EnglishFrenchGermanGreekItalianRussianSpanishSwedish

Ishrana u lečenju i prevenciji malignih oboljenja

Prema preporukama, koje se zasnivaju na otkrićima istraživanja, vezanih za preventivu malignih oboljenja najbolje je imati ishranu baziranu na malo ugljenih hidrata, puno belančevina i kvalitetnih biljnih ulja.

Nemački istraživač malignih procesa dr Johanes Koj iz Darmštata, naime, već godinama istražuje biohemijske procese koji učestvuju u nastanku raka. Ova istraživanja su ga dovela do važnih zaključaka:
Sada se konkretno zna da ćelije raka, sa razmenom materija koja počiva na vrenju, imaju ekstremno veliku potrebu za šećerom. Ona je 20-30 puta veća nego kod zdravih ćelija. Ako se planskom ishranom priliv šećera ograniči, to koči njihov rast. To je saznanje kojim terapija za lečenje raka može aktivno da se podrži.

Svesnom ishranom može da se deluje i preventivno, kako bi se rizik obolevanja od raka smanjio. Ova ishrana ne može sama za sebe da izleči ili spreči rak, ali pomaže da se sačuva zdravlje ćelija i potpomaže terapiju.

Glukoza, odnosno šećer, ostaje najvažniji snabdevač energijom. Prema dr Koju treba izbegavati viškove glukoze i samim tim velika lučenja insulina, do čega dolazi prilikom konzumiranja jela bogatih šećerom, ili brze hrane. Puno namirnica bogatih proteinima, kao što su riba i meso, kombinovanih sa povrćem, salatama i kvalitetnim biljnim uljima, povoljno utiče na razmenu materija.

Jedite puno voća i povrća
Treba birati one vrste voća koje ne sadrže mnogo voćnog šećera i koje neće mnogo povećati sadržaj šećera u krvi (bobičasto voće, grejpfrut, šljive).

Koristite beli luk kao začin
Beli luk sadrži jedinjenja sumpora koja štite ćelije, a prema dr Koju, beli luk koči i razmenu materija koja počiva na vrenju.

Konzumirajte balastne materije
Balastne materije su neophodne za zdravo varenje, a u obliku integralnog hleba od celog zrna, povrća i salate uklapaju se u ishranu siromašnu glukozom.

Smanjite unos šećera
I to ne samo onaj očigledan, iz slatkiša i kolača. Postoje, naime, i mnogi skriveni izvori šećera, kao što su gotova jela, musli, kečap i sosovi. Skrob iz testenina, hleba ili krompira takođe se direktno pretvara u šećer. Stoga udeo namirnica bogatih skrobom u ishrani treba da bude mali.

Jogurt
Dr Koj preporučuje da se svakodnevno jede hrana koja sadrži mlečnu kiselinu, npr. jogurt, beli sir, ili kisela pavlaka. Unošenje mlečne kiseline spolja podstiče telo na smanjivanje mlečne kiseline. Ukoliko su u njemu već prisutne ćelije raka u kojima se razmena materija zasniva na procesu vrenja, to doprinosi slabljenju njihove kisele sredine.

Belančevine
Dok se udeo namirnica bogatih ugljenim hidratima smanjuje, udeo belančevine treba u odgovarajućoj meri povećati. Na taj način telo dobija energiju iz ribe, mesa i jaja.

Zdrave masnoće su jako važne
Mast je važan snabdevač energijom, a sem toga i koči razlaganje ugljenih hidrata. Dok skrob iz nenamazanog parčeta hleba odlazi direktno u krv, hleb natopljen sa malo maslinovog ulja se razlaže sporije – a nivo šećera u krvi ostaje ujednačeniji.
Prema dr Koju, važno je da se u ishrani koriste biljna ulja, kao što je ulje uljane repice, orahovo, laneno i maslinovo ulje.

Izvor: Smedia.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

© 2011 - 2013 TURIZAM ZA VAS I NAS. SVA PRAVA ZADRŽANA.

Izradio Web Genije