EnglishFrenchGermanGreekItalianRussianSpanishSwedish

Može li internet ikada da bude uništen?

Eteričan kakav jeste, internet će preživeti u ovom ili nekom drugom obliku, ali stručnjaci upozoravaju da bi mnogo toga što danas uzimamo zdravo za gotovo jednog dana moglo biti narušeno ili bi moglo potpuno da nestane.

Fizičko uništenje

Internet se do danas već toliko razgranao i umrežio na sve strane da je postao otporan čak i na bombe, požare i prirodne kataklizme, barem unutar samih država.

„Morali biste se jako potruditi da pronađete mali broj mesta na kojima bi njegova povezanost mogla ozbiljno da se ugrozi“, rekao je za Life’s Little Mysteries naulnik Dejvid Klark s MIT-ja koji je učestvovao u razvoju interneta 1970-ih.

Na primer, u napadima 11. septembra uništen je glavni centar na jugu Menhetna pa je lokalna usluga prekinuta. Ali već 15 minuta kasnije centar je „izlečen“ jer su korisnici zahvaljujući ugrađenim protokolima preusmereni obilaznim putem.

Ali Klark ističe da bi internet mogao da bude prekinut na međudržavnom nivou presecanjem kablova kojima se između dve zemlje razmenjuju internetske informacije. Hiljade kilometara podvodnih optičkih kablova koji povezuju kontinente na kopno izlaze na tek nekoliko desetina lokacija da bi se potom razgranali prema milionima kompjutera. Kada bi na primer neko digao u vazduh jedno od tih čvorišta u Majamiju kojim se prenosi oko 90 odsto internet prometa između Severne i Južne Amerike, njihove internet veze bile bi ozbiljno narušene sve dok se infrastruktura ne bi popravila. „Bio bi to početak sajber-rata“, kaže Klark.

Očuvanje podataka

Ali čak i takvi ekstremni prekidi međunarodnih veza ne bi ozbiljno ugrozili opstanak samih internet sadržaja. Kopije većine informacija pohranjuju se u postojanim memorijama koje opstaju čak i u slučaju prekida električne struje. Osim toga, prema Vilijamu Leru, stručnjaku za internet infrastrukturu s MIT-ja, korporativni centri koji pohranjuju internet sadržaje – od e-pošte do internet vesti – imaju sofisticirane metode kojima ostvaruju sigurnosne kopije i raznovrsno pohranjivanje podataka, među kojima je i jednostavno pohranjivanje kopija na više lokacija. Gugl čuva kopije svih stranica Vikipedije.

Internet trka u naoružanju

Obilje internet sadržaja i veza čini internet vrlo otpornim na fizičke napade, međutim, mnogo ozbiljniju pretnju njegovom sadašnjem stanju predstavljaju državne regulacije i cenzure. U ranim danima arapskog proleća u Egiptu vlada Hosnija Mubaraka pokušala je da ugasi internet u toj zemlji kako bi onemogućila pobunjenike da se preko njega organizuju.

Još jedna metoda restrikcije koja stoji na raspolaganju vlastima jest uvođenje visokih cena, odnosno poreza kako bi internet postao nedostupan širokim masama.

Ler smatra da nijedna vlada ne može da uništi internet, međutim može da ga ozbiljno ugrozi i učiniti nedostupnim ili neprivlačnim svojim stanovnicima.

Pitanje prave ravnoteže

Loša zakonska regulacija, bilo lokalna ili međunarodna, mogla bi ozbiljno da naruši vrednost interneta i njegove mogućnosti rasta i razvoja. Mada će neke verzije interneta verovatno postojati dok god je čovečanstva, njegova otvorenost bi mogla biti znatno smanjena.

Ova otvorenost je vrlo korisna kako društveno tako i privredno, ali takođe je i izvor problema, smatra Ler – ona omogućuje beskrajne sigurnosne i privatne napade, slanje smeća, virusa, malvera i sl. Ali Ler je uveren da je rešenje u boljim sistemima sigurnosti, a ne u ograničavanju intereneta.

„Stvaranje ove ravnoteže velik je izazov i posao koji nas još čeka“, zaključio je Lehr.

Izvor: vesti-online.com

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

© 2011 - 2013 TURIZAM ZA VAS I NAS. SVA PRAVA ZADRŽANA.

Izradio Web Genije