aaaaMesečne arhive: decembar 2013

bug.1

Bugarska: Mnogo toga za malo novca

Bugarska je nevelika zemlja u srcu Balkanskog poluostrva, koja je u Zapadnoj Evropi najpoznatija po jeftinim plažama i skijanju. Ona, međutim, nudi stvarno veliki izbor i bogata je artefaktima nasleđenim od brojnih civilizacija. A ko je jednom probao bugarsku kuhinju, zna da je to pravo uživanje.

bug.1Od istoka prema zapadu kroz ovu predivnu zemlju pruža se nekoliko šumovitih planinskih lanaca, koji se izdižu preko 2.000 metara, i primaju veliku količinu snega u zimskim mesecima. Između planina nalaze se plodne doline, koje imaju toplu sunčanu klimu, i zbog kojih Bugarska ima reputaciju „bašte istočne Evrope’. Ona, naime, proizvodi veoma fin duvan i parfeme.

Pre nasilnog raspada Jugoslavije, zemlja je dobila mnogo od tranzitnog turizma zbog svog položaja na koridoru E5 iz Beograda prema Istanbulu. Neposredna blizina Turske u prošlosti je bila nedostatak za razvoj, što je rezultiralo time da je nekoliko vekova bila deo Osmanskog carstva. Svoju nezavisnost vratila je, uz pomoć Rusije, 1878, kada je i podignuta predivna crkva Aleksandra Nevskog u Sofiji. Uprkos prisutnosti Turske i pomačke manjine (autohtoni muslimani), islamski doprinos kulturnoj baštini je bio zanemaren.

bug 2Projekti restauracija usmereni su na „muzeje gradove“ kao što je Veliko Turnovo, koji je odigrao veliku ulogu u srednjem veku. Obala Crnog mora u Bugarskoj prima najviše turista u regiji i tu je locirano gotovo dve trećine ležaja cele zemlje. Ona je scenski bogatija nego obala Rumunije, s lepim plažama koje su idealne za porodični odmor. Razvoj odmarališta je koncentrisan oko Varne, na severu, gde su Zlatni pjesci, Albena i Družba kao vodeća odmarališta i Burgas na jugu – gde je najpopularniji centar Sunčev Breg. Većina tih naselja pruža međunarodnu zabavu i prilično su beskarakterna, međutim, turističko selo Djuni razvijeno je u tradicionalnom stilu.

Bugarska je takođe destinacija zimskih sportova, s velikim odmaralištima Borovec i Banjsko na planini Pirin i Aleko na planini Vitoša, koja je ishodište za veliki broj vikend skijaša iz obližnje Sofije i Pamporovo, u Rodopskom masivu. Međutim, objekti, iako poboljšani, nisu tako sofisticirani kao oni u Alpima, a na Balkanu se takođe ne mogu ponuditi skijališta na velikim visinama koja preferiraju zapadni tur-operatori.

U budućnosti se planira pojačanje „eko-staze ‘, lečilišta, vinske ture, muzički folklor (zemlja je poznata po svojim horovima), arheološki turizam (tračka civilizacija je verovatno najstarija u Evropi) i speleološke ture. Bugarska je takođe poznata po manastirima, koji su često smešteni u udaljenim planinskim delovima, gde je Pravoslavna crkva sačuvala nacionalni identitet kroz vekove osmanske vladavine. Najpoznatiji među njima su Rila na jugu Sofije i Bojana na periferiji glavnog grada. Da bi kulturni turizam bio uspešniji, više pažnje treba posvetiti poboljšanju dostupnosti i sadržajima za posetioce, kako bi se zadovoljili i zahtevniji turisti. Bugarski roštilj, sirevi i vina nešto su senzacionalno i totalno povoljni i za srpski džep.

Izvor: B92

dubai

Dubai priprema „vatromet za Ginisa“

Emirat Dubai, koji je nedavno izabran za domaćina Svetske izložbe 2020, najavio je za Novu godinu grandiozni, najveći vatromet na svetu.

dubaiOvaj pirotehnički spektakl bi trebalo da u novogodišnjoj noći obasja nebo nad Dubaijem čitavih šest minuta.

Lokalne vlasti su saopštile da će tom prilikom biti ispaljeno rekordnih 400.000 projektila sa veštačkog ostrva Palm Džumeira i „arhipelaga“ Svet, skupa od 300 ostrva koja formiraju mapu sveta.

Prema pisanju lista Al-bajan, ovim vatrometom, na kojem će biti angažovano 200 tehničara, emirat želi da uđe u Ginisovu knjigu rekorda.

Dubai se trudi da status atraktivne turističke destinacije stalno potvrđuje novim projektima, često faraonskim, kao što su najviša kula na svetu Burž Kalifa (828 metara), veštačka ski pista u sklopu tržnog centra i Palm Džumeira, veštačko ostrvo u obliku palme…

Izvor:B92 (Tanjug)

Šenbrun © Cvijeta Radović

Bečki Šenbrun na Google-ovom onlajn-muzeju

Otvaranjem onlajn-muzeja internet-pretraživač Google omogućio je da ljubitelji muzeja mogu kod kuće na kompjuteru do detalja da razgledaju dela čuvenih umetnika.

Šenbrun © Cvijeta RadovićSvetski poznati muzeji kao što je njujorški „MoMa“ ili peterburški „Eremitaž“ stoje od 2011. godine virtuelnim posetiocima na raspolaganju. Od sada svi ljubitelji kulture na onlajn-muzeju mogu pronaći i čuveni bečki dvorac Šenbrun i do detalja razgledati odabrana dela.

šenbrun 1

Uprava dvorca odobrila je za onlajn-razgledanje ukupno 40 dela tj. svaka slika ili predmet su reprezentativni za jednu od prostorija u dvorcu. Među odabranim delima su i portret carice Elizabete (1868), bista Marije Antoanete (1775) i dr.

Foto 2

Dvorac Šenbrun jedan je od najznačajnijih kulturnih dobara Austrije i od 1960. godine jedna od najznačajnijih znamenitosti.

Godišnje dvorac poseti oko 2,82 miliona posetilaca. Park i ostale ustanove u okviru Šenbruna privlače dodatnih 6 miliona ljudi godišnje. Od 1996. godine dvorac Šenbrun postao je deo UNESCO-ve Svetske kulturne baštine.

Izvor:ComPRess Beograd

© Rcihard Schuster 2

Novogodišnjim koncertom diriguje Barenboim

Novogodišnji koncert Bečkih filharmoničara biće održan po 56. put 1. januara 2014. godine kojim će dirigovati Daniel Barenboim.

© Terry LinkeTežište ovog izdanja biće na stogodišnjici Prvog Svetskog rata i iz tog razloga će se na koncertu čuti taktovi „Valcer mirovnih palmi, op. 207“ Johana Štrausa.

Prema nezvaničnom programu moći će da se čuje i „Kapričo“ Riharda Štrausa, čiji se 150. rodjendan obeležava 2014. godine. Osim ovoga, na programu će biti i dela Johana Štrausa Mlađeg kao i Jozefa Štrausa.

Za plesne tačke solista bečke Državne opere i ove godine je bio zadužen britanski koreograf Ešli Pejdž.

Film u pauzi koncerta je ovaj put režirao Feliks Brajzah koji će baciti pogled iza kulisa na tok priprema svetski uspešnog događaja klasične muzike.

© Rcihard Schuster 2Dirigent i mirovni aktivnista Daniel Barenboim je već 2009. godine dirigovao Novogodišnjim koncertom.

Novogodišnji koncert se prenosi u preko 80 zemalja, a austrijska nacionalna televizija će ga prikazati na programima ORF2 i Ö1 u 11.15 sati. Koncert će moći da se gleda i kao lajvstrim i kao video na zahtev sedam dana kasnije.

Izvor:ComPRess Beograd

ljekoviti_ljubcac

Selen u borbi protiv slobodnih radikala

Selen je važan mineral za naš organizam, iako nam je dnevno potrebna sasvim mala količina od 55 mcg (mikrograma).

ljekoviti_ljubcacPoznati je antioksidans, i u kombinaciji sa vitaminom C i E, vitaminom B3 i glutationom, štiti naše ćelije od oštećenja slobodnim radikalima.

Pojedina istraživanja su pokazala da selen smanjuje rizik od raka prostate. Isto tako, pozitivno utiče na plodnost kod muškaraca i povećava potenciju.

Selen jača naš imunitet, i pomaže nam da se izborimo sa stresom. Neka istraživanja su pokazala da može da pomogne u ublažavanju simptoma astme.

Naše dnevne potrebe za selenom iznose 55 mcg za odrasle, 60-70 mcg za trudnice i žene koje doje i 20-40 mcg za decu u zavisnosti od uzrasta.

Ovim važnim mineralom najbogatiji su brazilski orasi – samo jedan brazilski orah obezbeđuje 70-90 mcg selena!

selen-u-hraniRibe kao što su sardina, tuna, losos; zatim govedina, jagnjetina i svinjetina, piletina i ćuretina isto predstavljaju odlične izvore selena.

Žitarice poput ječma i ovsa takođe su bogate selenom.

Kada se redovno unosi u količini preko 400 mcg (što je količina koju unesete u samo 5-6 brazilskih oraha), selen može da bude toksičan po naš organizam.

Neki od simptoma koji se mogu javiti jesu opadanje kose, umor, vrtoglavica, mučnina i nervna oštećenja.

Postoje istraživanja koja su pokazala da visok unos selena može da utiče na pojavu određenog tipa raka kože. Isto tako je povećan rizik od dijabetesa tipa II pri dnevnim dozama od 200 mcg.

Izvor:doktor.rs

karibi

Ovo su najekstravagantniji odmori na svetu

Do ultimativnih prazničnih destinacija moguće je doći samo ukoliko imate nekoliko miliona dolara koji su vam apsolutni višak. Odnosno ako ste super bogati i slavni. Ove destinacije uključuju ultimativnu skijašku kolibu i privatno ostrvo na Karibima.

karibi

Ogromna plovna palata  – 725 hiljada dolara
Divovska jahta „RV Pegaso“ dolazi u paketu sa podmornicom koja prima pet osoba. Možete istraživati okean dok vam neko stalno puni čašu šampanjca. Tu je i komora za dekompresiju, tobogan, trambolina, teretana, džakuzi i heliodrom.

Ultimativni safari – 85 hiljada dolara 

Divlji svet Afrike je impresivan, ali je nekim osobama ipak dosadan. Zato je u Tanzaniji otvorena kuća „Singita Serengeti“ u kojoj životinje traže vas, umesto vi njih. Kuća se iznajmljuje samo na ekskluzivnoj osnovi, a pruža smeštaj za osam osoba u četiri apartmana. Nalazi se tačno na migracijskoj ruti divljih životinja. Singita znači “mesto čuda”, a svojim gostima pruža mogućnost da kroz prozor spavaće sobe gledaju porodicu slonova ili iz bazena posmatraju nosoroge.

Privatno rajsko ostrvo – 493 hiljade dolara 

Francuska porodica Koen kupila je ostrvo Kalivigni, u blizini obale Grenade, u čiji je razvoj investirala više od 160 miliona dolara. Ostrvo je tek poslednjih nekoliko godina dostupno za iznajmljivanje. Pruža smeštaj za 50 osoba, a na raspolaganju su im mramorna kupatila, persijski tepisi, egipatski pamuk i nameštaj koji je dizajnirao Oskar de la Renta. Svake večeri se prave italijanski, francuski i lokalni specijaliteti, a tu je i šest peščanih plaža. Možete dobiti i privatni bend i vatromet.

Blindirana koliba – 379 hiljada dolara 

„Chalet N“ je najskuplja koliba za iznajmljivanje na svetu. Nalazi se u austrijskim Alpima, na padinama Oberleha. Ovo je tek druga sezona ove kolibe, a gostima je na raspolaganju sve što požele. Posuđe je od titanijuma, dok se na jastuke ugraviraju vaši inicijali. Sauna je veća od teniskog igrališta, bazen pušta muziku pod vodom, koja menja boju prema vašem raspoloženju. Tu je i privatni vinski podrum, dok je skije proizveo Porše. Prozori su neprobojni. Kuća prima 24 osobe u 11 spavaćih soba, odnosno manje gostiju nego što ima zaposlenih.

Kralj u dvorcu – 3,6 miliona dolara 

Turneja palatama maharadža u indijskom Radžastanu uključuje tri noći u tri različita hotela. Možete zakupiti samo za sebe ili pozvati više od 120 prijatelja. Kako god odabrali, cena je ista. U nju je uključen doručak, dok se sve ostalo, poput privatnog aviona, dodatno naplaćuje. Turneja počinje u Jezerskoj palati u Udajputu, a zatim se ide u palatu „Umaid Bhawan“ u Džodpuru i na kraju, u palatu Rambah u Džaipuru.

Privatni mlazni avion – 971 hiljada dolara 

Zašto se mučiti sa aerodromima, kada možete u Australiju odleteti privatnim mlaznim avionom i povesti 30 prijatelja sa sobom. 20-dnevno putovanje počinje sa vama najbližeg aerodroma, a završava u Sidneju. Naravno, staje se gde god zaželite.

Ekološko odmarališta za milionere – 1,8 miliona dolara 

fijiOstrvo Laukala na Fidžiju je idealno ukoliko želite privatnost, a na raspolaganju vam je i smeštaj za 60 ili više vaših prijatelja, ukoliko koristite svih 25 vila. Ostrvo je u vlasništvu Red Bullovog magnata Ditriha Matešica i zasnovano je na samoodrživosti. Do njega se dolazi privatnim avionom, a ostrvo uzgaja sopstvenu stoku, voće, povrće i med. Čak flašira i svoju mineralnu vodu.

Izvor: B92 

batalha

Kraljevska Portugalija

Sintra i Kaškaiš, kod Lisabona, privlače turiste. Posetioci otkrivaju veličanstvene prizore prošlosti i sadašnjosti. Engleski pesnik lord Bajron napisao je prijatelju : „Ovo mesto je fantastično lepo!“

tur-portugalijaKada gužve u Lisabonu u špicu turističke sezone postanu nesnosne, najbolje je sesti u prvi voz i krenuti u Sintru, ka rtu Kabo da Roka i morskom letovalištu Kaškaiš, da bi se posetila najzapadnija tačka Evrope prema Atlantskom okeanu.

Ime ovog grada potiče iz indoevropskih jezika i znači „zvezda“ i „sunce“. Sintra je smeštena podno visokih pošumljenih brežuljaka, gde su zbog šumske klime mnogobrojni portugalski vladari gradili svoje letnje rezidencije od 15. do 19. veka. Upravo zbog tog bogatstva gorja Sintre, Parka prirode, istorijskih spomenika, tvrđave Mouros, Palate da Pena, Nacionalnog dvorca, grad i njegova okolina su 1995. godine postali zaštićena Uneskova baština.

Naselje su osnovali Maori krajem 8. veka, kada su izgradili tvrđavu na brdu iznad grada koja je, večno obavijena neprolaznom maglom, branila i Sintru. Tvrđava Mouros potpuno je rekonstruisana u 19. veku kao neogotička stražara, da bi danas služila turistima da s njenih zidina gledaju okolna brda i doline, kao i predivnu Palatu da Pena.

batalhaPalatu je izgradio arhitekta Diogo de Boitaka po nalogu kralja Manuela Prvog, tako što je prvo projektovao jeronimitski manastir a potom dvorac, koji je bio rezidencija kralja Ferdinanda Drugog. Ova građevina mešavina je gotike, baroka, maorske i islamske arhitekture. Portugalci su uspeli da ožive koloritne kule koje se vide izdaleka. Sudeći prema umetničkim portretima i veličini soba s niskim svodovima i malim krevetima, kraljevska porodica bila je niskog rasta i stamena.

U kraljevsko doba podno tvrđave Mouros i Palate da Pena nikla je varoš koja ima tri različita dela. Sao Pedro je trgovački sokak sa uskim ulicama i malenim radnjama ispred kojih se prodaju ručne umetnine i sluša fado muzika.

Estefanija je kvart oko železničke stanice, gde se nalazi Gradska kuća s velikim javnim parkom u kojem umetnici na prodaju nude svoja dela. Vila Velha je kvart gde je smeštena kraljevska palata.

pena-national-palaceNacionalna palata Sintra najbolje je sačuvana srednjovekovna kraljevska kuća u Portugaliji, jer je bila dom dinastije od 15. do 19. veka.

Po lepoti sa Sintrom može da se meri i nekadašnje ribarsko selo Kaškaiš. Postalo je slavno kada je krajem 19. veka pretvoreno u odmaralište portugalske kraljevske porodice, ali i evropske elite.

Tvrđava u luci Kaškaiš danas je živi muzej, sa kraljevskim dvorom i kapelom, ali i hotelom i marinom. Veoma živopisne mediteranske ulice, vile i dvorci, sjajno vino, odlična klima, duge peščane plaže, talasi pogodni za surfovanje, u međuvremenu su Kaškaiš promovisali u nezaboravno mesto za odmor i razonodu.

Obavezno 

– Uzmite sertifikat da ste bili na najzapadnijoj tački Evrope koji staje 5,60 evra.
– Ručajte u Sintri ribu s vinom po ceni od 20 evra.
– Kada ste već u Kaškaišu, svratite i do Estorila i popijte piće u legendarnom „Kazinu“, u kojem je Jan Fleming upoznao Duška Popova.

Najzapadnija tačka

Prvo parče kopna koje je video Kristofor Kolumbo kada se vraćao s prvog putovanja u Ameriku 1493. godine bile su visoke bele stene rta Kabo da Roka, kod Sintre. Rimljani su ga zvali Promontorijum magnum. Ta stena je Kolumbu bila orijentir koji mu je pomogao da bezbedno uplovi u lisabonsku luku. Kabo da Roka je danas najzapadnija tačka Evrope s vidikovcem i pogledom na Atlantik.

Izvor:B92

Neujahrsmarkt Schloss SchönbrunnFOTO GERHARD FALLY

Nova godina donosi bečkim trgovcima 60 miliona evra

„Novogodišnji doček najavljuje bečkim trgovcima pravi „turbo-promet“ na kraju godine“, kaže predsednica Privredne komore Beča, Brigite Jank.

Neujahrsmarkt Schloss SchönbrunnFOTO GERHARD FALLY

Među omiljenim ritualima i običajima u Beču izdvajaju se sledeći: osam od deset Bečlija nazdravlja u novogodišnjoj noći uz šampanjac; 54 odsto anketiranih pokloniće dragim ljudima amajlije za Novu godinu – ovaj običaj posebno vole žene i starije osobe; četiri od deset Bečlija će u ponoć igrati uz zvuke valcera; dvoje od deset ispitanika ispaljivaće vatromet a prosečni izdaci za pirotehnička sredstva iznose 21 evro.

Bečlije najradije slave u krugu porodice (43 odsto) ili na privatnim zabavama kod prijatelja (37 odsto). Na javnim mestima će Novu godinu dočekati oko 22 odsto Bečlija.

Izvor:ComPRess Beograd

 

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Grčku posetio rekordan broj turista

Grčku je ove godine posetilo 17 miliona turista, što je rekordan broj na nivou jedne godine, a 2013. još nije gotova, saopštila je Banka Grčke.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Rekord bi uskoro mogao da bude oboren, budući da se očekuje da će 2014. privući još veći broj turista, piše grčki list Katimerini.

Podaci Banke Grčke pokazuju da je broj dolazaka iz inostranstva porastao 15,5 odsto u deset meseci od početka godine u odnosu na isti period lane na 17,08 miliona.

Pored toga, očekuje se da će biti oboren rekord prihoda od turizma iz 2008, budući da su prihodi do kraja oktobra već dostigli 11,6 milijardi evra, svega nekoliko miliona evra manje u odnosu na cifru za celu 2008.

Najviše je porastao broj posetilaca iz Rusije – 55,2 odsto na ukupno 1,34 miliona. Broj Amerikanaca koji su posetili Grčku porastao je 29,2 odsto na 434.500, Francuza -18,4 odsto na 1,13 miliona i Nemaca – 7,6 odsto na 2,2 miliona, dok je, sa druge strane, broj poseta iz Britanije smanjen 4,6 odsto na 1,8 miliona.

Broj turista koji su u oktobru posetili Grčku porastao je 18,1 odsto na godišnjem nivou na 1,54 miliona, što je najviši nivo zabeležen u tom mesecu. Stručnjaci veruju da je jedini način da Grčka u 2014. ne nadmaši ovogodišnje rezultate povratak političke nestabilnosti.

Izvor: B92

sky

Besplatno skijanje za decu sa planinskih opština

Skijališta Srbije njavila su danas da će i ove godine omogućiti besplatno skijanje za decu iz opština u kojima se nalaze ski centri tog javnog preduzeća – na Kopaonik, Stara planina i Tornik na Zlatiboru.

skyOsnovci i srednjoškolci iz Raške, Brusa, Knjaževca, Pirota i Čajetine će imati mogućnost da svake nedelje, tokom cele sezone po jedan dan provedu na snegu, baveći se sportom.

Skijališta Srbije obezbediće im ski pas, a opštine u kojima žive organizovaće prevoz do naših ski centara.

„Skijališta Srbije su oduvek radila na afirmaciji skijaškog sporta i davala podršku profesionalnim sportistima, a da bismo i u budućnosti imali nove skijaške šampione poput Nevene Ignjatović, neprekidno radimo na promociji skijanja i širenju baze dece koja se bave ovim sportom“, navode u tom preduzeću.

Izvor: B92 (Tanjug)

ng t

Kako smo počeli da kitimo jelke?

Na ovim prostorima Novu godinu 31. decembra slavimo od 1919. godine. Španci u ponoć jedu 12 zrna grožđa, a Brazilci se oblače u belo.

ng tVećina čovečanstva dočekuje Novu godinu u noći između 31. decembra i 1. januara. Ovaj, jedan od najlepših praznika, ne počinje svuda istog dana. Razni narodi granicu obeležavanja protežu od decembra do maja, a i proslavlja se na različite načine.

Primera radi, sve do sredine 19. veka u našim krajevima običaj kićenja jelke nije bio poznat, kaže dr Dragana Radojičić, direktorka Etnografskog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti, piše Politika.

On se intenzivnije prihvata početkom 20. veka, sa germanskim uticajima i to u Vojvodini, gde je nemačko stanovništvo običaj kićenja jelki kao simbola Nove godine preuzelo od Rusa.

„Nova godina simboliše obnavljanje života, a koreni sežu u daleku prošlost. Nema čvrstih dokaza, ali se pretpostavlja da se prelazak iz stare u novu kalendarsku godinu obeležava unazad četiri hiljade godina. Najranije zabeležena proslava Nove godine odigrala se u Mesopotamiji i to sredinom maja“, priča dr Radojičić.

U srednjem veku Nova godina se nije slavila u Evropi, jer se smatralo da je njeno obeležavanje antihrišćanskog karaktera i pagansko. U gregorijanskom kalendaru 1582. godine uvodi se proslavljanje Nove godine, što prihvataju gotovo odmah katoličke države.

„Datum početka nove godine varirao je u različitim kulturama i u različitim istorijskim epohama. Ipak, on je gotovo uvek bio povezan sa nekim prirodnim kretanjima – od kretanja nebeskih tela, zvezda i planeta (u Egiptu), do praćenja smene godišnjih doba, koje su opet bile u vezi sa položajem sunca. Egipćani su staru godinu ispraćali 15. juna, Rimljani 21. aprila, a u različitim krajevima hrišćanske Evrope datumi su išli od 25. decembra, preko 25 marta do 1 septembra. Nekada se kao početak Nove godine uzimao dan Vaskrsa, a nekada, kao na primer u Napulju, dan Blagovesti – dan začeća Hristovog“, kaže dr Aleksandra Pavićević iz EI SANU.

ng t2U Rusiji je kao početak Nove godine slavljen 1. septembar sve do 1700. godine. Uvođenjem u službenu upotrebu gregorijanskog kalendara, nastavlja dr Pavićević, Jugoslavija je 1. januar kao početak Nove godine ustanovila 1919., što je značajno uticalo na izmene u običajnom životu srpskog pravoslavnog stanovništva, jer se ono do tada rukovodilo julijanskim kalendarom.

„Proslavljanje Nove godine 31. decembra je tokom komunizma bila jedna od strategija zamene religijskih praznika sekularnim. Slično se desilo i sa Đurđevdanskim urankom (6. maj), koji je zamenjen Prvomajskim urankom. Uvođenjem 29. novembra, Dana republike kao državnog praznika, a naročito sa uspostavljanjem „svinjokolja” tokom tog praznika, ozbiljno je narušen ritam božićnog posta, koji počinje 28. novembra Isto se desilo i sa uvođenjem Nove godine 31. decembra, pa je poslednja sedmica posta pretvorena u sedmicu obilatog gošćenja i proslava“, kaže dr Pavićević.

Dr Dragana Radojičić dodaje – koliko naroda, toliko i običaja, a deo nemačke tradicije je danas raširen širom Evrope.

„Nemci obožavaju novogodišnji vatromet, a gradski trgovi su ukrašeni novogodišnjim ukrasima, slatkim i slanim đakonijama na tezgama, uz ciku i viku veselog stanovništva. Za dvanaest meseci sreće Španci vekovima na ponoć jedu 12 zrna grožđa. Brazilci dočekuju Novu godinu obučeni u belo, kao simbol sreće. Na čuvenoj plaži Kopakabani u ponoć se preskače sedam talasa, pale sveće u pesak i baca cveće u more. Crvene trake na vratima simbolizuju sreću i veselje Kinezima“, navodi dr Radojičić.

ng t3Duga je istorija i jelke – novogodišnjeg simbola, kao i Božićnog drvceta i badnjaka. Naša sagovornica objašnjava da zeleno drvo – simbol vegetacije i novog doba koje treba da nastupi i donese svaku sreću i napredak, u evropskoj kulturi datira iz prethrišćanskog perioda.

Stablo – drvo kao čuvar, sa svetim simbolima i značenjima, poznato je starim Slovenima, kao i germanskim plemenima.

„Smatra se da utemeljitelju protestantizma Martinu Luteru treba zahvaliti što je kićenje jelke postalo lep i veseo običaj, a mala okićena jelka opisana u letopisu bermenskog ceha iz 1570. godine, bila je ukrašena orasima, perecima i papirnim cvećem. U Evropi od 17. veka polako u domove stiže ukrašavanje božićnog drvca, što na osnovu podataka, crkva sa radošću nije prihvatala“, priča dr Radojičić.

Izvor: B92 (Politika)

mel01,c koalamedia

Bečka melanž-kafa najomiljenija

Bečka melanž-kafa je najomiljeniji kofeinski napitak u glavnom gradu Austrije. To je pokazala studija koju je sprovela bečka Privredna komora anketirajući 9000 Bečlija.

Za “melanž”-kafu glasalo je 29 odsto ispitanika. Odmah iza “melanž”-kafe omiljeni je kapućino. mel01,c koalamedia“Bečka “melanž”-kafa je produžena crna kafa sa toplim mlekom i obaveznom mlečnom penom na vrhu. Izvan Beča se “melanž” često priprema sa šlagom.

Kapućino se sastoji  od jednog espresa, vrućeg mleka i mlečne pene sa malo kakao praha na vrhu”, objašnjava šef čuvenog bečkog kafea “Landtmann”. Na trećem mestu sprovedene ankete, sa 18 odsto glasova, našla se “Caffe Latte”, koja je poslednjih godina sve više u trendu. “Bečka kultura kafea ide uz Beč kao i Veliki točak i katedrala Sv. Stefana”, kaže predsednica Bečke privredne komore, Brigitte Jank.

Tokom istraživanja, 19 odsto ispitanika navelo je da svakodnevno posećuje neki od brojnih bečkih kafea. U Beču su shvatili da je njihova tradicionalna kultura kafea od posebnog značaja za turizam, jer 87 odsto gostiju Beča posećuje bečke kafee.

Izvor:ComPRess Beograd

GEH_illum

Otvoren podvodni tunel ispod londonskih ulica

Više od jednog veka ogromna prostorija stajala je zapuštena i zaboravljena ispod londonskih ulica. Sada je ulaz u tunel ispod Temze konačno obnovljen.

GEH_illumOvaj tunel je, nakon otvaranja 1843, u samo mesec dana privukao više od milion posetilaca, a smatra se i začetnikom modernog sistema podzemnih železnica. Takođe, reč je o prvom podvodnom tunelu na svetu. Izgradili su ga Isambard Kingdom Brunel i njegov otac Mark, a smatra se jednom od najznačajnijih lokacija u istoriji inženjeringa.

Na svom vrhuncu, ovaj tunel je bio ispunjen trgovačkim štandovima, gutačima vatre, zloglasnim gozbama za prikupljanje sredstava, a kasnije i prostitutkama.

Tunel je 1869. promenio svoju namenu i postao deo podzemne železnice.

Brunelov muzej obnovio je ulaz i stepenište u tunel, 145 godina nakon njegovog puštanja u javnost, a nadaju se da će postati vodeća londonska turistička atrakcija.

“Ovo je mesto rođenja podzemne transportne mreže, a samim tim i rođenja modernih gradova”, rekao je Robert Huls, direktor muzeja.

Izvor:B92

oslo_norway_wallpaper-normal1

Oslo najskuplji, Bombaj najjeftini grad na svetu

Najjeftiniji grad u svetu je Bombaj u Indiji, a zatim slede južnoafrički Kejptaun i poljska prestonica Varšava.

oslo_norway_wallpaper-normal1Titulu najskupljih gradova u svetu ponele su četiri nordijske prestonice, na čelu sa Oslom, zatim slede Kopenhagen, Stokholm i Helsinki.

Na osnovu godišnje ankete koju je sproveo sajt Prajsprunije koji se bavi upoređivanjem cena 25 proizvoda i usluga u 32 grada, najeftiniji gradovi u istočnoj Evropi su Prag i Viljnus u kojima su cene u proseku 20 odsto niže nego u francuskoj prestonici Parizu, preneo je list Mond.

Pariz je sedmi najskuplji grad u svetu, i jedan od najskupljih evropskih gradova praćen Moskvom, Berlinom i Budimpeštom.

Od udaljenih destinacija, među najskupljim gradovima su Dubaji, San Francisko i Šangaj.

Izvor: Tanjug