EnglishFrenchGermanGreekItalianRussianSpanishSwedish

Đorđe Marjanović

Jedna od naših najvećih muzičkih zvezda sa prostora bivše Zugoslavije svakako je legendarni Đorđe Marjanović.

Rođen u Kučevu (istočna Srbija) 30.10.1933.godine, u Požarevcu je završio gimnaziju i sa sestrom koja se opredelila za studije književnosti, došao je u Beograd i upisao farmaciju.  Kada je umrla njegova baka, njegov najveći oslonac u žibotu, Đorđe se početkom pedesetih, odjednom našao u velikom gradu, bez dinara i bez prijatelja. Zimi 1954. sedam dana spavao je na železničkoj stanici! Fakukltete je sasvim zapustio, počeo je da radi manuelne poslove: na stanici je istovarao vagone, kod ’’Prosvete’’cepao stare knjige, bio je čak inkasant Radio – Beograda! Sreća mu, ipak, nije sasvim okrenula leđa.

Kada je1954. prateći kolegu na audiciju pevača zabavne muzike – koju je organizovalo Udruženje džezista Srbije – i sam zapevao. Zbunjen i zabezeknut, u pozamljenom odelu kome je podvrnuo nogavice i zasukao rukave, Đorđe je otpevao jedine dve pesme koje je znao: ’’Mulen ruž’’ ’Usamljeni gaučo’’. Aplauz je bio gromoglasan. Dušan Vidak, tadašnji sekretar Udruženja džez muzičara, pohvalio ga je:’’Samo ti guraj dalje, mali! Ima u tebi nečeg…’’

Njegovo pojavljivanje na televiziji sa pesmom „Zvižduk u osam“ se odmah pretvorilo u opštu histeriju.

Bio je prvi pevač zabavne muzike koji nije samo stajao za mikrofonom već je vadio mikrofon iy stalka, padao na kolena, valjao se po podu, plakao, bacao sako u publiku. Na svakom njegovom koncertu, publika je bila u delirijumu. Na festivalu „Beogradsko proleće“ u Domu sindikata, po mišljenju publike nepravedno mu je oduzeto prvo mesto i nezadovoljni „Đokisti“ su na trgu Marksa i Engelsa (danas Nikole pašića) napravili demonstracije i ulične nerede, tako da je milicija morala da interveniše. Da bi nekako smirio razbesnelu masu, Đorđe se popeo na krov automobila i odatle pevao svojim obožavaocima.

Prve LP gramofonske ploče Đorđe Marjanović u produkciji PGP RTB su bile „Muzika za igru“ i „Mustafa“. Omote za njih oblikovao je istaknuti srpski dizajner Ljubomir Pavićević Fis.

Po Srbiji su postojali klubovi obožavalaca Đorđa Marjanovića, Đokisti, koje je on redovno obilazio i družio se sa njima.

U tadašnjem Sovjetskom Savezu, Đorđe je bio apsolutno najpopularniji pevač. Jedino je njemu polazilo za rukom da po dve nedelje uzastopno puni dvorane doposlednjeg mesta. Pevao je u najvećim dvoranama i bio dočekivan kao kralj!

Na jednom od tih putovanja Đorđe je upoznao svoju suprugu Eli sa kojom imatroje dece.

„On neće ostati upamćen samo kao čovek koji je prvi kod nas mikrofon izvadio iz stalka i s njim prošetao kroz zabezeknutu publiku; istorija možda neće zabeležiti da je prvi skidao sako  na sceni i bacao ga navijačima, da je prvi skakao i padao po pozornici, pokazavši da gravitacija nije dogma koja se ne može srušiti, da se valjao po daskama koje život znače – ali je nepobitno dokazano da je baš Đorđe  Marjanović trasirao put rokenrolu i bio prvi u socijalističkoj Jugoslaviji koji je osetio sve dimenzije neviđene slave i popularnosti po aktuelnom tržišnom principu.’’’Organizovanost i fanatizam“đokista“- pisao je  svojevremeno za „Start“ Rene Bakalović.“ (djordjemarjanovic.com)

Verujemo da pamtite hitove Milord, Devojko mala, Romana, Đavoli, Dirlida, Lazarela, Natali …

U nekoliko filmova je glumio uglavnom pevače.

Na koncertu u Melburnu 14. aprila 1989. je doživeo moždani udar. Udar je doživeo na sceni dok je pevao pesmu mene nema ko da žali. Posle toga jejedno vreme ostao potpuno bez govora. kasnije se oporavio toliko da je mogao da govori, ali otežano.

Uprkos bolesti na insistiranje svojih obožavalaca priređivao je koncerte gde je uglavnom pevao sa gostima i na plejbek svoje stare hitove. Pojavljivao se kao gost i na koncertima drugih pevača i kao gost na televiziji. Od publike se oprostio 31. maja 2004. koncertom u centu Sava.

Nagrade i priznanja:

Zlatna plaketabeograda, Orden rada, Orden zasluga za narod sa srebrnim vencem. Predsednik Mihail Gorbačov dodelio mu je Orden za učvršćivanje prijateljstva i širenje kulturnih veza između Jugolavije i SSSR.

Izvor: Turizam za vas i nas (djordjemarjanovic.com)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

© 2011 - 2013 TURIZAM ZA VAS I NAS. SVA PRAVA ZADRŽANA.

Izradio Web Genije