EnglishFrenchGermanGreekItalianRussianSpanishSwedish

Deep Purple

Deep Purple je engleska hard rok grupa. Smatraju se pionirima i rodonačelnicima hevi metalazajedno sa grupama Led zepelin i Blek sabat, iako grupa sebe nikad nije smatrala pravim i autentičnim hevi metal bendom.

Grupa je dobila ime po istoimenoj pesmi Pitera de Rouza, a do danas je prodala preko sto miliona albuma. Najpoznatija pesma grupe je Smoke on the Water sa albuma Machine Head.

Grupa je promenila više postava, a imala je osmogodišnju pauzu u radu i dva ponovna okupljanja. Komaercijalno najuspešnija postava grupe bila je druga po redu: Ijan GilanRiči BlekmurDžon LordRodžer Glaver i Ijan Pejs. Ijan Pejs je jedini član benda od samog početka.

Godine 1967. na predlog Krisa Kertisa, bivšeg bubnjara grupe Serčers, u grupu koju je on nazvao „Raundabauts“ (u prevodu „Vrteška“), uključili su se Džon Lord na „hamond“ orguljama, Riči Blekmur kao glavna gitara, na bas gitari Nik Simper, pevač Rod Evans i na bubnjevima Ijan Pejs iz grupe Mejz (eng. Maze). Kasnije su, na predlog Ričija Blekmura, promenili naziv u Deep Purple.

U oktobru 1968. grupa je postigla uspeh sa obradom pesme „Hush“, koja je dostigla 4# mesto na top listama u Sjedinjenim Državama. Pesma je bila uzeta sa njihovog debi albuma Shades of Deep Purple i pozvali su ih da budu predgrupa grupi Krim na njihovoj oproštajnoj turneji.

Njihov drugi album The Book of Taliesyn su izdali u Americi, da bi se poklopio sa njihovom turnejom, iako su ga izdali u rodnoj Britaniji tek posle godinu dana. Sledeće, 1969. godine, su izdali treći album Deep Purple, na kom su se čuli i gudači i drveni duvački instrumenti u jednoj pesmi (April). 

Posle ova tri albuma i velikih turneja po SAD, njihova američka diskografska kuća Tetragrammaton je bankrotirala, ostavljajući grupu bez para i sa nesigurnom budućnošću. Vrativši se u Englesku 1969, snimili su singl „Emmaretta“, nazvan po jednoj od glumica mjuzikla Hair, koju je Rod Evans pokušavao da zavede, pre nego što su on i Simper bili otpušteni iz benda.

Grupa je pronašla pevača Ijana Gilana iz grupe Episode Six, koja je izdala nekoliko singlova, ali bez nekog većeg komercijalnog uspeha. Bubnjar Episode Six, Majk Andervud, stari Blekmurov drug je upoznao Gilana sa ostatkom grupe, a basista Rodžer Glaver je ispomagao bend tokom nekoliko proba. Kada su ostali članovi grupe uspeli da ubede Glovera da se u potpunosti pridruži Dip Perplu, to je konačno uništilo Episode Six, zbog čega je Andervud dobio kompleks krvice koji je trajao gotovo deceniju, dok ga Gilan nije regrutovao za jedan od njegovih post-Parpl bendova.

Tako je nastala najpoznatija postava Deep Purple, tzv. “Broj 2”. Njihov prvi singl je bio „Hallelujah“, koji se nije dobro pokazao.

Posle „Koncerta za grupu i orkestar“, trodelnog epskog dela koje je komponovao Džon Lord, dobili su preko potrebnog publiciteta. Koncert je izveden uživo u Rojal Albert Holu u decembru 1969., zajedno sa Kraljevskim filharmonijskim orkestrom, kojim je dirigovao Malkom Arnold. To je bila jedna od prvih saradnji rok grupe i orkestra.

Ubrzo posle koncerta sa orkestrom, bend je intenzivno počeo sa turnejama i snimanjem albuma, i sledeće tri godine su imali malo odmora. Na prvom studijskom albumu tog perioda,Deep Purple in Rock (ime koje su namerno izabrali da bi se distancirali od klasično orijentisanog ranijeg albuma), imali su nekoliko glavnih koncertnih pesama, kao što su „Speed King“, „Into The Fire“ i „Child in Time“. Takođe, bend je izdao singl „Black Night“ koji je dostigao plasman u prvih deset u Britaniji. Blekmurovo i Lordovo mešanje gitare i orgulja, sa Gilanovim “vrištanjem”, postalo je prepoznatljivo rok fanovima u celoj Evropi.

Drugi album, mekši i progrsivniji od prethodnog, Fireball (Gilanov omiljeni), su izdali u leto 1971. Sa njega su pesme “Fireball” i “Strange Kind of Woman” (koja nije bila na ploči, ali je bila snimljena na sesijama) izdate kao singlovi.

Nekoliko nedelja posle Fireballa, grupa je već svirala pesme planirane za sledeći album. Jedna pesma (kasnije imenovana “Highway Star”) je nastala u autobusu, dok su išli na svirku u Portsmut, kao odgovor na pitanje jednog novinara „Kako pišete pesme?“. Tri meseca kasnije, otišli su u Švajcarsku da snime album Machine Head. Snimanje je trebalo da bude u mobilnoj jedinici za snimanje Rolingstonsa u kazinu u Montrou, ali je zbog požara koji je izbio za vreme svirke Frenka Zape morali su da snimaju u hotelu Grand. Taj incident je poslužio članovima benda kao inspiracija za pesmu „Smoke on the Water„.

Nastavljajući odakle su prethodna dva albuma stala, Machine Head je postao jedan od najpoznatijih albuma druge postave, sadržavajući pesme koje su postale koncertni hitovi (kao npr.“Highway Star“, „Space Truckin'“, „Lazy“ i „Smoke on the Water„). Dip perpl je nastavio sa neprekidnim turnejama i snimanjem u tempu koji neće biti nadmašen sledećih trideset godina:Machine Head je bio njihov sedmi album za tri i po godine postojanja. U međuvremenu, grupa je imala četiri turneje po SAD u 1972, a u avgustu iste godine, posle turneje po Japanu izdali su uživo album Made in Japan. Iako je taj album bio prvobitno namenjen japanskom tržištu, njegovo svetsko izdanje je odmah postalo hit. Made in Japan je i danas jedan od najpopularnijih i najprodavanijih uživo albuma.

Klasična postava „Br. 2“ je nastavila sa radom i izdala još i album Who Do We Think We Are (1973), sa hit pesmom „Woman from Tokyo“, ali su unutrašnje tenzije i iscrpljenost uzimali sve većeg maha. Loši odnosi su kulminirali kad je Jan Gilan napustio grupu posle druge japanske turneje u leto 1973, dok je Rodžer Glaver bio isteran zajedno sa njim. Njihova zamena su bili nepoznati pevač iz severo-istočne Engleske, Dejvid Kaverdejl, i basista i bek vokal Glen Hjuz. Ova nova postava je nastavila sa radom i uskoro 1974. izdala tvrđi bluz-rok album Burn, još jedno veoma uspešno izdanje koje je sledila svetska turneja. Tom prilikom su gostovali i u Beogradu. Hjuz i Koverdejl su dodali vokalne harmonije i fanki zvuk bendu, što je postalo očiglednije u sledećem albumu Stormbringer, izdatom krajem godine. Ipak, Blekmur je izrazio nezadovoljstvo albumom, i napustio bend u proleće 1975.

S Blekmurovim odlaskom, bend je morao da popuni jednu od najvećih praznina u svojoj istoriji. Uprkos tome, nezamenljivog “Čoveka u Crnom” je zamenio američki gitarista Tomi Bolin.

Kao rezultat saradnje javio se album Come Taste the Band u oktobru 1975. Uprkos različitim ocenama, izvesno je da je ovaj album doneo ekstremniji fank zvuk u hard rok.

Deep Purple smatraju jednim od sastava koji ima najveću (najtežu) turografiju na svetu. Od 1968 do danas (izuzimajući period 1976-1983 kada je grupa bila rasturena) oni nastavljaju sa turnejama širom sveta.

U maju 2008. bend  izdaje novi kompilacijski DVD boks uživo, Around the World Live. U februaru 2008. grupa je nastupila prvi put u Moskovskom Kremlju na lični zahtev Dimitrija Medvedeva koji je u to vreme smatran ekskluzivnim nastupom za Predsedništvo Rusije.

Grupa je aktivna i danas, na veliko zadovoljstvo poštovalaca širom sveta.

Izvor: wikipedia.org (Turizam za vas i nas)

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

© 2011 - 2013 TURIZAM ZA VAS I NAS. SVA PRAVA ZADRŽANA.

Izradio Web Genije