EnglishFrenchGermanGreekItalianRussianSpanishSwedish

Niklo seme staro 30.000 godina

Ruski biolozi su uspešno odmrzli seme biljke, dospele u „zamrzivač“ sibirskog večitog leda pre oko 30.000 godina, nakon čega su uspeli da odgaje nekoliko žbunića iskopane flore.

Najstarije biljke dosad uzgajane u savremenim uslovima su imale oko 2.000 godina, prenela je agencija RIA Novosti. Grupa ruskih biologa pod rukovodstvom Davida Giličinskog iz Instituta za fizičkohemijske i biološke probleme zemljišta proučila je ostatke biljaka, zakopanih na 38 metara u večitom ledu na obali reke Kolime u Magadanskoj oblasti.

Ovaj predeo je dobro poznat po ostacima zaleđenih biljaka, koje su rasle na teritoriji severoistočnog Sibira pre oko 40-25.000 godina. Većina ostataka je pronađena u zaleđenim gnezdima glodara, koji su koristili stabla biljaka za svoj dom. Naučnici su često pronalazili delove semenki, ali ni jedna od njih do sada nije mogla uspešno da se „oživi“ zbog unutrašnjih oštećenja.

Giličinski i njegove kolege su pretražili mnoštvo odavno poznatih i tek nedavno pronađenih uzoraka ostataka u potrazi za semenom uskoliste pucavice (Silene stenophylla Ledeb.). Ovaj niski višegodišnji žbun raste u surovim klimatskim uslovima Jakutije i veoma je otporan na mrazeve.

U jednom od uzoraka biolozi su pronašli nekoliko nezrelih semenki pucavice, praktično idelano očuvanih. Određivanjem starosti preko radiougljenika utvrđeno je da su semenke stare oko 30.000 godina. Naučnici su izdvojili najvitalnije fragmente tih semenki i najmodernijom tehnikom uzgajanja, takozvanom „mikroporopagacijom“ vaskrsli biljke nešto drugačije od svojih današnjih rođaka, koje su najpre cvetale a zatim donele i plod i seme, sposobno da se dalje razmnožava.

Naučnici ističu da su oblik i boja današnjih i drevnih biljaka apsolutno isti, izuzev cvetova. Cvetni listići današnje pucavice su širi i „prosečniji“ u poređenju sa cvetićima zaleđenih biljaka, a sem toga na starim su postojali „ženski“ i muški“ cvetovi, dok savremene biljke imaju cvetove za prašnicima i tučkom.

U svakom slučaju dobijeno je zdravo seme, koje se razvilo u kompletnu odraslu biljku. Ruski naučnici su prvi put uspeli da „vaskrsnu“ cvetnicu, čiji je plod u večitom ledu boravio na desetine hiljada godina.

Zaleđeni ostaci životinja i biljaka se smatraju za veoma interesantne i kompletne izvore informacija o životu na Zemlji u prethodnim milenijumima. Delovi biljaka, kože i mesa životinja omogućavaju mnogo više informacija nego što to pružaju najdetaljniji fosili. Delovi DNK u takvim ostacima daju šansu za oživljavanje flore i faune ledenog doba.

Izvor:TANJUG

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

© 2011 - 2013 TURIZAM ZA VAS I NAS. SVA PRAVA ZADRŽANA.

Izradio Web Genije