EnglishFrenchGermanGreekItalianRussianSpanishSwedish

Ponavljanje (ni)je majka znanja

Da je ponavljanje majka znanja učili su nas od osnovne škole, ali sada naučnici misle da je potrebno nešto više od toga.

kubotake / Flickr.com

Iako je vežba ključni deo približavanja savršenstvu u nekoj veštini, potrebni su i drugi faktori, uglavnom individualne prirode – IQ odnosno radna memorija, tvrde istraživači koji su proučavali kako vežbanje utiče na igrače šaha.

Ispostavilo se da dugo i teško vežbanje ne može nadoknaditi nedostatak drugih relevantnih činilaca.

To naročito važi za sportove, muziku i šah.

„Neki šahisti su do nivoa majstora stigli posle 3.000 sati predanog vežbanja, ali su drugi isti nivo veštine postigli sa 30.000.

Štaviše, ima ljudi koji su vežbali 30 hiljada sati, a nisu to postigli“, objašnjava Giljermo Kampiteli, naučnik na Edit Kovan Univerzitetu u Jondalupu (Australija).

Proučavajući prethodna istraživanja o tome kako vežbanje utiče na muzičare, Kampiteli i njegove kolege primetili su da muzičari koji su bolji u čitanju nota imaju bolju radnu memoriju, odnosno sposobnost da relevantne delove informacija drže aktivnim u umu.

Kada je reč o šahu, kvaliteti koji su potrebni da igrači postanu vrhunski nisu prepoznati iako stručnjaci pretpostavljaju da je reč o natprosečnom koeficijentu inteligencije.

Istraživači su otkrili da je 82 odsto odraslih igrača desnoruko u poređenju sa 90 odsto opšte populacije.

Takođe, smatraju da je to signal drugačijeg razvoja mozga u kom se forsira snalaženje u prostoru koje je od velike važnosti za šah.

Izvor: B92

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

© 2011 - 2013 TURIZAM ZA VAS I NAS. SVA PRAVA ZADRŽANA.

Izradio Web Genije