksine koji mogu da uzrokuju oštećenje ćelijskih membrana. Stručnjaci su nedavno otkrili da karfiol utiče pozitivno na nivo estrogena i štiti od raka dojke ili ostalih oblika kancera koji su karakteristični za žene. Osim toga poboljšava rad srca, podiže imunitet, štiti od multiple skleroze i moždanog udara.

Ovo povrće je najbolje pripremati na pari jer kuvanjem gubi u velikoj meri hranljive sastojke. Od nje se pripremaju ukusna topla predjela, ali i salate, čorbe i supe. Začinjava se svežim biljkama, peršunom, mirođijom, nanom, kao i parmezanom, belim i crnim lukom i karijem. Na Mediteranu se konzumira sa sosovima na bazi paradajza i sira, uz masline, ljutu papriku, kapar i inćune. Karfiol se koristi i za zimnicu, kiseli se poput kupusa, krastavaca, paprike…

100 g karfiola sadrži: 25 kalorija, 1,98 g belančevina, 5,30 g ugljenih hidrata, 2,5 g celuloze, 91,91 g vode, 46,4 mg vitamina C, 0,06 mg vitamina B 1, 0,06 mg vitamina B 2, 0,53 mg vitamina B 3, 0,65 mg vitamina B 5, 0,22 mg vitamina B 6, 16 mkg vitamina K, 303 mg kalijuma, 22 mg kalcijuma, 15 mg magnezijuma, 0,44 mg gvožđa, 0,04 mg bakra, 44 mg fosfora, 0,28 mg cinka, 0,16 mg mangana, 0,60 mkg selena.

Izvor: Novosti.rs