EnglishFrenchGermanGreekItalianRussianSpanishSwedish

Turizam i dalje u zapećku

Najveći broj turista, po broju noćenja, dolazi iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Slovenije, Hrvatske, Italije i Ruske Federacije.

Za Branka Krasojevića, jednog od naših eksperata za reviziju Strategije razvoja turizma Srbije do 2015, turizam je u dubokom sistemskom zapećku. Do takvog zaključka je došao poredeći trenutno stanje u našem turizmu sa rezultatima iz 2006, kada je napravljena prva Strategija.

Taj razvojni dokumenat je „iscurio” i šta je iza njega ostalo? Od 2005. do 2010. godišnje je kod nas boravilo oko dva miliona turista koji su ostvarivali od 6,4 do 7,3 miliona noćenja. Broj stranih turista u tom periodu povećan je za polovinu, ali je opao broj domaćih za oko 15 odsto. Uprkos porastu broja stranih turista oni i dalje imaju manje od 23 odsto učešća u ukupnom broju noćenja, ističe Krasojević i dodaje da je devizni priliv u 2010. iznosio 604,9 miliona evra.

Da bi se dostigli postavljeni ciljevi iz Strategije do 2015. potrebno je povećati broj stranih dolazaka i noćenja za više od tri i po puta. Da broj domaćih dolazaka poraste 74, a noćenja za 51 odsto. Pretvoreno u novac, mali su izgledi, smatra naš sagovornik, da se te godine ostvari planiranih 1,3 milijarde evra. Da je to veoma teško ostvarivo pokazuje činjenica da je prosečna dužina boravka turista kod nas od 2,1 do 2,3 dana. Taj podatak nije mnogo bolji u nama konkurentskim zemljama, ali je to slaba uteha.

Najveći broj dolazaka domaćih turista registruju planinska i ostala turistička mesta, a noćenja banje i planine. Očigledno je da je kriza uticala da se mnogi domaći turisti odluče da mediteranske zemlje zamene planinama i banjama Srbije, putuju kraće trošeći manje nego ranije. Strani turisti su i dalje najbrojniji u gradovima. Oni koriste svoja poslovna putovanja da u slobodnom vremenu razgledaju, zabave se i upoznaju bližu okolinu. Veoma brine mala posećenost stranih turista banjama, što je posledica nedovoljnih spa i wellness kapaciteta, neuspelih privatizacija, zastarelih smeštajnih kapaciteta i primarnog lečilišnog motiva dolaska domaćih turista.

Najveći broj turista posmatrano po broju noćenja, dolazi iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Slovenije, Hrvatske, Italije i Ruske Federacije. Građani ovih šest zemalja „naprave” 42 procenta svih noćenja stranih turista u Srbiji. Ovaj rezultat sigurno nije posledica naše smišljene promocije, definisanih ciljnih grupa i odabranih stranih tržišta, već proizvod slučaja, upozorava Krasojević.

Beograd je dominantan u broju dolazaka stranih turista. Dotle jugoistočna Srbija veoma zaostaje u gotovo svim pokazateljima.

Od 2005. broj ležajeva uvećan je za oko 30 odsto, da bi 2009. dostigao skoro 113.000.Najveći broj kreveta je u banjskim i planinskim mestima. Broj registrovanih turističkih ležajeva u privatnom smeštaju povećan je 84 odsto od 2005. dostižući 30.000. Krasojević procenjuje da ima još oko 20.000 ležajeva u sivoj zoni. Od skoro 24.000 postelja u hotelima, objekti sa dve i tri zvezdice učestvuju sa 70, sa četiri i pet zvezdica sa 22, a svega osam odsto je udeo hotela sa jednom zvezdicom i nekategorisanih hotela.

Od turističkih proizvoda najbrže su se razvijali takozvani događaji, kulturni i poslovni turizam, ali i posete planinama i jezerima. U Srbiji se, kaže Krasojević, organizuje čak 2.800 različitih manifestacija godišnje, ali se one ne vide u ukupnom turističkom rezultatu.

Prema zvaničnoj statistici u turizmu je direktno zaposleno osam odsto radnog stanovništva ili 23.000 lica što je dramatičan pad u odnosu na prethodni period. Veliki je broj neprijavljenih radnika, zapošljavanja na kraće vreme u visokoj sezoni uz stalnu fluktuaciju radne snage.

Prema Izveštaju Svetskog ekonomskog foruma o konkurentnosti u turizmu, Srbija je na 82. mestu među 139. zemalja. U Evropi smo na 38. mestu iza Ukrajine, Jermenije, Bosne i Hercegovine i Moldavije. Najslabije smo ocenjeni u oblasti saobraćajne i turističke infrastrukture, obuke zaposlenih u turizmu, hotelskih cena, a posebno u oblasti ekologije i zaštite prirodne sredine. Našli smo se u prvih 50 zemalja u oblasti vremena potrebnog za započinjanje biznisa, higijene i zdravlja, nivoa kupovne moći, aerodromskih taksi, broju multifunkcionalnih objekata za sport, zabavu, kulturu i slično i prisustvu svetskih rent-a-car kompanija na našem tržištu. Sve to kazuje da ne vidimo sebe u pravom svetlu i da je vreme da otklonimo mnoge zablude i predrasude o našem turizmu i objektivno sagledamo naše prednosti i nedostatke.

Dominiraju domaći gosti

U prvih šest meseci ove godine registrovano je ukupno 983.628 turista, osam odsto više nego u istom periodu prošle godine. Domaćih turista je bilo 645.454,četiri odsto više u odnosu na prvo polugodište 2010. ili dve trećine od ukupnog broja turista u Srbiji. Stranih turista bilo je 338.174, ili 16 procenata više. Ovi rezultati ohrabruju, ali su još uvek daleko od rekordne 1985. godine kada je u Srbiji boravilo skoro 4,5 miliona turista koji su tada ostvarili nepunih 14 miliona noćenja.Devizni priliv za prvih pet meseci ove godine povećan je 12 odsto i bio je 221 milion evra. Devizni odliv bio je 251 milion evra, tako da imamo deficit od 30 miliona evra.

Izvor: Politika,Slobodan Kostić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

© 2011 - 2013 TURIZAM ZA VAS I NAS. SVA PRAVA ZADRŽANA.

Izradio Web Genije