EnglishFrenchGermanGreekItalianRussianSpanishSwedish

Sedam svetskih čuda 21. veka

Piramide? Već viđeno. Viseći vrtovi Vavilona? Nema šanse da to vidite! Evo novih čuda za novi milenijum!

1. Hram Budinog izvora, Kina 

Hram Budinog izvora, Kina, Foto: Zgpdszz, Creative Commons

Već vekovima ljudi odlaze na hodočašće do izvora Tijan Rui u oblasti Lešan u Kini, zbog verovanja da je topla voda od 60˚ C koja tamo izvire lekovita. Danas je ovaj izvor u senci svog novog i ogromnog suseda – hrama Budinog izvora, najviše statue na svetu.

Ovu 128 metara visoku i 35 miliona funti skupu zlatnu strukturu, izgradila je kineska vlada 2002, kao odgovor na talibansko uništenje Budinih statua iz Bamijana u Avganistanu – za koje se smatra da su sa visinom od 53 metra bile najviše statue Bude na svetu. Ipak, čak nijedno od sedam svetskih čuda ne može se uzeti zdravo za gotovo – u planu je izgradnja novog 152 metra visokog Bude u Utar Pradešu u Indiji.

2. Pećina kristala, Meksiko 

Pećina kristala, Meksiko, Foto:levork/Flickr

Poput izgubljene kutije za nakit veličine katedrale, pohranjene 305 metara pod zemljom, ovu pećinu punu ogromnih krhotina selenita pronašla su dva rudara u rudniku srebra pre samo 11 godina. Smešteni nedaleko od Naike, grada na severu Meksika, svetlucavi obelisci Pećine kristala dugi su i do jedanaest metara i mogu težiti oko 500 tona.

Ispod odaje se nalazi bazen magme, pa temperatura u pećini dostiže 50˚ C, sa vlažnošću od preko 90 posto. Kako se pećina plavila tokom perioda od 600.000 godina, ovo okruženje nalik pećnici je filtriralo vodu, pa su minerali sadržani u njoj očvrsli i formirali ove neverovatne kristale. Gvozdena vrata sprečavaju provaljivanje u pećinu, a jedini način da je posetite jeste uz vodiča i tim hitne pomoći.

Neophodno je navući specijalno odelo za hlađenje – sa prslukom sa ledom i maskom za disanje koja izbacuje ohlađeni vazduh. U suprotnom, sva je prilika da ćete umreti 15 minuta nakon ulaska.

3. Muzej islamske umetnosti, Katar 

Muzej islamske umetnosti, Katar, Foto: jema smith/Flickr

Kada je vladajući emir Katara, šejk Hamad bin Kalida al Tani, ubedio I. M. Peja, devedesetjednogodišnjeg dizajnera piramide u Luvru, da uradi još jednu veliku porudžbinu, odlučili su da naprave nešto veliko. Emir je želeo da izgradi neprikosnoveni muzej u slavu muslimanske kulture, pa je pre nego što je Pej napravio konačni dizajn, krenuo na put po svetu da prouči islamsku arhitekturu.

Rezultat je izrazito uglasta zgrada, podjednako tradicionalna i moderna, koja, kako Pejo kaže, „oživljava na suncu, sa svim svojim senkama, tonovima i bojama”. Ova građevina se odlikuje prozorom okrenutim ka severu, koji se prostire duž pet spratova, kao i 50 metara visokim zasvođenim atrijumom na čijem vrhu se nalazi okulus kroz koji se se prelama svetlost i baca specifične šare na galeriju (slika ispod).

Među artefaktima u muzeju koji se prostire na 37.161 metara kvadratnih, nalaze se Kurani i tkanine, keramika i dragulji, od kojih neki potiču još iz sedmog veka. Muzej je izgrađen na ostrvu nadomak Dohe, specijalno naprevljenom za tu namenu, kako mu ne bi zasmetala neka nova zgrada. Od kako je otvoren 2008, kroz njega je prošlo preko pola miliona posetilaca.

4. Bahai vrtovi, Izrael

Bahai vrtovi, Izrael, Foto: cowbite/Flickr

Religiozna mesta su oduvek dominirala listom sedam svetskih čuda. Tako je i sa našim izborom za 21. vek. Ovaj biser koji su izgradili bahai vernici, predstavlja izuzetan primer pejzažne hortikulture, nazvan „Viseći vrtovi Haife”. Ovaj spomenik u severnom Izraelu sačinjava 19 terasa koje se prostiru dužinom od oko jednog kilometra duž padine planine Karmel i 1.700 stepenika koji vode do vrha. U svetilištu na polovini puta sahranjen je duhovnik iz 19. veka Bab – jedna od centralnih figura bahaizma.

U vrtovima je zasađeno 450 različitih vrsta biljki, odabranih da stvore meditativni osećaj. Sa terasa, završenih 2001, pruža se spektakularan panoramski pogled na grad, Galilejska brda i Sredozemno more.

Njihova izgradnja je finansirana dobrovoljnim prilozima pristalica bahaizma, kojih širom sveta ima pet miliona. Ta vera zagovara religiozno jedinstvo, pa je oko devedesetoro zaposlenih u vrtovima dovedeno iz brojnih etničkih i verskih zajednica.

5. Hram Akšardam, Nju Delhi 

Hram Akšardam, Nju Delhi, Foto: Russ Bowling/Flick

Tadž Mahal je nekada bio opšteprihvaćeni šampion indijske arhitekture. Međutim, novi takmičar je ušao u ring – hram Akšardam. Ovaj najveći indijski hram na svetu završen je 2005. i u njemu se nalazi 234 ručno rezbarena stuba i preko 20.000 kipova – uključujući i 148 kamenih slonova u prirodnoj veličini. Osim toga, tu možete uživati i u dvanaestominutnoj vožnji čamcem u zatvorenom.

Pokretač ovog projekta je indijski guru Pramuk Svami Maharadž, a u jezeru ispunjenom lotosima koje okružuje zgradu, nalazi se voda iz 151 svete reke koju je posetio. Za izgradnju je bilo potrebno 12 miliona sati ljudskog rada, što znači da je jedna osoba počela da gradi Akšardam 650. godine n.e, još uvek ga ne bi završila. Međutim u tom procesu je učestvovalo 11.000 zanatlija i volontera, pa je hram završen za pet godina po ceni od oko 30 miliona funti.

Ova deset spratova visoka građevina nema betonsku ni čeličnu potporu. Umesto toga, izgrađena je od stručno uklopljenih blokova ružičastog peščara. Uprkos tome, toliko je solidna da se očekuje da dočeka treći milenijum.

6. Plinski krater Darvaza, Turkmenistan

Plinski krater Darvaza, Turkmenistan Foto: Brian Harrington Spier/Flick

Duboko u turkmenistanskoj pustinji Karakum leži rupa koja predstavlja mesto na kome je čovek najbliže prišao vratima pakla. Plinski krater Darvaza je 1971. otkrila grupa sovjetskih inženjera koji su tragli za plinom. Dok su bušili, tlo pod bušilicom se urušilo, otkrivajući 60 metara široku rupu ispunjenu metanom. Zabrinuti da bi isparenja mogla ugroziti obližnje selo Darvazu, inženjeri su odlučili da zapale gas.

Pretpostavili su da će plamen potrajati nekoliko dana, ali, ni četrdeset godina kasnije, podzemne zalihe gasa ne pokazuju znake jenjavanja, a plamen još uvek sablasno osvetljava noć nad pustinjom. Iako lokalno stanovništvo oduvek zna za ovu 20 metara duboku plamenu rupu, tek danas, zahvaljujući malobrojnim hrabrim turistima, ona polako postaje poznata u svetu.

7. Vijadukt Mijo, Francuska 

Vijadukt Mijo, Francuska, Foto: nordique/Flick

Vijadukt Mijo u južnoj Francuskoj najviši je drumski most na svetu, a vozači sa njega mogu uživati u zadivljujućim prizorima doline reke Tarne. Sa visinom koja dostiže vrtoglavih 343 metra, ovaj kolovoz za oko 18 metara premašuje Ajfelovu kulu, dug je dva i po kilometra i često se nalazi iznad nivoa oblaka. Izgradnja je počela 2001, nakon 14 godina planiranja, pod patronatom britanskog arhitekte Normana Fostera i završena je tri godine kasnije.

Možda ćete se zapitati kako betonska struktura koja seče netaknutu prirodu može biti nazvana „čudom”? Ipak, njena alternativa je bila daleko neprivlačnija. Pre nego što je most dovršen, postojao je fenomen poznat kao „Usko grlo Mijoa”: ozloglašena saobraćajna tačka gde bi se besni turisti i do četiri sata kuvali u svojim automobilima prateći rutu koja se proteže od Pariza ka Sredozemlju.

Ovaj vijaduk nije samo prelep, već je i koštao samo 300 miliona funti – što je polovina predviđene cene. To ga zaista čini modernim čudom.

Izvor: B92/Reader’s Digest Srbija

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

© 2011 - 2013 TURIZAM ZA VAS I NAS. SVA PRAVA ZADRŽANA.

Izradio Web Genije