EnglishFrenchGermanGreekItalianRussianSpanishSwedish

Ko nas sve vara i na koji način?

Od besplatnih promocija do šunke pune vode. Od tehničkih uređaja za dinar do rakije od kukuruza umesto od šljive. Koje su prevare srpskih potrošača, ko nas sve vara i na koji način, donosi „Potrošač”.

Foto: B92

 

Majstori ili prevaranti

Foto:aconsumerfraudlawyer.com

Kada je o majstorima reč, glavno pitanje je kako razlikovati pravog od priučenog ili od prevaranta? Zbog toga je prvi savet – probajte da vam neko preporuči majstora. To je bolje nego oglas ili flajer iz poštanskog sandučeta. Drugi savet je i – ništa ne plaćati unapred.

Zakonska regulativa se, nažalost, malo bavila zaštitom korisnika majstorskih usluga. Zakon o zaštiti potrošača je to donekle uspeo, ali, za sada, on ne nudi ništa više od dugotrajnih sudskih parnica. Možete parnicu pokrenuti sami i bez društva za zaštitu potrošača, ali morate posedovati materijalne dokaze da vam je neko zaista izveo radove i morate ubediti sud da su oni loše i nestručno izvedeni, pa je zbog toga nastala šteta na nekretnini, nekom kućnom aparatu ili na vozilu. Kako troškovi postupka padaju na tužioca, dok se ne dokaže i to pravosnažno, da je tuženi kriv, pitanje je koliko ljudi će imati finansijske snage da dobije odštetu od izvođača radova. Zbog toga, oprezno pre nego što angažujete nekoga da vam okreči stan ili popravi tehnički uređaj.

Rakije od melase i kukuruza

Pre tačno godinu dana, rezultati velike kontrole rakija na beogradskom tržištu pokazali su da uprkos natpisima na deklaracijama, gotovo polovina ispitanih uzoraka nije voćnog porekla.

– Utvrđivali smo originalnost proizvoda proverom porekla etanola u skladu sa Zakonom o rakiji i drugim alkoholnim pićima. Za analizu je uzeto 44 uzorka voćnih rakija od 21 proizvođača, i to šljivovica, lozovača, kruškovača, viljamovka, kajsijevača, dunjevača i drenovača – objasnili su u tadašnjem Generalnom inspektoratu, dodajući da su svi uzorci uzeti iz prodavnica na području grada Beograda i u originalnim pakovanjima proizvođača.

– Od 44 uzoraka rakije ispostavilo se da 20 nisu voćne, kako je to navedeno na bocama. Najčešće su bile falsifikovane baš one rakije koje se kod nas najviše kupuju i piju, šljivovica i loza – rekli su.

Prevara se ogledala u tome što su umesto šljivovice, dunjevače ili loze pojedini proizvođači potrošačima prodavali alkoholno piće proizvedeno od kukuruza ili melase, u koje je potom dodavana aroma voća. Rakije su povučene iz prometa, podnete prijave protiv neodgovornih proizvođača, a potrošači se i dalje pitaju kakav je danas kvalitet alkoholnih pića koja kupuju.

Ništa ne košta samo jedan dinar

Reklame na televiziji, oglasi u novinama, baneri na internet sajtovima i bilbordi na svakoj većoj raskrsnici, puni su primamljivih ponuda na kojima se nude razni proizvodi i usluge za dinar. Mobilni telefon za samo jednu srpsku kovanicu, internet paket po istoj ceni, čak i masaže ili kompakt-diskovi. Istina je, međutim, da ništa ne košta samo jedan dinar. Ukoliko kupujete tehnički uređaj ili uzimate internet paket, tu je uvek i ugovor o korišćenju usluge i to najčešće na dve godine. Ukoliko biste neku uslugu za dinar, tu je klauzula da je to tek za treće ili četvrto korišćenje, dok prva dva ili tri plaćate po punoj ceni. Zato, oprezno sa ponudama „samo za jedan dinar”, da ne biste na kraju platili više nego da ste odlučili da proizvod ili uslugu dobijete po regularnoj, tržišnoj ceni.

Voćni sokovi ili šećerna vodica

U Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije sumnjaju da se kupcima i dalje nude voćni sokovi koji imaju manji sadržaj voća od onog koji je naveden na deklaraciji.

– Kada smo pre dve godine radili analizu pod nazivom „Ima li voća u voćnim sokovima” i ispitivali procenat voća u tim napicima, utvrdili smo da više od 40 odsto proizvođača u svojim sokovima ima manje voća nego što je to napisano na deklaraciji. Tražićemo zajedničku kontrolu voćnih sokova u Srbiji sa inspekcijama, a ukoliko toga ne bude, mi ćemo podići kredit i ponovo uraditi analizu, jer prema našim saznanjima situacija nije nimalo bolja nego što je bila pre dve godine – kažu u NOPS-u. Srbija je, inače, nedavno dobila novi pravilnik o voćnim sokovima od kojeg se očekuje da uredi ovu oblast.

Sitne obmane

Najbrojnije obmane potrošača u Srbiji su one sitne. One koje uopšte nisu zabranjene zakonom, niti predstavljaju kršenje propisa. Najveći problem je u tome što kupci za njih tek kasnije saznaju, poput čaše kiselog mleka koja nema 200, već 180 mililitara, čokolade koja više nije teška 100 grama, već svega 80 ili čipsa čija kesa više ne teži 50 grama, već 40. U potrošačkim organizacijama kažu da to i nisu obmane potrošača, dokle god je na deklaraciji navedena ispravna gramaža, koju proizvođač može samostalno da određuje. Međutim, podsećaju, da je to jedan od načina „prikrivenih” poskupljenja.

Druga su suhomesnati proizvodi puni vode. Da li je tako samo kako bi težina bila veća, a time i račun „teži”? Treće, sitna slova na akcijskim katalozima, gde je velikim slovima istaknut popust, a sitnim napomene o tome na šta se on odnosi. Odgovor Tržišne inspekcije je da u Srbiji nema propisa koji određuje veličinu slova, već da je svaki katalog ispravan ukoliko sadrži sve neophodne informacije, bez obzira na font koji se koristi.

Sajamske nagrade nisu uvek garant kvaliteta

Mnogi proizvođači na ambalaži proizvoda, i to najčešće prehrambenih, navode i sajamska priznanja koja su godinama dobijali. U potrošačkim organizacijama postavljaju pitanje da li su proizvodi koje potrošači svakog dana kupuju, istovetni onima koji su dobili sajamske nagrade. Oni podsećaju i da su sajamske nagrade često ocena dostignuća, jer tamo proizvođači pokazuju šta mogu da naprave, ali to ne znači da to uvek i rade.

Preparati koji rešavaju sve probleme

Oni koji odluče da se protiv bora, akni ili viška kilograma bore isključivo preparatima iz reklama koje svakodnevno gledamo na televiziji i u oglasima u štampi, valjalo bi dobro da razmisle pre nego što naruče te proizvode i potroše novac. Reklame uvek obećavaju brzo rešenje, ali u realnosti nije uvek tako. Često preskupi preparati, koji koštaju i po nekoliko hiljada dinara, neretko nemaju nikakvo dejstvo. Objašnjenje je u tome što kada se neki proizvod vodi kao lek, to znači da je prošao klinička ispitivanja i da su poznate sve supstance koje sadrži. Osim toga, to podrazumeva i da je takav medikament dao rezultate u primeni i da deluje, a poznati su i negativni efekti koje lek može da ima. A ukoliko se preparat registruje kao kozmetički proizvod niko vam ne garantuje izlečenje. Zato se informišite o iskustvima drugih koji su koristili te preparate.

„Besplatne” večere od nekoliko stotina evra

Stalno se čitaoci javljaju našoj redakciji sa istim problemom – telefonom su pozvani na besplatnu večeru na kojoj je održana promocija. Nešto su tamo kupili i, gotovo uvek, to papreno platili, poput jorgana, jastuka, posuđa… I to najčešće platili po nekoliko stotina evra. Problem se javlja kada to požele da vrate, na šta imaju pravo. Zato, znajte, kada god nešto pazarite na besplatnoj večeri ili kućnoj promociji, imate 14 dana da to vratite firmi od koje ste kupili i da dobijate nazad novac. To je vaše zakonsko pravo, a obaveza trgovca, pa insistirajte na tome!

Čitaoci koji su se javljali našoj redakciji kažu da često imaju problema kada odluče da krenu tim putem. Ukoliko je tako, obratite za pomoć nekoj od potrošačkih organizacija ili „Politikinom” „Potrošaču” i posredovaćemo u rešavanju vašeg problema.

Izvor: Politika,Stefan Despotović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

© 2011 - 2013 TURIZAM ZA VAS I NAS. SVA PRAVA ZADRŽANA.

Izradio Web Genije