EnglishFrenchGermanGreekItalianRussianSpanishSwedish

10 mesta antičke Grčke koje treba posetiti

U zemlji koja ima tako bogato istorijsko nasleđe kao Grčka, nije nimalo lako izdvojiti najzanimljivija mesta. Ovo su neki od lokaliteta na grčkom kopnu koje, ako vas put nanese, nikako ne bi trebalo da zaobiđete.

Akropolj, Foto: SNappa2006/Flick

Pogledajte najznačajnije istorijske lokalitete zapadne civilizacije.

Akropolj

 

Hram Atine Nike, Foto: Tilemahos Efthimiadis/Flickr

Akropolj je jedno od najvažnijih arheoloških nalazišta na svetu. Predstavlja utvrđenje iz 5. veka p.n.e. i sećanje na osnivanje demokratije, prva pozorišta i začetak nauke. Na ovom mestu su filozofi postavljali teška pitanja, a pisana istorija dobila umetničku formu. Na Akropolju se izdiže nekoliko značajnih spomenika – Partenon, Erehtejon, hram Atene Nike, kao i velelepna ulazna kapija Propileji.

Mikena

Mikena, Lavlja vrata, Foto: HBarrison/Flickr

Poznata kao dom legendarnog kralja Agamemnona koji je poveo Grke u Trojanski rat. Homer je Mikenu opisao kao vladajući grad saveza prinčevskih zemalja u periodu od 1.600 – 1.100. p.n.e. Moderni naučnici se slažu da je grčki arhipelag u to vreme bio sličan feudalnoj Evropi.

Dominaciju moćne Mikene potvrdili su bogati pronalasci prilikom iskopavanja. Kraljevski grob koji je otkrio Šliman uspeo je da sačuva velika blaga, među kojima je najčuvenija zlatna posmrtna maska.

Mikena je zahvaljujući tome smeštena u središte bogate kulture. Održavala je redovne veze sa Sirijom i Kiprom. Kada se nađete na ovom mestu, ne možete da se ne prepustite mašti i uplovite u Homerove legende.

Obratite pažnju na Lavlju kapiju koja je amblem ovog grada. Dva lava, kojima nažalost nedostaju lica, stoje sa obe strane kapije, okrenuti jedan ka drugom, a predstavljaju duhovnu zaštitu glavne kapije.

Zidine grada su toliko masivne da su ih čak i stari Grci smatrali delom bogova. Kapije su sa obe strane branjene kulama. Iako građen da izdrži najžešće napade, nema zabeleženih podataka da je u to vreme vođen ijedan rat na ovim prostorima.

Istoričari kraj Mikene vide u kolapsu životnog standarda koji je pogodio ceo istočni Mediteran.

Olimpija

Olimpija, Alan Salt/Flick

Poznata kao dom drevnih Olimpijskih igara, Olimpija je jedno od najlepših nalazišta u Grčkoj, sačuvano zahvaljujući mulju kojim ga je prekrila obližnja reka Alfej. Od samog početka 776. p.n.e. Olimpijske igre su se održavale na ovom mestu na svake 4 godine, sve do ih nije ukinuo vizantijski car Teodosije 426. godine.

Građevina na zapadnoj strani, korišćena kao vizantijska crkva, izvorno je bila radionica velikog klasičnog skulptora Fidije, odgovornog za nadgledanje izgradnje i ukrašavanja Partenona, kao i izradu kolosalne statue Zevsa u Olimpiji, jedne od 7 svetskih čuda. Postolje sa leve strane na ulasku na stadion nekada je nosilo statuu Zevsa za čiju su izradu platili oni koji su bili uhvaćeni da varaju na Olimpijskim igrama.

Stadion je u 4 veku p.n.e. kada je izgrađen, delovao mnogo veće nego što je to slučaj danas. Gledaoci su sedeli na travnatim klupama, a jedina sedišta su bila rezervisana za sudije i sveštenicu Demetre – jedinu ženu kojoj je bilo dozvoljeno prisustvo.

Igre je otvarala trka na 200 m, a trčalo se od istoka ka zapadu stadiona, odnosno ka hramu Zevsa u čiju se slavu takmičilo.

Delfi

Delfi, Foto: Kim Amator Bach/Flick

Locirani na strmoj padini, Delfi su bili najpoznatije proročište antičkog sveta gde su Pitije proricale sudbinu u Apolonovom hramu. Grad je bio potpuno neutralan, istovremeno i centar unutrašnjih diplomatskih odnosa. Restaururana Riznica Atinjana je više trofej, nego riznica u pravom smislu te reči. Ona ističe značaj uloge Atinjana u spasavanju Grčke tokom Persijskih ratova.

Apolonov hram je jedan od reprezentativnih primera dorskog hrama. Na vrhu lokaliteta nalazi se dobro sačuvan stadion iz rimskog perioda (Grčki stadioni nisu imali kamena sedišta).

Pilos

Nestorova palata, Foto: Alun Salt/Flickr

Iskopao ga je 1939. Karl Blegen (takođe radio u Troji). Nazvan po Homerovom kralju Nestoru Piloskom, lokalitet se nalazi na jugoistočnom Peloponezu. Iako arheologija nije potvrdila da je ikada ovde živeo neko pod imenom Nestor, kralj nalik njemu vladao je ovim prostorima.

Posetioci mogu da prošetaju kroz Nestorovu palatu. U jednoj od prostorija pronađene su brojne table ispisane mikenskim linearnim B pismom, što potvrđuje dobru lokalnu ekonomsku situaciju ovog perioda.

Ovde možete videti jednu od najstarihih sačuvanih kada za kupanje koja se nalazi u takozvanim “Kraljičinim odajama”. Iako su zidovi sada visine samo do 1,5 m, stepenice u istočnom delu nagoveštavaju da je palata imala i drugi sprat.

Korint

Korint, Foto: isawnyu/Flickr

ako je Korint jedno od najznačajnijij nalazišta u antičkoj Grčkoj, većina posetilaca danas dolazi zbog boravka sv. Pavla na ovim prostorima tokom rimskog perioda. Sećanje na rani period korinstske istorije predstavlja hram Apolona, nastariji dorski hram u Grčkoj. Sv. Pavle je propovedao na forumu koji je sada ograđen. Posetioci bi trebalo da zamisle paralelne zidine koje su se pružale duž Korintskog zaliva.

Vergina

Fasada Filipovog groba, Foto: Wikimedia Commons/Panegyrics of Granovetter

Kada krenete na sever, obavezno posetite makedonsku kraljevsku prestonicu Verginu. Do vremena Aleksandra Velikog ona je bila prestonica, a zatim ceremonijalni centar makedonske dinastije. Iskopavanja iz 1977. otkrila su grob Filipa II, oca Aleksandra Makedonskog.

Sahranjen u kamenoj grobnici sa raznim predmetima – među njima su sačuvane rezbarje u slonovači sa predstavom oca i sina, a Aleksandrova bista je jedina poznata predstava ovog vladara nastala za vreme njegovog života. Zlatna urna sarži pepeo kralja. Neke nove studije nagoveštavaju da bi ovo možda mogao da bude grob Aleksandra, a ne Filipa.

Sparta

Ostaci nekadašnje Sparte, Foto: davehighbiry/Flickr

 

Istoričar Tukidid je predvideo pre 2.500 godina da će od Sparte ostati malo što će podsećati na njenu veličinu. Grad koji je nekada bio centar Peloponeske lige i dom najvećih ratnika antičkog sveta, skoro da je nestao. Lokalni muzej nikako ne smete zaobići. Među predmetima je čuvena arhajska skulptura Leonide, heroja bitke kod Termopila.

Maraton

Maratonsko polje, Foto: Wikimedia Commons/Adam Carr/Flickr

 

Nalazi se 40 km severoistočno od Atine. Ovde je 490. p.n.e. odigrana čuvena bitka između grčke i persijske vojske. Iako na lokalitetu ima malo toga da se vidi, činjenica da se ovde dogodila jedna od najčuvenijih bitaka dovoljna je sama za sebe.

Ravnica Maraton je sada prekrivena kućama i baštama, ali su neki od važnih spomenika opstali – Atinski Tumulus – nasip koji je napravljen preko u poginulih Atinjana. Nalazi se u blizini mesta gde su se dve vojske sukobile.

Keremeikos

Keremeikos, Foto: Shadowgate/Flickr

Svaki put kada izgovorite reč „keramika“ dajete omaž ovom antičkom lokalitetu. Ovo je oblast koja se prostire sa obe strane reke Eridan, nekoliko kilometara od Akropolja. Još od mikenskog, pa sve do klasičnog vremena služila je u dve svrhe – kao groblje i mesto gde se proizvodila keramika.

Sačuvani su jako dobri primeri klasične grnčarije i nadgrobnih spomenika. Na ovom mestu se nalazi i čuvena Dipilon (dupla) kapija, unutar koje je Pompejon, mesto gde su se održavali najveći atinski festivali. Od ove kapije kreće Sveti put koji uvodi u Elefsinske Misterije, do grada Elefsine.

Izvor: B92

 

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

© 2011 - 2013 TURIZAM ZA VAS I NAS. SVA PRAVA ZADRŽANA.

Izradio Web Genije