EnglishFrenchGermanGreekItalianRussianSpanishSwedish

Uzbuna na Balearskim ostrvima

Jednoj od najvećih ubica ugljen-dioksida, podvodnoj poljani od morske trave, preti opasnost da u idućih nekoliko godina nestane. Za to su odgovorni nekontrolisani broj jahti, smeće u morima i zagrevanje klime.

Palma de Majorka (Foto: aneito2k/flickr)

U zalivu Palma de Majorke deca se igraju u pesku, a turisti plivaju u moru. Malo poviše, na steni na istočnom vrhu zaliva, stoji Karlos Duarte iz balearskog Instituta za istraživanje Sredozemnog mora i objašnjava:

„Ovde raste dosta morske trave na morskom dnu. To se prepoznaje po tamno plavoj svetlucavoj vodi. Morska trava je pravi filter za ugljen-dioksid. Hektar morske trave pretvara pet puta više CO2 u kiseonik od hektara tropske šume u Amazoniji. Kako se to dešava? Fotosintezom. Morska trava poseduje veliku bio masu; preko lišća ona vezuje CO2 u vodi, koncentracija CO2 u vodi opada, tako da more ponovo uzima ugljen-dioksid iz vazduha koji morska trava ponovo filtrira.“

Važnost morske trave

Morska trava vezuje širom sveta oko 100 miliona tona ugljenika godišnje, otprilike toliko Nemačka emituje za šest meseci. Akumulirani ugljenik morske cvetnice (morska trava Sredozemnog mora) čvrsto opkoljavaju na morskom tlu čime ga izdvajaju iz ugljeničnog ciklusa. To se dešava kada stari delovi biljke budu prekriveni sedimentom. Oko Baleara su ti depoi ugljenika iz ostataka morske trave delom debeli i do deset metara, objašnjava morski biolog Karlos Duarte:

„Važno je da ljudi znaju da nije reč o algi, već o biljci. Ona je pravo bogatstvo: to je najstarije živo biće na planeti koje jako sporo raste. Morska trava je važna za naš ekosistem, za naše celokupno društvo.“

Morska trava na Bahamima

Morska trava je životni prostor za mnoge ribe i puževe. Povrh toga štiti obale od erozije. Takođe, biljni tepisi uzimaju mnoge hranjive sastojke koji preko mora i atmosfere dospevaju u more. To mnoštvo hranjivih sastojaka potiče, na primer od izduvnih gasova. Morska trava vezuje te hranjive sastojke, čime štiti more od prekomernog đubriva i održava vodu čistom.

Proteklih godina su se poljane od morske trave smanjivale godišnje širom sveta za tri odsto. Neprijatelj broj jedan danas je sve toplija klima. Topla voda ubija morske trave. Karlos Duarte procenjuje da bi one mogle nestati već za 50 godina.

Oko Balearskih ostrva i turizam šteti morskoj travi. Kao i brodovi. Tragovi toga mogu se videti u zalivu Palme, u kome biljka zapravo još uvek obilato raste, kaže Duarte: „Vidimo manje zone u vodu koje su tirkizne. Tamo više ne raste morska trava, tlo se sastoji od svetlog peska.“

Zabranjeno usidravanje na morskoj travi

Vlasti na Balearima reagovale su na pritisak međunarodne organizacije za zaštitu mora „Oceana“. Od kraja avgusta Enrike i njegovih osam kolega kontrolišu oblasti oko Majorke u kojima raste morska trava. On se obraća ljudima koji tamo bacaju sidro:

„Da li govorite španski? Čujte: Ovde ne možete da bacite sidro – to morate da činite u pesku, jer ovde na morskom tlu raste morska trava. A ona je zaštićena evropskim pravom! To je vrlo jednostavno za Vas. Jel vidite pesak? Mnogo Vam hvala!“

A oni koji se oštećuju morsku travu oko Baleara ne izvlače se uvek tako lako. Od ovog leta moraju da računaju s kaznom. Najviša kazna je 450.000 evra. Ali to je nedovoljno da se na duže staze zaštiti morska trava, kaže Karlos Duarte: „Moramo promeniti naše životne navike. Ako to ne uradimo, more će za 50 godina imati prljavu tamnu boju, više neće rasti morska trava, a kvalitet vode će biti loš.“

Sorry, site not recognized

Izvor: B92 (DEUTSCHE WELLE | ŠTEFANI AJHLER, IVANA IVANOVIĆ)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

© 2011 - 2013 TURIZAM ZA VAS I NAS. SVA PRAVA ZADRŽANA.

Izradio Web Genije