EnglishFrenchGermanGreekItalianRussianSpanishSwedish

Jedite maline i u zimskom periodu

Slaki mali osetljivi plodovi žbuna maline su podjednako popularni u svim delovima sveta.

Maline su članice pororide bobičavog voća u koje spadaju i jagode, kupine, brusnice i ribizle.

Maline uvek imaju prepoznatljiv sladak, blago kiselkast ukus koji retko ko ne voli da oseti.

Maline su voće sa velikim sadržajem vitmaina C čime su zaslužno uvek u prvih 5 mesta na listama hrane koja se preporučuje osobama koje žele da stimulišu svoj imuni sistem.

Malina raste u obliku grma, vrlo često kao samonikla biljka, iako se danas najveći procenat maline namenski gaji i proizvodi. Srbija je upravo zemlja koja u veliko meri proizvodi i izvozi malinu.

Plod velikog žbuna maline je sačinjen iz velikog broja zajedno sraslih koštica koje su veoma delikatne i ukusne. Maline je najbolje jesti kada im je sezona, tokom kratkog perioda leta, ali zimi ih možemo unositi kao kuvani sok ili sušeni proizvod.

Preporučena količina malina za odraslu osobu je 130 grama. Što je sasvim dovoljno s obzirom da će ova količina malina zadovoljiti više od 50% dnevnih potreba za vitaminom C.

 

U malinama se pored ovog veoma bitnog vitamina nalaze i mangan, vitamin K, dijetarna vlakna, voda, folati, omega 3 masne kiseline, bakar, vitamin E i kalijum. Ovim sastavom maline nam mogu doneti samo povoljne efekte.

Supstanca koja maline čini posebnim je specifična elagična kiselina. U pitanju je jedna od aminokiselina iz grupe fitonutrijenata koji pripada taninima i direktno je odgovorna za antioksidativno dejstvo koje maline imaju.

Kuercetin, kampferol i cianidinski molekuli su anticianoidi koji su dominantni u malina, i daju im karakterističnu crvenu boju a svi imaju izrazito protiv-zapaljensko, antikancerogeno dejstvo.

Maline sadrže čak 50% više antioksidantnih materija i vitamina od kivija. U malinama se nalazi velika količina vitamina C, mangana, kalijuma, vitamina E koji svi zajedno imaju dlagotvorno dejstvo na sve organe.

Maline sadrže i dijetarna vlakna koja se ne gube tokom procesa prerade maline, pa će kvalitetan sok ili sušena malina zadržati i ukus i miris ali i deo svojih karakteristicnih svojstava. Pojedite 150 gr malina dnevno i eto zime bez prehlade i gripa.

Izvor: doktor.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

© 2011 - 2013 TURIZAM ZA VAS I NAS. SVA PRAVA ZADRŽANA.

Izradio Web Genije