EnglishFrenchGermanGreekItalianRussianSpanishSwedish

Led Zeppelin

Led Zeppelin – britanska rok grupa, jedna od najuspešnijih i najuticajnijih grupa u istoriji rok muzike.

 Članovi grupe su bili Džimi Pejdž (solo gitara), Robert Plant (vokal), Džon Bonam (bubnjevi) i Džon Pol Džouns (bas gitara i klavijature).

Grupa je osnovana 1968. i vrlo brzo je, zahvaljujući inovativnom pristupu rok muzici, stekla brojne obožavaoce. Grupa se smatra pionirom hard roka i hevi metala, ali su se u njenom zvuku uočavali i uticaji bluzarokabilijaregeasoulafankadžezakeltske muzikeindijske muzike,      folkapopalatino muzike i kantrija.

Grupa je rasformirana 1980. nakon smrti bubnjara Džona Bonama. Ostavila je dubok trag u istoriji roka, prvenstveno visokim umetničkim dometima na području rok-muzike, nesumnjivim uticajem na druge izvođače te enormnim komercijalnim uspehom. Grupa je do danas prodala preko 300 miliona albuma širom sveta, a od toga 109,5 miliona u SAD.

Godine 1968Bitlsi i Rolingstonsi su još uvek dominirali top-listama sa obe strane Atlantika, ali se polako probijao i „teški“ rokenrol kojeg su svirale grupe HuDžimi Hendriks ekspirijensKrim. Te godine na muzičku scenu stupa Led zepelin, engleska grupa koja se predstavlja svežim, ali prepoznatljivim „teškim“ zvukom čime preuzima ključnu ulogu u stvaranju novog muzičkog žanra – hevi metala.

Počeci grupe sežu od trenutka kada je Džimi Pejdž 1966. postao član rok grupe Jardberds, u početku kao bas gitarista, a potom, kao nesumnjiv svirački talenat, i kao gitarista. Dotadašnji ritam gitarista Kris Dreja se, nakon kraćeg perioda privikavanja, prebacio na bas gitaru. Nakon odlaska Džefa Beka, u oktobru 1966, Jardberdsi, umorni od stalnih turneja i snimanja, počinju stagnirati. Pejdž počinje razmišljati o osnivanju super grupe u kojoj bi, uz njega, gitaru svirao Bek, a bubnjeve i bas gitaru Kit Mun i Džon Entvisl, tadašnji članovi grupe Hu. U najužem izboru za pevača bili su DonovanStiv Vinvud i Stiv Mariot. Ta Pejdžova zamisao nikada nije realizovana.

Grupa je odradila skandinavsku turneju pod imenom Nju jardberds. Nakon kraćih konsultacija dogovoreno je da novo ime grupe bude Led zepelin, a ime je predložio Kit Mun, bubnjar grupe Hu. Naziv grupe je Munova varijacija izraza Džona Entvisla Lead Zeppelin (olovni cepelin) za loš nastup (pad poput olovnog cepelina) pri čemu je, na sugestiju menadžera Pitera Granta, u konačnoj verziji imena iz reči Lead izbačeno slovo „a“ da bi se izbeglo izgovaranje te reči kao „lid“ (leed) (vodeći).

 

 

Prvi album grupe, nazvan jednostavno „Led Zeppelin“ objavljen je 12. januara 1969, neposredno po okončanju prve turneje. Mešavina bluza, folka i istočnjačke muzike, kasnije se ispostavilo, bila je jedan od ključnih momenata u nastajanju novog muzičkog žanra – hevi metala.

Iako je nekoliko ranih pesama grupe bilo zasnovano na bluz standardima, druge, kao na primer „Communication Breakdown“, imale su nov i jedinstven „težak“ zvuk. Na albumu „Led Zeppelin“ nalazi se i kompozicija „Black Mountain Side“ odsvirana na akustičnoj gitari, ali i kombinaciju akustičnog i električnog pristupa u obradi folk standarda „Babe I’m Gonna Leave You.“ Mračniji deo albuma, pesma „Dazed and Confused“, sadrži furiozan solo Džimija Pejdža i efektni uvodni rif. Na ovoj pesmi, kao i na pesma „How Many More Times“ po prvi put se koristi tehnika sviranja električne gitare violinskim gudalom. Ova inovacije će postati jedan od mnogih zaštitnih znakova Džimija Pejdža, kako na sceni tako i u studiju. Album sadrži i Plantovo vokalno oponašanje Pejdžovih gitarskih efekata – tehnika pozajmljena od starih bluz muzičara koja će postati zaštitni znak grupe na kasnijim albumima, a naročito na koncertima.

Album je naišao na dobar prijem publike i kritičara, ali su ga neki kritičari, kao Džon Mendelson iz časopisa Roling stoun, oštro napali optuživši grupu za plagijatorstvo, oponašanje crnačkih umetnika i pretencioznost. Ovo je označilo početak dugog neprijateljstva između grupe i časopisa. Grupa je od tog trenutka počela odbijati intervjue za časopis i bilo kakvu ozbiljniju saradnju.

Slika na omotu albuma izazvala je mnoge kontroverze, pa je, na primer, aristokratkinja Eva fon Cepelin, rođakinja grofa Hindenburga (tvorca cepelina), nakon što je na omotu albuma videla logo „Hindenburga“ kako se obrušava u plamenu, pokrenula zakonsku akciju zabrane nastupa grupe 28. februara 1970. u Kopenhagenu. Grupa je zbog toga na koncertu nastupila pod imenom „Nobs“.

Na talasu komercijalnog uspeha prvog albuma, grupa je brzo postala poznata, naročito u Sjedinjenim Državama. Početna pesma na albumu nazvana je „Whole Lotta Love“ i započinje silovitim gitarskim rifom praćenim ritmičkom sekcijom. Muzički kritičari smatraju da je ta pesma definisala prepoznatiljivi muzički stil grupe.

Tokom ovog perioda, grupa je odsvirala nekoliko turneja u SAD, nastupajući u početku po klubovima i o plesnim dvoranama, da bi, kako je popularnost rasla, grupa prešla na svirke u velikim dvoranama. Međutim, singapurski zvaničnici, koji su ih dočekali na aerodromu, zabranili su nastup grupe zbog duge kose njenih članova. Koncerti Led zepelina su ponekad trajali i duže od tri sata, sa produženim verzijama pesama koji su često sadržavale elemente džejmsbraunovskog soula i fanka i muzičkog stila kuća Staks i Motaun (omiljene izdavačke kuće basiste Džounsa i bubnjara Bonama). Kvartet je takođe voleo američki rokenrol, oličen u muzici Fetsa Domina i Litl Ričarda. Grupa je takođe svirala i rokabili pesme koje su proslavileElvisa Preslija i Edija Kokrana. Mnogi od ovih nastupa su zabeleženi na piratskim izdanja koje i dan-danas cene i kolekcionari ploča i obožavaoci grupe.

„Led Zeppelin III“ je takođe započeo eru jedinstvenih omota albuma; ovaj je sadržavao točak koji, kada se rotira, prikazuje različite slike u prorezima. Novembra 1970, izdavač Led zepelina, Atlantik Rekords, je izdao pesmu „Immigrant Song“ kao singl suprotno željama grupe (Atlantik je ranije objavio izmenjenu verziju pesme koja je skraćena sa 5:35 na 3:10, uklonivši apstraktni srednji deo). Grupa se takođe odupirala televizijskim pojavljivanjima, koji bi umanjili njihovu sposobnost da kontrolišu svoju predstavu i kvalitet zvuka. Nedostatak pojavljivanja na televiziji je primoravalo njihove obožavaoce da ih čuju i vide uživo.

Uspeh ranijih godina Led zepelina će biti zasenjen ovim petogodišnjim periodom u kom će grupa objaviti svoje najpoznatije albume i dostići sam vrh tokom sedamdesetih. Izgled grupe se takođe promenio kako su članovi počeli da nose doteranu, šarenu odeću i nakit. Ako je popularnost grupe bila impresivna, isto takva je bila njena reputacija zbog vanscenskih ludovanja i ekcesa. 

Svaki od simbola na omotu albuma predstavlja po jednog člana. Sa leva na desno: Džimi Pejdž, Džon Pol Džons, Džon Bonam i Robert Plant

Četvrti album Led zepelina je bio objavljen 8. novembra 1971. Nije bilo naznake o imenu na originalnom omotu, ali su na ploči odštampana četiri simbola. Album se spominje kao „Four Symbols“ i „The Fourth Album“ (oba imena su korišćena u katalozima Altantik Rekordsa), a takođe i kao „Untitled“, „Zoso“, „Runes“, „Sticks“, „Man With Sticks“ i „Four“. On je zvanično još uvek bez imena, a najčešće se naziva „Led Zeppelin IV“.

Rock and Roll“ je živahna počast ranoj rok muzici 1950ih, ali sa hevi metal obrtom i sa nezaboravnim bubnjarskim uvodom Džona Bonama. Folk i teški rok su spojenu u osmominutnoj sviti „Stairway to Heaven„, koja je postala veliki radijski hit iako nikada nije izdana kao singl. Pesma ima tri različita pravca: spori akustični uvod, bržu akustičnu sredinu i električno finale označeno Pejdžovim gitarskim solom. U anketi časopisa Gitar Vorld iz 2005, čitaoci su izglasali da „Stairway to Heaven“ ima najbolji gitarski solo svih vremena.

Do 31. jula 2006, “Led Zeppelin IV” je prodan u oko 23 miliona kopija u SAD, što ga čini jednim od prva četiri najprodavanija albuma u istoriji američke muzičke industrije. U celom svetu, album drži mesto broj 11 po broju prodatih albuma.

Do 1975. Led zepelin je bilo odomaćeno ime i u Sjedinjenim Državama i Evropi, uz višegodišnje prisustvo na top listama na oba kontinenta, što će nastaviti i kroz ove godine. Teatralnost na njihovim koncertima će se povećati, sa većim binama i kompleksnim svetlosnim efektima koji su bili popularni i kod drugih grupa u to vreme, kao što je Pink flojd. I dok je ovaj period bio muzički i komercijalni uspeh za Led zepelin, problemi kao što su tragična smrt Plantovog sina, Plantova saobraćajna nesreća, Pejdžovo upotreba heroina, promena muzičkih ukusa ialkoholizam Džona Bonama će konačno dovesti do kraja Led zepelina. U izjavi koju su dali 4. decembra 1980. zauvek su potvrdili da grupa neće nastaviti bez nezamenljivog bubnjara.

Izvor: wikipedia.org (Turizam za vas i nas)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

© 2011 - 2013 TURIZAM ZA VAS I NAS. SVA PRAVA ZADRŽANA.

Izradio Web Genije