aaaaMesečne arhive: decembar 2013

plan.odmora

Kako da pametno isplanirate odmor u 2014?

Kako krajem svake godine svodimo račune i pravimo planove za narednu, ne zaboravljamo najdraže momente koje volimo detaljno da planiramo, a na vrhu ove liste se nalazi i… odmor.

plan.odmora1

Većina nas mnogo voli da putuje i istražuje a niko ne voli da potroši mnogo novca. Uz dobro planiranje i nekoliko trikova postoje načini da se lepo provedete i ne plaćate taj provod mesecima kasnije, na rate.

1. Potražite promo kodove, popuste i kupone

Bilo da je u pitanju avionska karta, hotel ili apartman, nekoliko minuta traženja može vas dovesti do ozbiljne uštede novca.

2. Tražite sajtove koji nude jeftinije aranžmane

One poput booking.com ili ratestogo.com. Brzom pretragom može se desiti da nađete hotel, kuću i apartman koji nudi dobru cenu čak i kada je sve zauzeto.

plan.odmora3. Birajte ručak umesto večere

Birajte da ručak jedete napolju a ne večeru. Ručak je često jeftiniji od večere a zasitiće vas bolje i u pravo vreme.

4. Obratite pažnju na „happy hour“

Iskoristite maksimalno „happy hour“, koji je najčešće od 16-18, posebno u turističkim gradovima sa dosta restorana a samim tim i konkurencije. Kratka potraga preko Gugla može vas odvesti u pravom smeru.

5. Alternativne avionske linije

Čarter letove često zanemarujemo a činjenica je da ako vam u poslednjem trenutku treba avionski let, čarteri imaju mnogo bolju ponudu, kako u ceni tako i bolju uslugu tokom samog leta.

6. Putujte van sezone

U proleće i jesen, turizam je lošiji a to znači da tada možete priuštiti sebi određena putovanja koja su u sezoni basnoslovna. U proleće je i vreme lepo pa se možete posvetiti muzejima, šetnji i upoznavanju grada u koji idete.

7. Zvezdice nisu (uvek pravi) odraz kvaliteta smeštaja i usluge

Iako je određeni smeštaj opisan sa tri zvezdice, iskustvo prevejanih putnika kaže da on može biti podjednako dobar kao i onaj sa 4 zvezdice pa čak i 5. Odluku o smeštaju donesite na osnovu čistoće, kvaliteta hrane i ljubaznosti osoblja.

Izvor:B92

1_110164

Da li je Ajfel projektovao ćupriju na Begeju?

Dela Aleksandra Gistava Ajfela, slavnog francuskog konstruktora, osim Pariza, ponose se Njujork, Porto, Bordo, Budimpešta, Segedin… Ima i Zrenjaninaca i Bečejaca koji veruju da je Ajfel projektovao objekte u njihovim gradovima.

1_110164Građani Zrenjanina, naime, podsećaju da je veliki čelični most projektovan u Ajfelovom birou, i sudeći po nekim istorijskim izvorima, imali bi mnogo povoda da se hvale Ajfelovim delom da “Bečkerečka ćuprija”, izgrađena 1904, odlukom Skupštine opštine iz novembra 1968. godine – nije uklonjena!

– Među mostovima u Vojvodini, ovaj veliki, čelični preko Begeja u Zrenjaninu, bio je najreprezentativniji i u likovnom pogledu najinventivniji, jer je imao ukrasne rozete, geometrijske ornamente i gotičke fijale, a, ipak, ostao u stilu secesije – kaže, za “Novosti”, Svetlana Bakić, arhitekta Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Petrovaradinu. – U vreme kada je izgrađena, “Bečkerečka ćuprija”, kako su ovaj most još nazivali, predstavljala je zatvoren čipkasto-transparentni “kavez”, karakterističan za čelične konstrukcije tog vremena. Počivao je na ozidanim stubovima obloženim kamenim tesanicima, postavljenim na obe obale Begeja.

Na mostu, nažalost, od izgradnje ništa nije rađeno. Niti je popravljan, niti je štićen od korozije, pa je polako propadao.

– Početkom novembra 1968. godine, SO Zrenjanin odlučuje da sruši most “ne pridržavajući se zaključaka i zajedničkih razgovora, prenebregavajući predloge i sugestije Zavoda” i netom doneto rešenje o zaštiti jezgra grada. Čak i podnošenje krivične prijave protiv tadašnjeg predsednika opštine nije spaslo most – podseća naša sagovornica.

Veliki_most,_1930.Bečejci, pak, za Ajfela vezuju dva objekta u svom gradu: staru brodsku prevodnicu poznatiju kao “Šlajz”, i “Ajfelovu kuću” na glavnom gradskom trgu.

– U našoj javnosti provlači se predanje da je projekat prevodnice rađen u ateljeu Gistava Ajfela. Pretpostavljamo da je ova “legenda” nastala zbog sličnosti elemenata rešetkastih delova metalne konstrukcije glava prevodnice sa onim ugrađenim u Ajfelov toranj. Ovom mišljenju svakako su doprineli, osim na mađarskom, i na francuskom jeziku ispisani tekstovi na crtežima originalnog projekta. Francuski jezik je, međutim, u to vreme bio zvaničan jezik sporazumevanja u vodoprivredi. Arhivska istraživanja su utvrdila da je projekat prevodnice radio inženjer Albert Hajnc – naglašava Bakićeva.

Ne samo što Bečejci veruju da je Aleksandar Gistav Ajfel živeo u njihovom gradu, nego su i brojne turističke agencije iz regiona u svoje programe poseta Bečeju uvrstile i obilazak Ajfelove kuće na Pogači, to jest glavnom gradskom trgu.

– Istina je, međutim, da je ovo velelepno zdanje pripadalo porodici Apfel i da je podignuta između 1917. i 1922. godine. Pre nje tu se nalazila prizemna kuća u vlasništvu porodice Doroslovački. Verovatno je sličnost u prezimenima dovela do zablude najpre lokalno stanovništvo, a potom i druge ljude. Ovo verovanje, kao i ono o “Šlajzu”, ipak ostaje samo lokalni mit i, eventualno, želja da se Bečej stavi na svetsku mapu istorijskih, tehnoloških i kulturnih dobara – kaže, za “Novosti”, Nemanja Karapandžić, istoričar, kustos Gradskog muzeja u Bečeju.

Izvor:B92

Paris-Luvr

Znamenitosti koje nisu uvek bile voljene FOTO

Od Ajfelovog tornja pa sve do spomenika Džordžu Vašingtonu, pogledajte neke od poznatih građevina koje nisu uvek bile voljene.

324px-Tour_Eiffel_Wikimedia_CommonsAjfelov toranj je danas ponos Pariza i njegovih žitelja, ali to nije uvek bio slučaj. Kada je rad na tornju započet, grupa važnih umetnika napisala je pismo vlastima grada nazivajući ga „beskorisnim i monstruoznim“. Oni su se plašili da će toranj baciti u senku ostale znamenitosti Pariza. Među ovim umetnicima nalazio se i pisac Gaj de Maupasant. On je navodno voleo da jede u restoranu u podnožju toranja pošto je to bilo jedino mesto odakle nije mogao da vidi toranj.

Spomenik Džordžu Vašingtonu, Vašington

img_52221Spomenik je sagrađen kako bi se odala počast prvom predsedniku SAD Džordžu Vašingtonu. Originalni planovi promenjeni su usled finansijskih problema. Mnogi su protestvovali da sam obelisk neće biti dovoljno grandiozan a čak je i njegov arhitekta Robert Mils mislio da nova verzija spomenika podseća na asparagus.

Kuća koja pleše, Prag

564px-Prag_ginger_u_fred_gehryJedna od najšašavijih zgrada u Pragu takođe je poznata kao i „Fred i Džindžer“ pošto podsjeća na osobe koje plešu. Kada je sagrađena 1990. godine, izazvala je buru negodovanja zbog toga što je drastično narušavala zgrade sa bogatom istorijom koje su bile smeštene u njenom okruženju. Jedan od tadašnjih kritičara izjavio je da je zgrada izgledala kao „smrvljena konzerva Koka kole“. Ovih dana zgrada je prihvaćena a čak se nalazi i na novcu.

Milenijumska kupola, London

800px-Millennium_Dome_1Toni Bler je bio pun optimizma kada je izjavio da će Milenijumska kupola predstavljati „trijumf samopouzdanja nad cinizmom, hrabrosti naspram indiferentnosti i umijeća nad mediokritetom“. Međutim, javnost je bila razočarana skupom zgradom. Međutim, ovih dana Milenijumska kupola transformisana je u zabavni centar O2 – ikonu Londona.

Muzej Gigenhajm.Njujork

Solomon R. Guggenheim Museum, New YorkModernistički dizajn Frenka Lojda Rajta našao se na udaru kritike kada je muzej prvi put predstavljen. Kritičari su ga poredili sa klozetskom šoljom i obrnutom veš mašinom. Danas se muzej smatra jednom od najvažnijih zgrada XX veka.

Staklene piramida ispred muzeja Luvr, Pariz

Paris-LuvrFrancuski predsjednik Fransoa Miteran angažovao je arhitektu I. M. Peia da stvori novi ulaz u muzej Luvr. Krajnji rezultat, staklena piramida, izazvao je puno kontraverzi pošto su mnogi verovali da modernistička piramida nije u skladu sa zgradom koja ima korene u dvanaestom veku. Danas je piramida jedna od znamenitosti Pariza.

Katedrala Sagrada familija, Barselona

800px-Sagrada_Familia_01I dalje nedovršena skoro 90 godina nakon smrti njenog kreatora, Gaudijeva ekscentrična građevina nije bila miljenik stanovnika Barselone. Pikaso je izjavio – „pošaljite Gaudija i njegovu zgradu u pakao“ dok ju je Džordž Orvel nazvao „jednom od najužasnijih zgrada na svetu“. Danas više od 2 miliona osoba poseti ovu građevinu.

Izvor: B92

belgrade by night

Srbiju posetilo 2 miliona turista u 2013.

U periodu januar-novembar, u Srbiji je boravilo ukupno 2,04 miliona turista, što je pet odsto više nego u istom periodu prošle godine, objavila je Turistička organizacija Srbije, pozivajući se na Republički zavod za statistiku.

belgrade by nightOd toga je domaćih gostiju je bilo 1,19 miliona, što je na istom nivou kao prošle godine i čini 58 odsto od ukupnog broja gostiju.

Stranih gostiju bilo je 852.087, što je povećanje od 13 odsto.

Turisti su za 11 meseci ostvarili 6,14 miliona noćenja, što je za jedan odsto više, a toga su domaći turisti ostvarili 4,3 miliona, što je tri odsto manje i čini 70 odsto od ukupnog broja ostvarenih noćenja, a inostrani su imali 1,83 miliona noćenja, što je 10 odsto više.

Mereno brojem ostvarenih noćenja, domaći gosti su najviše boravili u banjskim mestima – 43 odsto, zatim slede planinska sa 29 odsto.

Inostrani gosti najviše su boravili u Beogradu 50 odsto, zatim slede ostala turistička mesta 20 odsto.

Kod izabranih turističkih mesta, domaći turisti su najviše boravili u Vrnjačkoj Banji, gde su imali 503.142 noćenja i što je za 17 odsto više, zatim slede Zlatibor, Sokobanja i Beograd.

Strani turisti najviše su boravili u Beogradu, gde su imali 918.848 noćenja, ili za devat odsto više, zatim slede Novi Sad, Zlatibor i Vrnjačka Banja.

Od stranih gostiju, najveći broj noćenja ostvarili su turisti iz BiH -145.705, što je za četiri odsto više, zatim slede turisti iz Crne Gore, Rusije, Slovenije i Nemačke.

Izvor: B92

riga-latvija

Riga: Kulturna prestonica Evrope 2014.

Uloga kulturne prestonice u Evropi, dobra je prilika da se skrene pažnja na gradove, koji i nisu toliko u fokusu svetske javnosti. Doduše, ta promocija donosi poene i na domaćem terenu, ali i dobre prihode.

latvia_rigaZa početak, Letonci bi najradije da izađu na ulice. Masovno okupljanje trebalo bi da se pretvori u ljudski lanac, od stare Narodne biblioteke u starom delu grada, do novoizgrađene na drugoj strani reke – Zapadne Dvine (Daugava). Potom je zamišljeno simbolično prenošenje knjiga iz ruke u ruku, u novo zdanje. Time će i građani Rige indirektno učestvovati u za čitavu naciju, važnom preseljenju Narodne biblioteke. Doduše, time će biti obeležen i početak „kulturnog predsedavanja“ Evropom u 2014. godini, piše Dojče vele.

„Pre svega to će biti važna godina za same žitelje grada. Važno nam je da prvo njih razveselimo i oraspoložimo. Jer ako su oni srećni, to će se dopasti i turistima“, kaže Aiva Rozenberga, direktor programa pripremljenog za period predsedavanja.

Malo novca, veliki planovi

Međutim, kulturna prestonica Riga, morala je da se suoči sa surovom realnošću. Tokom pet godina priprema, kao i za vreme predsedavanja, Letonija je imala na raspolaganju 24 miliona evra, znatno manje nego prethodne kulturne prestonice. Riga se odrekla ulaganja u infrastrukturu. Nova Narodna biblioteka, ogromno stakleno zdanje u novom delu grada, trebalo je da bude izgrađena još tokom 90-tih, ali radovi su završeni tek nedavno, baš uoči svečanog preuzimanja uloge predsedavanja.

Neobičan rasplet događaja, ako se uzme u obzir činjenica da je do finansijske krize, Letoniji dobro išlo. Glavni grad se do 2008. godine konstantno razvijao i gradio. Nekoliko meseci nakon bankrota Leman-Braders banke, u stečaj odlazi i najveća letonska banka. Sve je krenulo nizbrdo. Nezaposlenost je počela da raste, a primanja građana pala su za 30 odsto. U državnoj kasi bilo je sve manje novca za penzionere, škole i bolnice. Baltička država sa 2,3 miliona stanovnika, preko noći se zatekla u slepoj ulici.

Mnogi su emigrirali, ostali pate za sovjetskim vremenima, jer tada se o svemu brinula država. Protesta nije bilo, svi se snalaze na sebi svojstven način. „Letonci su po prirodi kao usamljeni vukovi“, kaže Ana Muhka saradnik na projektu „Riga 2014“, zadužena za saradnju sa stranim medijima. Zato je organizatorima bilo važno da pokrenu stanovnike glavnog grada, da ih zbliže.

Narod koji voli da peva

800px-Riga_daugavaU Letoniji je muzika oduvek bila u fokusu kulturnih zbivanja. Letonci rado pevaju. „Mi pevamo od kolevke, pa do groba. Sve generacije i u tokom cele godine“, dodaje Ana Muhka. Kaže kako su njeni sunarodnici nekada najčešće radili na farmi za nemačku gospodu (kasnije i za sebe). Da bi zaboravili na fizičke napore, ljudi su obično pevali. I u sovjetsko vreme Letonci su organizovali festivale na kojima bi se izvodile narodne pesme. Pa i sama nezavisnost izdejstvovana je „pevanjem“.
Za leto 2014. planirane su Svetske horske igre i okupljanje 20.000 pevača iz 90 zemalja, koji će pesmom preplaviti ulice Rige. Do tada u glavnom gradu Letonije biće upriličeno mnoštvo koncerata. Najpoznatiji letonski muzičari poput Eline Garance, Marisa Jansonsa i Gidona Kremera, predvodiće muzički program predviđen za godinu predsedavanja. Svečano otvaranje u januaru proći će u znaku premijere multimedijalne operske produkcije Vagnerovog dela „Rijenci“ u letonskoj Nacionalnoj operi. Rihard Vagner je naime u vreme dok je tadašnja „Livonija“ pripadala Nemačkoj, od 1837. do 1839. godine, u Rigi radio kao horovođa.

Pogled iz prošlosti – u budućnost!

riga-latvijaProgram koji Letonci za 2014. pripremaju obuhvatu 200 kulturnih manifestacija. Mnoge će tematski biti posvećene istoriji Evrope i Letonije. Pogled iz prošlosti uperen ka budućnosti, koncept je sveobuhvatnog programa, među kojim je i projekat „Bernštajnštrase“. Dve teme biće naročito u fokusu, prva valuta na Baltiku i put koji je nekada vodio do Rima, odnosno do Crnog mora. A što se budućnosti tiče, ne bi trebalo zaboraviti da od 1. januara Letonija pristupa evro-zoni.

U januaru 2014. biće otvoren i Nacionalni muzej umetnosti, izložbom „1914“. „Smatrali smo neophodnim da naš program obuhvati i tematiku početka Prvog svetskog rata“, navodi Aiva Rozenberga. Zanimljivo je da će u muzeju biti izložena dela 11 umetnika iz zemalja koje su nastale nakon rata.

Strahote letonske istorije najbolje ilustruje zgrada nekadašnje Državne bezbednosti (KGB), u kojoj su građani bili zastrašivani ili mučeni. Njeno otvaranje predviđeno je za maj 2014. godine.

Oblikovanje budućnosti

Šefica programa „Riga 2014“ najradije govori o malim projektima. Mnogo toga biće u pokretu, a tome posebno doprinose manifestacije manjih razmera, kaže Rozenberga. „Ponekad su ti projekti toliko mali da bi na Zapadu verovatno izazvali samo osmeh na licu.“

Za Rigu su ti projekti podjednako važni, bilo da se odigravaju na nekoj farmi ili dvorištu neke zgrade. Jer su u njihovu realizaciju uključeni i stanovnici letonske metropole. Biće to prilika i za nešto drugačija okupljanja, i za decu, kao i za odrasle. Trenutak kada svi koji postaju deo projekta mogu da vide rezultat svog rada. „Kultura je nešto što počinje u vama, u srcu“, kaže naša sagovornica i svim gostima obećava uzbudljiv boravak u novoj kulturnoj prestonici Evrope – Rigi!

Izvor:B92 (SILKE BARTIK / JAKOV LEON / DW.DE)

800px-Hram_Svetog_Save

Lonely Planet: Januar u Beogradu

Najpopularniji turistički vodič na svetu „Lonely Planet“ objavio je  svoje preporuke za prvi mesec 2014. godine, među kojima se našao i Beograd.

800px-Hram_Svetog_SavePoseta Beogradu u januaru, uprkos niskim temperaturama, iskustvo je koje će zagrejati vaša srca,piše „Lonely Planet“.

Zbog praznika koji se proslavljaju prema julijanskom kalendaru, praznično slavlje u Beogradu traje tokom većeg dela januara, pa se tako srpsaka prestonica našla na listi turističkih preporuka za januar.

„Pravoslavni božić obeležava se 7. januara. Prisustvujte liturgiji u hramu Svetog Save, jednom od najvećih an svetu, koji je još uvek u izgradnji, i učestvujte u velike lomljenju božićne pogače na Terazijama. Srećno sa pronalaženjem novčića“, navodi se u vodiču.

Proslave se protežu i do 13. januara kada je zakazan doček Nove godine po julijanskom kalendaru, a kao preporuka su istaknute kafane u Skadarliji, uz balkansku kuhinju i muziku.

„I na kraju, ukoliko ste dovoljno hrabri, 19. januara zaronite u hladnu vodu kod Ade Ciganlije u okviru nadmetanja za za Bogojavljenski časni krst“, piše „Lonely Planet“, preporučujući kasnije i zagrevanje uz rakiju.

Izvor:B92

Santa hats and stocking at a tropical Caribbean beach

Najneobičniji dočeci Nove godine

Doček Nove godine u svetu uz uobičajeno odbrojavanje, čašu šampanjca i poneki poljubac ispod imele, u nekim zemljama prolazi uz neobične rituale od nošenja ružičastog veša do jedenja grožđa ili sočiva i lupanja loncima.

U Argentini, za ulazak u Novu godinu neophodan je ružičast veš kako bi se privukla nova ljubav. Takođe, Argentinci će tačno u ponoć iskoračiti najpre desnom nogom.

nova-godina-u-brazilu-1388486881-23186U Brazilu, u novogodišnjoj noći se nosi belo kako bi se oterali zli duhovi, preskače sedam talasa i potom prinose darovi u vidu cveća boginji vode Lemaniji. Ako ih bacite u more a oni vam se vrate, to znači da ih nije prihvatila.

Čileanci jedu sočivo za Novu godinu kako bi imali mnogo para i posla, a celu kuću počiste metlom kako bi izbacili negativnu energiju, dok u Kolumbiji šetaju sa praznim koferima kako bi u idućoj godini mnogo putovali.

Škoti pomno paze ko će im prvi ući u kuću pošto otkuca ponoć. Ta osoba najčešće nosi poklone u vidu novčića, hleba, soli, uglja ili viskija jer oni predstavljaju blagostanje, hranu, ukus, toplinu i dobro raspoloženje.

Santa hats and stocking at a tropical Caribbean beachDa bi im godina bila puna blagostanja Španci u ponoć pojedu 12 zrna grožđa, po jedno za svaki otkucaj.

Novozelanđani vole da u Novu godinu uđu lupajući u šerpe i lonce, dok u Rusiji zapisuju želje na papir koji potom spale i taj pepeo sipaju u čašu šampanjca koja mora da se iskapi minut posle ponoći.

Izvor:B92

v dub2

Vatromet od šest miliona dolara za Ginisa!

Dubai, grad u kom je sve u superlativima, u 2014. godinu ušao je u tipično megalomanskoj atmosferi napravivši najveći vatromet spektakl u istoriji vredan šest miliona dolara.

Predstavnici Ginisove knjige rekorda potvrdili su da je 500.000 ispaljenih raketa za vatromet, koje su se raspršile na nebu nekoliko desetina kilometara od obale, bio najveći u istoriji.

Grandiozni vatromet priređen u Dubaiju na ulasku u 2014. godinu, upisan je u Ginisovu knjigu rekorda kao najveći do sada organizovan u svetu.

v dub1„Deset meseci priprema i više od 500.000 ispaljenih raketa za vatromet koji je trajao oko šest minuta“, stoji na internet stranici Ginisove knjige rekorda i ističe da je reč o novom svetskom rekordu.

Ovaj pirotehnički spektakl prostirao se duž obale na području od 94 kilometara: Od Burdž Kalife, najvišeg tornja na svetu (828 metara) preko Palm Džumeire, veštačkog ostrva izgrađenog u obliku palme, sve do veštačkog arhipelaga u obliku karte sveta poznatog kao „The World“.

v dub2Spektakularni finalni plotun vatrometa stvorio je veštačko rađanje Sunca duž obale mora, jedan kilometar u visinu.

Ispaljivalo je 200 tehničara s 400 lansirnih rampi. Najveći prasak u istoriji pirotehnike dizajnirala je američka firma „Fireworks by Grucci“.

v dub3Za performans je korišćeno 100 računara za sinhronizaciju pirotehnike, zajedno sa muzičkom podlogom i koreografijom.

U izradi događaja učestvovalo je više od 200 stručnih tehničara, koji su radili 5.000 radnih sati kako bi se osiguralo da tajming vatrometa bude precizan do milisekunde.

v dub4Govoreći o događaju, predsednik Ginisove knjige rekorda Alister Ričards, koji je putovao posebno u Dubai iz Londona da prisustvuju spektaklu, rekao je da je ovaj rekordni pokušaj zaista impresivan i da će „sve oči biti uprte“ u Dubai.

Vatromet je, kako prenosi lokalna televizija, koštao šest miliona dolara.

Izvor: B92