aaaaMesečne arhive: decembar 2013

Jerusalem_Dome_of_the_rock_BW_14

Pronađena kutija sa ikonama stara 1.400 godina

Izraelski arheolozi pronašli su 1.400 godina staru kutijicu koja je najverovatnije pripadala jednom hrišćaninu na nedavno iskopanoj ulici u Jerusalimu.

Kutija izrađena od kosti krave, konja ili kamile, ima krst na poklopcu i dimenzija je dva sa 1,5 centimetara. Arheolozi veruju da je kutijica pripadala hrišćaninu koji je živeo krajem šestog veka, prenosi AP.

U kutijici su se nalazili ostaci dva portreta rađena zlatnim listićima i bojom koji su i dalje vidljivi. Figure muškarca i žene najverovatnije su hrišćanski svetitelji a moguće je i da je reč o Isusu i Bogorodici, rekla je vodja iskopavanja Jana Čekanovec.

Kutijica je pronađena u blizini Starog grada. Kutija je važna jer nudi prvi arheološki dokaz upotrebe ikona tokom vizantijskog perioda grada, koji nije bio ograničen na crkvene ceremonije, rekla je ona.

Deo slične kutije pronađen je pre 30-ak godina u Jordanu, ali je kutijica iz Jerusalima jedini dobro očuvani primerak koji je do sada pronađen. Slične ikone i danas nose neki hrišćanski vernici, naročito pripadnici pravoslavnih crkava, objasnila je Čekanovec.

Izvor:Blic.rs

Foto: tarrant410/sxc.hu

Kako da se ne izgubite u stranom gradu

Većina ljudi se u velikim nepoznatim gradovima snalazi pomoću mobilnog ili GPS-a, ali kada svi ti moderni uređaji zakažu, a kraj vas nema nikoga koga biste pitali za pomoć, znate li kako da se snađete u toj modernoj džungli?

Foto: tarrant410/sxc.hu

Ukoliko se prilikom obilaska nepoznatog grada oslanjate samo na čarobne funkcije svog mobilnog ili GPS-a, samo jedan mali kvar ili prazna baterija mogli bi da vam stvore velike probleme. A ako uz to nemate mapu grada i nikoga u blizini ko bi vas uputio u pravom smeru, mogli biste da se nađete u nevolji.

Ono što vam tačno treba u tom trenutku je prirodna navigacija koja uključuje pronalaženje pravoga puta bez korišćenja mapa, kompasa ili bilo kog drugog instrumenta, piše Tristan Gooley za BBC. Da biste znali kako da stignete do željenog cilja, sledite ova uputstva.

Satelitske antene
Satelitske i televizijske antene teško možete da ne primetitei u gradskom području, a sve su usmerene prema stacionarnom satelitu koji ostaje na istoj tački na površini Zemlje. Tako su, na primer u Velikoj Britaniji, sve satelitske antene usmerene prema jugoistoku.

Verske građevine
Od najranijih vremena verske građevine i sveta mesta postavljena su tako da nam ukazuju smer. Tako hrišćanske crkve obično gledaju na zapad-istok, s glavnim oltarom (apsidom) usmerenim prema istoku. Nadgrobni spomenici su takođe okrenuti u smeru zapad-istok.

Da biste pronašli smer polazeći od džamije, morate potražiti nišu u jednom zidu koja ukazuje na smer za molitvu. Ta niša, poznata i kao Al Kibla, biće u epravcu Meke, gde god se nalazili u svetu.

U sinagogama je Tora okrenuta prema istoku, tako da su vernici okrenuti licem prema Jerusalimu. U zemljama koje se nalaze istočno od Izraela sinagoge će biti licem okrenute prema zapadu.

Protok ljudi
Nautičari često uče kako da slede ptice da bi stigli do kopna, a uočili su i da se ptice u jatu ponašaju prema određenom obrascu – ako jedna počne da se ponaša ekscentrično, u većini situacija će i druge početi da se tako ponašaju.

Isto važi i za ljude. Ako ne znate gde se nalazite i ne znate kako da dođete barem do neke prepoznatljive tačke, nema smisla da pratite pojedinca, već se jednostavno prepustite protoku ljudi i gužva će vas vrlo brzo dovesti do podzemne stanice ili nekog drugog prepoznatljivog mesta.

Oblaci
Jedan od najboljih načina da ne izgubite osećaj u kom pravcu se krećete jeste da ga se čvrsto držite, a u tome mogu da vam pomognu oblaci. Smer u kome vetar gura oblake ostaće prilično konstantan pod uslovom da ne dođe do dramatične promene vremena.

Pre ulaska u podzemnu železnicu bacite pogled na oblake, pa ako omašite stanicu i nađete se u sasvim nepoznatom delu grada, moći ćete da se orijentišete prema njihovom položaju.

Izvor: B92 (tportal.hr)

Turkish-tea

Kako iskoristiti sve blagodeti čaja

Dajemo vam pregled čajeva koje bi uvek trebalo da imate na kuhinjskoj polici. Ovi topli biljni napici puni vitamina i minerala najbolja su prirodna zaštita od bolesti, a tokom hladnih dana posebno su delotvorni kod prehlada i kao sredstvo za jačanje imuniteta.

Lista pozitivnih efekata koje čajevi imaju na ljudski organizam prilično je dugačka, a delotvornost biljnih napitaka na zdravlje potvrdila su brojna istraživanja. Tako, redovnim konzumiranjem zelenog čaja loš holesterol može da se smanji za 15 odsto, kako su tvrde stručnjaci sa Univerziteta “Sveta Katarina” iz Brazila.

Oni su nakon opsežnog istraživanja ustanovili da je kod osoba koje su pile čaj ili osvežavajuće napitke na bazi čaja, holesterol snižen u periodu od 60 dana, zahvaljujući saponinima, supstancama koje funkcionišu kao specijalna vrsta deterženta i reaguju sa želudačnim kiselinama sprečavajući creva da apsorbuje masti. Do sličnih rezultata došli su i stručnjaci sa Univerziteta San Francisko.

– Pored toga što se kod ispitanika došlo do smanjenja holesterola, primetili smo da je značajno opao i nivo triglicerida i šećera. Takođe, primetili smo i da se težina učesnika studije smanjila za oko četiri procenata – naveo je Marselo Ribeiro, autor istraživanja i biolog.

Utvrđeno je i to da kofein i druge supstance koje se nalaze u čaju ubrazavaju rad metabolizma i sagorevaju kalorije za oko sedam procenata. Ipak, ovaj stručnjak smatra da aktivni sastojci čaja ne deluju samo sa žučnom kiselinom, već inhibiraju aktivnost lipaze, enzima koji se luči u pankreasu, a koji je uključen u stvaranje masti.

Do sličnih rezultata došli su i naučnici sa Nacionalnog univerziteta u Seulu, čije je istraživanje pokazalo da redovno konzumiranje čaja smanjuje težinu, salo na stomaku i glikozu.

– Pored toga što sprečava stvaranje plaka na arterijama, čaj se bori i protiv slobodnih radikala, molekula koji se nalaze u telu svakog čoveka i izazivaju propadanje ćelija – kaže za “Blic” Jasna Anđelković, viši dijetetičar-nutricionista.

Stoga može da se kaže da neka vrsta infuzije ovog čaja može da pomogne u borbi protiv raka.

Što se vitamina i minerala tiče, čajevi njima obiluju. Većina mešavina čaja sadrži nutrijenete koji su od fundamentalnog značaja za organizam, kao što je na primer folna kiselina, kalijum, mangan i vitamini K, C, B1 i B2. Zahvaljujući polifenolu koji sadrže, veoma su dobri saveznici u borbi protiv bakterija, poput onih koje mogu da izazovu karijes ili zapaljenje pluća.

Izvor: Blic.rs

Zanimljivo izgleda, a ukus je odličan

Lepezast krompir

Krompir neobičnog izgleda će oduševiti vaše goste/ukućane. O ukusu da ne pričamo…

Zanimljivo izgleda, a ukus je odličan

Sastojci (za 2 osobe):

4 veća krompira

3-4 čena belog luka, isečenog na tanke listiće
125 ml ekstra devičanskog maslinovog ulja
4 grančice ruzmarina
začini po ukusu: vegeta, biber, so, mlevena crvena paprika

Priprema:

Za svaku osobu pripremiti po dva krompira, najbolji su oni brašnjavi. Maslinovo ulje staviti u manju šerpicu i dodati 4 grančice ruzmarina ( koji ste prethodno oprali idobro osušili) i polako ga zagrevati na najnižoj temperaturi, zajedeno sa uljem oko desetak minuta. Ostaviti na stranu da se ohladi na sobnoj temperaturi.

Krompir oljuštiti, staviti ga na varjaču, pa seći popreko što bliže možeš rezu koji je prethodno isečen, varjača će zaustaviti nož da ne idete do kraja krompira. Čenove belog luka iseći što tanje možete, pažljivo ih uvući tamo gde ste razrezali krompir.

Krompir položiti na deo koji nije rasečen do kraja, četkicom ga dobro premazati sa uljem od ruzmarina, povegetiti, pobiberiti i po želji staviti malo mlevene crvene paprike, a iglice ruzmarina iz ulja staviti u razreze u krompiru.

Peći u prethodno zagrejanoj rerni na 175 stepeni oko 45 do 50 minuta, u zavisnosti od veličine krompira. U toku pečenja premazivati krompir sa uljem od ruzmarina.

NAPOMENA: Ovaj krompir se može napraviti još sa slaninicom, parmezanom…

Izvor: vesti-online.com

turisti

Kako se snaći u novom gradu?

Svaka poseta nepoznatom gradu svodi se na prilično dugačnu listu onoga što morate da obiđete. U najboljem slučaju, to će biti muzeji, odlazak u restoran i bar ili obilazak nekih specifičnih znamenitosti. Međutim, nekada vas očekuje i mnogo više, zbog čega se morate dobro pripremiti.

Predlažemo vam da vodite računa o sledećih nekoliko stvari, pre nego što grad od vas uzme više nego što bi trebalo.

1. Ne plaćajte sve

Gradovi, naročito veoma skupi (Oslo, Geneva, Zurich, Copenhagen, Stockholm …), prosto vam usisavaju novac. Kako biste zaštitili svoj novčanik, iskoristite neke besplatne pogodnosti.

Gratis aktivnosti mogu biti odlične, ako znate gde da ih tražite. Ne morate plaćati ulaz na buvlje i obične pijace, kao ni u mnoge umetničke galerije, festivale na otvorenom i parkove.

Takvi su, na primer, berlinski Tiergarten i Golden Gate National Recreation Area u San Francisku. Takođe, ako ste student, učitelj (profesor) vojno lice ili penzioner, obavezno svuda sa sobom nosite propusnice ili pasoš jer na osnovu svog statusa možete steći značajne popuste.

Obavezno pronađite neki lokalni sajt koji će vam približiti zanimljive besplatne studentske žurke ili jeftine ture.

2. Ne zaustavljajte taksi

Veoma je lako nasesti na ovaj trik: mahnete rukom, a nekoliko minuta kasnije proklinjete dan kada ste se rodili, što zbog “ludog” taksimetra, što zbog još “luđeg” vozača.

Mnogo je bolje da kupite karte za gradski prevoz – metro ili autobus. U nekim mestima čak možete krstariti brodićem. Tako u Njujorku brodovi plove rekama Hudson i East.

Vodenim “autoputem” možete putovati i Sijetlom i Bostonom. (Venecija se podrazumeva). Ako ste zavisnik od adrenalina, možete iznajmiti i rikšu kojih ima u većini metropola.

3. Ne zaboravite da rezervišete na vreme

Veliki gradovi su prepuni stanovnika i turista, pa nije čudo što se najbolji restorani vrlo brzo popune. Zato je poželjno da dobro isplanirate svoje aktivnosti.

Proverite kalendare istaknute na turističkim pultovima i kulturnim organizacijama i potražite radno vreme i broj telefona nekih mesta koja vas interesuju.

4. Ne zaboravite mapu

Za svaki slučaj, trudite se da se što bolje upoznate sa okruženjem. Možete izbeći mnoge neprijatne situacije ako samo ponesete mapu. Tako ćete bolje razumeti organizaciju grada i sprečiti da se nađete u neki mračnim oblastima.

Ako nemate iPhone na kom postoje adekvatne aplikacije za mape gotovo svih gradova sveta, možete besplatno dobiti jednu na turističkim štandovima ili čak hotelu.

5. Ne previđajte predgrađa

Nema razloga da se neprekidno “vrtite” po centru grada, kada mnoge zanimljive stvari mogu da se vide u predgrađu. Naprimer, Dearborn u Detroitu ima muzej posvećen Henriju Fordu i nudi posebnu fabričku turu.

Zbog velikog broja stanovnika arapsko-američkog porekla, tu postoji i njihov nacionalni muzej, kao i brojni restorani sa hranom Bliskog Istoka.

Neuilly nadomak Pariza je oblast bogata buticima, kafićima i pijacama. Uz to, krasi ga neobičan zamak iz 18. veka Chateau de Neuilly.

Isto tako, Njujork nije samo Menhetn. Zato pogledajte i neobičnu uličnu umetnost u Bruklinu, “Grčku u malom” u Astoriji, kao i čuveni zoološki vrt u Bronksu.

Izvor: B92

Guliver/Getty images

Koliko je dugačka naša DNK?

Ako bi se niz DNK razvio u nit „debljine“ samo jedne ćelije, sav DNK u telu jednog čoveka stvorio bi nit dva puta dužu od prečnika Sunčevog sistema.

Guliver/Getty images

DNK se nalazi u ćelijskom jezgru, „spakovana“ u 46 hromozima, ima spiralni oblik, ali uz pomoć enzima taj spiralni oblik prerasta u „supernamotaje“ te tako zauzima manje mesta u ćeliji.

Probajte da držite neki konac na jednom kraju, a da drugi kraj uvrćete. Kako nastavljate da uvrćete konac, on stvara namotaje na namotajima, a kasnije i nove namotaje na tim „podnamotajima“. To omogućava da u svakoj ćeliji po tri milijarde osnovnih baznih parova stane u prostor od samo šest mikrona, piše „Zabavnik„.

Ako bi se niz DNK razvio u nit „debljine“ samo jedne ćelije, ta nit bi bila dugačka oko dva metra, a sav DNK u telu jednog čoveka stvorio bi nit dva puta dužu od prečnika Sunčevog sistema.

Izvor: Mondo

188817_srce1_origh

Ostrvo u obliku srca

Na reci Nusa u državi Kvinslend u Australiji nalazi se ostrvo Mira, koje ne bi bilo toliko neobično da nije u obliku srca. Ostrvo je privatno vlasništvo Ričarda Brensona, nekadašnjeg direktora avio-kompanije „Virgin Australia“, a na njemu se nalazi i luksuzno odmaralište koje je sada otvoreno i za javnost.

Ostrvo Mira, kako mu je pravi naziv, Brenson je kupio 2003. godine i planirao je da ga pretvori u eko-odmaralište za posadu svoje avio-kompanije „Virgin Australia“.


Na ostrvu se nalaze prelepe plaže i veliki koralni grebeni, a okruženo je mirnom rekom. Do njega se stiže kratkom vožnjom brodićem, a prostire se na oko 25 ari.

Iako ga je poslednjih godina koristila samo Brensonova porodica i prijatelji, vlasnici su odlučili da ovaj raj na zemlji podele sa svim zainteresovanim posetiocima. Luksuzno odmaralište može da primi najviše 22 ljudi. Gostima se pruža mogućnost i da skijaju na vodi, voze kajak, pecaju na ribarskom brodu, posete močvare, ali i surfuju. Kako se navodi na sajtu jaunted.com, noćenje košta „samo“ 8.300 dolara.

Izvor: vesti-online.com

17607810254eaae781e3788217585166_orig

Google Earth otkriva čudesna mesta

Ostrvo u obliku srca na Jadranu, zgrada u obliku svastike i džinovski Ipod Shuffle; pogledajte fascinantne slike.

Lokalno stanovništvo ga zove „Čuvar loše zemlje“ (Badlands Guardian),a ovo geološko čudo (Google Earth koordinate 50,010083, -110.113006) u Alberti, Kanada neverovatno podseća na ljudsku glavu koji nosi Indijansku perjanicu i slušalice. Naravno, priroda je napravila ovo čudo.

Foto: Vjuresko/Wikimedia Commons

Ostrvo u obliku srca u Jadranskom moru postalo je hit Google Eartha na Dan zaljubljenih. Nenaseljeno ostrvo Galešnjak je veličine samo 132.475 kvadratna metra. Vlasnik čak nije ni znao kako divno izgleda ovo ostrvo isnimljeno sa visine dok nije ostao zatrpan zahtevima parova koji su želeli da odsednu ovde.

Foto: dannysullivan/Flickr

Zgrada Mornarice Sjedinjenih Američkih Država (US Navy) nalazi se u Koronadi. I “nenamerno” je izgrađena u obliku svastike! Zbog opšte pometnje u javnosti, Mornarica je potrošila 600 000 dolara da promeni oblik zgrade.

Ipod Shuffle?

Džinovski Ipod Shuffle je u stvari jedna farma sa oborom za konje ili nečim sličnim, ali izgleda da je taj obor uklonjen od kada je ovo prvi put viđeno na mapi.

Naska linije

Kolibri, Foto: kanjiroushi/Flickr

Ovo su možda prvi crteži koji su nas fascinirali bez Google Eartha.

Naska linije su ogromni crteži u pustinji u blizini grada Naska vidljivi samo iz vazduha. Nacrtali su ih naši preci, a postoje mnoge teorije o njihovoj svrsi. Nacrtane su u vreme Naska Indijanaca koji su vrhunac razvitka imali u periodu od 200 g.p.n.e do 600 n.e.

Grobnice i ruševine njihove civilizacije su pronađene u blizini crteža. Crteži su nastajali dugo, možda nekoliko generacija, a veliki broj ljudi je učestvovao u “crtanju”.

Teorije

Kit, Foto: nwhitford/Flickr

Deo peruanske pustinje u kome se nalaze se zove Pampa Kolorada (Crvena ravnica). Pustinja nije peskovita, ali ima stene pokrivene tamno crvenim slojem sa svetlijim slojem boje ispod. Linije su stvorene tako što je gornji deo uklanjan da bi se video i donji sloj boje.

Deluje neverovatno da su tako jednostavno napravljeni crteži preživeli stotine godina a neki u ovome vide elemente misterije. Postoji i prirodno objašenjenje: površina je od kamena, ne peska, a klima u toj oblasti je takva da praktično nema erozije.

Pripadnici naroda Naska su izabrali odlično mesto za trajan spomenik. Naska linije imaju i prave linije geometrijske oblike kao i stilizovane prikaze životinja, ljudi i biljaka.

Tu su između ostalog : majmun, kondor, čovek okrugle glave (poznat kao “astronaut”), još jedna ljudska figura, pauk, kolibri, ruke i drvo.

Mit i misterija

Majmun, Foto: Bluelemur/Flickr

Prvi antropolozi nisu verovali da su Naske mogle da stvore nešto ovako bez pomoći razvijenijih društava ili čak drugih vrsta!

Možda je najpoznatija teorija vezana za Naska linije ona švajcarskog pisca Eriha fon Denikena koji je svojoj knjizi iz 1968. “Božje kočije” napisao da su linije nacrtali drevni svemirci kao prostor za sletanje. On je obeležio slike kao “signale” a linje kao “prostor za sletanje”.

U međuvremenu je bilo više teorija, a nedavno je profesionalni skeptik Džo Nikel dokazivao da crteže nije bilo teško napraviti sa mogućnostima kojie su imali Naske. Nikel je takođe zaključio, na osnovu veličine figura, da su napravljene za udovoljavanje bogovima, ali mogu da se proučavaju i sa tla.

Opšti zaključci arheologa, antropologa i naučnika je da su Naske stvorile ove linije bez pomoći posetilaca Ili pogleda iz vazduha, a figure odgovaraju onim koje su nađene u drugim oblicima umetnosti Naska, kao što je grnčarija. Sigurno je da su Naska linije imale svetu svrhu jer su ostali drevni pokazali da je glavna preokupacija njihove kulture bila smrt, a praktična svrha još uvek nije utvrđena.

Moguće je da su bile ritualni centri u kome bi mrtvi postizali besmrtnost, žrtva bogovima ili su mesto hodočašća. Možda nikad nećemo tačno saznati zašto su Naske uložile toliko vremena u projekat koji jedva mogu da vide. Uprkos tome što se mnogo toga otkrilo o njima u novije vreme, Naska linije ostaju fascinantna misterija.

Izvor: B92

Foto: backkratze/flickr

Kako da upoznate Beograd

Obiđite antički Singidunum, Dvorski kompleks ili Kalemegdan i provozajte se Tramvajem zvanim Beograd.

Foto: backkratze/flickr

U predstojećem vikendu su poslednji termini za ovogodišnje razgledanje Dvorskog kompleksa na Dedinju. Obilasci Kraljevog i Belog dvora organizovani su tako da se posetioci uz pratnju profesionalnih turističkih vodiča upoznaju sa istorijom, umetnošću i kulturom u prijatnoj dvočasovnoj šetnji Dvorskim kompleksom.

Rezervacije za ovaj program su obavezne u Turističko informativnom centru u Knez Mihailovoj ili na tel: 3281-859 a ture su organizovane u subotu i nedelju u 2 termina : u 10:30 i 13:30. Polazak je sa Trga Nikole Pašića.

Šetnja kroz Beogradsku varoš i Beogradsku tvrđavu je svake subote i polazi se ispred Palate „Albanija“, u 11 sati srpski i 13 sati engleski. Traje 2 sata i za to vreme ćete šetati gradskim ulicama i uživati u priči o istoriji grada, arhitekturi i životu Beograđana. Kroz ovu turu upoznaćete uže jezgro grada i Beogradsku tvrđavu, kao i park Kalemegdan.

Takođe, zanimljiva je i šetnja kroz antički Singidunum, jer današnji Beograd počiva na ostacima nekada moćnog antičkog Singidunuma koji su sagradili Rimljani. Antičkih spomenika je malo, a oni koji nisu uništeni leže ispod modernog grada.

Na potezu od Trga Republike/ kod Spomenika Knezu Mihailu, odakle kreće ova šetnja, svake nedelje u 11 sati pa do Beogradske tvrđave i Kalemgdana, u trajanju od 2 sata upoznaćete se i sa ovim delom istorije Beograda.

A, ukoliko bude i lošeg vremena preporučujemo TRAMVAJ ZVANI BEOGRAD, razgledanje Beograda iz turističkog tramvaja. Polazak za ovo razgledanje je sa okretnice kod ZOO vrta, petkom od 19 do 20 na srpskom i od 20 do 21 na engleskom i subotom od 17 do 18 sati na srpskom i od 18 do 19 na engleskom. Program razgledanja je besplatan.

Sve detaljne informacije za ove i druge programe razgledanja zainteresovani mogu dobiti u Turističko informativnom centru TOB, u Knez Mihailovoj 6 / donji nivo, na telefon 3281-859 i na sajtu TOB (www.tob.rs).

Izvor: B92

20

Sve blagodeti plavog patlidžana

Plavi patlidžan je povrće koje pripada porodici povrća u koju spadaju i paprike, paradajz i krompir, tako da i raste slično, na lozama spuštajući plod ka zemlji.

Plavo povrće u oko 100g srednje termički obrađeno sadrži oko 10% dnevne potrebe za dijetarnim vlaknima, 10% potreba za kalijumom, 5% magnezijuma, vitamine B1, B3 i B6, mangan, folate, triptofan, bakar a sadrži samo 27 kalorija. Patlidžan je ovim sastavom dospeo na sam vrh liste namirnica svih dijetetskim režimima ishrane.

Patlidžan je poreklom iz istočne Azije ali se danas koristi podjednako širom sveta i u svim nacionalnim kuhinjama. I to sa puno razloga. Patlidžan pored vitamina i minerala, sadrži jako bitne fitonutrijente od kojih većina ima antioksidativno dejstvo. Fitonutrijenti koji se nalaze u patlidžanu sadrže fenolin, flavonoide-nasunin, ali i kafeinske i hlorogenične kiseline.

Minerali i kiseline koje sadrži patlidžan imaju antikancerogeno dejstvo. Patlidzan isto tako ima i antivirusno dejstvo i deluju kao lek na sve mikroorganizme koji se zateknu u organizmu. Patlidžan u znatnoj meri smanjuje nivo LDL holesterola ima blago diureticko dejstvo. Ovo ga cini povrcem koje je hranjivo a isto tako stimulativno za varenje.

Prirodni antihistaminik i antioksidans koji se nalazi u kori patlidžana, nasunin, privlači najveću pažnju naučnika. Istraživanja su pokazala da nasunin štiti ćelijsku membranu od proparanja i da štiti masti koje se nalaze u membranama ćelija pa i same ćelije mozgu. Patlidžan isto tako ima antibakterijsko dejstvo i deluje protiv gljivica.

Plavi patlidžan je povrće koje  je odličan izbor ako želimo da zamenimo mesni obrok, ali bitno je znati da se u sastavu patlidžana nalazi i velika količina oksilata. U slučaju da se oksilati unesu u organizam u meri u kojoj ne mogu da se metabolišu onda dolazi do zdravstvenih problema zbog smanjene absorpcije kalcijuma. Zbog ovoga je bitno uskladiti namirnice i prilagoditi jelovnik ličnim potrebama. Raznovrstos u ishrani je ipak najbolja odluka.

Izvor: doktor.rs

Olupina broda iz 13 veka

Pronađen brod Kublaj Kana iz 13. veka

Arheolozi su u blizini Nagasakija pronašli olupinu broda za koji se veruje kako je učestvovao u neuspeloj invaziji na Japan u 13. veku.

Olupina broda iz 13 veka

Ostaci broda ukazuju na to da je pripadao moćnoj mongolskoj floti pod zapovedništvom mongolskog vojskovođe Kublaj Kana.

Prema legendi “nebeski vetrovi”, odnosno tajfuni, potopili su brod pre nego što su vojnici uspeli da se iskrcaju na japansku obalu.

Ovo otkriće je od izuzetne važnosti za arheologe jer će brod biti rekonstruisan.

– Verujem da ćemo tada biti u stanju da saznamo nešto više o veštini gradnje brodova i razvoju celokupne situacije u Istočnoj Aziji – izjavio je Jošifumi Ikea, profesor arheologije.

Inače, uz olupinu broda pronađeno je više od 4.000 artefakata.

Izvor: Blic.rs

Lekarinfo vas "leči" preko Interneta

Otvorena prva „veb klinika“ u Srbiji

Savremeno društvo nudi nam „olakšice“ na sve strane. Više ne moramo da idemo u kupovinu jer robu naručujemo preko Interneta ili telefonskim razgovorom. Ne moramo ni da se družimo jer tu je Fejsbuk, pa svoj socijalni život održavamo na mreži. Informatička era je tako u Srbiju donela i prvu veb-kliniku, u kojoj „pacijenti“ otvaraju svoj zdravstveni karton.

Lekarinfo vas "leči" preko Interneta

Prva veb-klinika na ovim prostorima počela je da radi ovog vikenda zahvaljujući ideji Udruženja „Lekar info“, koje vodi i istoimeni sajt o zdravlju. Virtuelna klinika dostupna je svim pacijentima koji koriste Internet. U Udruženju napominju da na svom portalu već imaju ponudu za „onlajn ordinciju“, gde se pacijenti konsultuju sa lekarima uživo ili putem video-linka.

„Svi korisnici našeg portala moći će da otvore zdravstveni karton praktično običnom registracijom. Pacijenti popunjavaju upitnik o osnovnim podacima (visina, težina, bolest, istorijat bolesti)“, objasnio je za „Novosti“, dr Vladan Živković, predsednik Udruženja „Lekar info“.

Kako „onlajn ordinacija“ pacijentima nudi mogućnost da neposredno komuniciraju sa lekarima, oni neće gubiti vreme na traženje zdravstvenih podataka, jer se oni već nalaze na veb-klinici. Interesovanje je veliko i za nepuna tri dana javilo se 100 „pacijenata“.

Nedavno održan Festival zdravlja u organizaciji Udruženja „Lekar info“, kada je klinika i „puštena u rad“, pokazao je veliku želju Nišlija da, pre svega, brzo dođu do dijagnoze.

Otuda je radno vreme veb-klinike (24 časa) više nego idealno, jer lekari koji su ovde angažovani zaduženi su za konsultacije sa zainteresovanim pacijentima, podsećaće ih na kontrole, pratiće njihovo stanje… Iako nisu potpuna zamena za direktni kontakt s lekarom u ordinaciji, prednost je u tome što pacijente od lekara ne dele dugački redovi i čekanja na specijalističke upute.

Izvor: vesti-online.com

supa-crema-de-spanac-02

Popajev spanać zaista ima magične moći

Sećamo se svi popularnog crtanog filma Popaj, u kom glavni lik postaje vrlo snažan pošto pojede spanać. Ta činjenica zapravo nije toliko daleko od realne situacije. Spanać je povrće koje sadrži velike količine vitamina C, vitamina K, vitamina B1, B6, vitamina A koji našem organizmu daju snagu i energiju.

Kao jedna od namirnica bogatih vitaminom C koja se preporučuje svima koji imaju problema sa krvnom slikom je svakako spanać. Spanać sadrži bakar, fosfor, cink, vitamin B3, omega 3 masne kiseline, selen i proteine, naravno veće količine u svežem obliku nego u termični obrađenom. A u 200g spanaća ima samo 41 kalorija. Ovo je dovoljno da spanać uvrstimo u svoj jelovnik kao nezamenjivu namirnicu koja je puna vitamina i minerala.

Spanać je zbog visokog sadržaja vitamina C, K i A veoma jak antioksidans. Spanać sadrži fitonutrijente za koje se zna da imaju protivupalno dejstvo i da imaju antikancerogena svojstva. Vitamin K štiti nače kosti i daje im snagu i čvrstinu. Odličan je izvor vitamina E i gvožđa koji poboljšavaju krvnu sliku.

U spanaću se nalaze dva vrlo bitna keratonoida, lutein i zeksantin, dva antioksidansa koja se nalaze čak i unutar našeg oka. Istraživanja su pokazala da se redovnim unosom spanaća možemo podići nivo luteina u krvi. Zbog ovoga spanać predstavlja savršenu namirnicu u rpevenciji degenerativnih oboljenja oka, prvenstveno makularne degeneracije.

Izvor: doktor.rs

2242434684ea3ce31b11fb010753733_orig

Kako da koristite kućnu apoteku?

Medikamenti koje možemo nabaviti bez lekarskog recepta (engl. OTC – over the counter) deo su svake kućne apoteke. Najčešće ih koristimo protiv bolova, visoke temperature, prehlade i alergija. 

Da li to činimo na pravi način i kakvo je njihovo dejstvo? Zaboravljamo li činjenicu da se radi o lekovima koji, iako se nalaze u slobodnoj prodaji, imaju jasno izražene indikacije, kontraindikacije i neželjena dejstva? Vodič koji vam nudimo daje odgovore na ova i druga pitanja u vezi sa samolečenjem.

Najčešće grupe OTC preparata

Lekovi protiv bolova

Lekovi koji umiruju glavobolje, bolove u mišićima i snižavaju povišenu telesnu temperaturu različiti su po svom sastavu i načinu delovanja. Zbog toga nije sve jedno za kojim od njih posežemo kada osetimo neku od navedenih tegoba.

Aspirin i lekovi za snižavanje temperature (nesteroidni antiinflamatorni lekovi, NSAIL) umiruju bolove zahvaljujući svojstvu blokiranja proizvodnje prostaglandina, prirodne telesne hemikalije koja iritira nervne završetke, izazivajući time bol u određenim zonama. U ovu grupu medikamenata spadaju aspirin, ibuprufen, naproksen, ketoprofen i acetaminofen.

Antihistaminici

Njihovo je svojstvo blokiranje receptora koji izazivaju alergijske reakcije, kijanje, kašljanje i proizvodnju sluzi u sinusima i bronhijama. U ove lekove spadaju difenhidramini, bromfeniramini i hlorfeniramini.

Dekongestivi

U slučaju krvarenja iz nosa lekovi iz ove grupe imaju svojstvo da sužavaju površinske krvne sudove u nosnoj duplji, čime se zaustavlja krvarenje. Koriste se u vidu kapi, a najčešće je reč o pseudoefedrinu.

Lekovi za ublažavanje kašlja

Postoje dve vrste ovih lekova: antitusici i ekspektoransi. Prvi blokiraju refleks kašlja, odnosno umiruju kašljanje, a drugi stimulišu kašljanje da bi se lakše izbacila sluz iz respiratornog trakta.

Može li se prehlada lečiti?

Leka za najčešće virusne prehlade nema. Lekovi mogu samo da ublaže simptome i tako omoguće organizmu da se sam izbori sa virusima. Uz korišćenje preporučenih lekova važno je pridržavati se i određenog režima života:

-ostanite kod kuće i što više se odmarajte, pogotovo ako imate povišenu temperaturu;
-ako ste pušač, zaboravite na cigarete dok ste prehlađeni. A ako niste, izbegavajte da budete u prostoriji u kojoj se puši;
-pijte što više tečnosti – vode, čaja,voćnih sokova, supe;
-ne pijte alkohol;
-ispirajte usta nekoliko puta dnevno toplom, slanom vodom da bi ste ublažili bolove u grlu
-koristite slanu vodu i kao kapi za nos. To će pomoći da lakše izbacite sluz, a neće oštetiti osetljivo tkivo nosne šupljine;
-odlučite li da kupite neki od lekova za ublažavanje simptoma prehlade, svakako se posavetujste sa lekarom ili farmaceutom

Čitajte deklaracije!

Veoma je važno da prilikom kupovine leka obratimo pažnju na sve podatke koji se nalaze u deklaraciji, da bi smo saznali kakvo mu je dejstvo i propratni efekti, jer ni jedan lek nije potpuno bezopasan i bez mogućih neželjenih posledica. Standardizivane deklaracije sadrže sledeće informacije:

sipmtome koje osećamo. Nekada to može biti samo jedan sastojak, nekada više njih.

Način korišćenja: u tom odeljku su pobrojani simptomi na koje lek deluje.

Doziranje: reč je o uputstvu koliko je dnevno optimalno konzumirati lek i u kojim vremenskim intervalima.

Neaktivni sastojci: reč je o hemijskim supstancama u leku koje ne utiču direktno na simptome, ali mogu izazvati alergije na lek.

Upozorenje: sadrži moguće neželjene efekte medikamenta, listu oboljenja i drugih lekova zbog kojih ga nije poželjno koristiti, namirnice koje usporavaju ili povećavaju njegovo dejstvo, kao i upozorenje da li utiče na radne sposobnosti.

Druge informacije: uglavnom se tiču načina čuvanja leka kada se otvori i roka njegovog trajanja.

Maksimum učinka – minimum rizika

Lekovi koje kupujemo bez lekarskog recepta mogu nam pomoći, ali i odmoći ako ih ne koristimo na pravi način – shodno simptimima, u preporučenim dozama i intervalima konzumiranja.

Budući da nismo uvek u mogućnosti da sami dijagnostikujemo simptome koje osećamo, ili više združenih simptoma, najbolje je da se pre kupovine leka posavetujemo sa lekarom ili farmaceutom. To je neophodno učiniti ako već koristimo i neke druge lekove, jer kombinacija medikamenata može napraviti više štete nego koristi.

Savet je poželjan i iz drugih razloga. Pojedine namirnice povećavaju ili umanjuju dejstvo leka (bitno zbog doziranja) ili usporavaju ili ubrzavaju metabolizam njegovih aktivnih supstanci (bitno zbog intervala konzumiranja). Takođe, neki od navedenih lekova čine kožu osetljivijom, pa je poželjan oprez prilikom izlaganja suncu, a neretko kod osetljivih osoba i dece ovi lekovi mogu izazvati stomačne probleme.

Lekove koji se kupuju bez recepta treba tretirati kao i one koje je receptom preporučio lekar. To znači:

-pažljivo pročitati sve informacija iz deklaracije;

-konzumirati lek onako kako je to preporučio proizvođač, ali i konsultovani lekar ili farmaceut;

-ne kombinovati na svoju ruku lekove, već se posavetovati sa stručnom osobom;

-koristiti lek onoliko dugo koliko je preporučeno, ne prekidati terapiju pre toga, ali je i ne produžavati, ili samoinicijativno menjati medikamentnu terapiju;

-lekove treba progutati cele, samo izuzetno tablete ili kapsule se smeju zubima skrckati i progutati, što će lekar ili farmaceut i naglasiti. Ovo je izuzetno važno, jer pravo dejstvo lekovi ispoljavaju najčešće tokom razlaganja u digestivnom traktu.

Potencijalni neželjeni efekti

Lekovi koje sami nabavljamo imaju potencijalno male rizike po zdravlje odraslih, što nije slučaj kada su u pitanju deca i starije osobe koje koriste i druge lekove.

Aspirin i lekovi iz ove grupe najčešće izazivaju stomačne probleme. To može biti mučnina i krvarenje, karakteristično za starije osobe. Ono je

najčešće je posledica konzuimiranja veće doze leka nego što je preporučljivo, ili njegovo korišćenje u dužem vremenskom periodu od onog optimalnog. Ovi lekovi, takođe, mogu uticati i na povećanje krvnog pritiska, pogotovo ako se koriste uporedno sa drugom terapijom za regulaciju krvnog pritiska. Visoke doze aspirina rizične su da osobe sa obolelom jetrom, juvenilnim artritisom i reumatskom groznicom.

Acitaminofen je zdrastveno bezbedan lek za većinu korisnika, ali ako se koristi duži vremenski period, istovremeno uz i lekove koji u sebi sadrže kafein ili kodein, može izazvati oštećenje bubrega.

Antihistaminici imaju sedativno dejstvo, što usporava motoriku tela, remeti koncentraciju i pažnju, pa treba biti oprezan tokom vožnje, rada – posebno ako je on vezan za mašine, i hodanja. Dodatni neželjeni efekat su suva usta i oči.

Dekongestanti mogu izazvati nervozu, neraspoloženje, nesanicu, gubitak apetita, otežano izmokravanje, povećanje krvnog pritiska i nivoa šećera u krvi i blage srčane smetnje.

Lekovi protiv kašlja u sebi sadrže kodein, koji može da uzrokuje kratkotrajnu mučninu, sedaciju (pospanost) i zatvor. Neki od ovih preparata (pretežno oni na bazi dekstrometorfana) mogu da izazovu konfuziju, uznemirenost, nervozu.

Interakcija lekova nije zanemarljiv faktor rizika od mogućih neželjenih efekata. Metabolizam svakog leka je drugačiji, a kombinacija više lekova menja njihovu razgradnju, time i očekivani učinak. Ako se lekovi piju i kombinuju bez konsultacije sa lekarom ili farmaceutom, zdravstveno stanje se može pogoršati, umesto da se povoljša.

Alkohol se ne preporučuje tokom terapije bilo kojih lekova, pa ni onih koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta. Ukoliko se ovo pravilo ne poštuje, kombinacija aktivnih sastojaka leka i alkohola može izazvati brojne smetnje, pre svih krvarenje iz probavnog trakta.

Rizične grupe

Deca: ako se koriste prema uputstvu i savetu lekara ili farmaceuta, lekovi kupljeni bez recepta nisu posebno rizični za mališane. Ono o čemu valja voditi računa je da metabolizam dece funkcioniše drugačije nego kod odraslih, pa je neophodno da roditelji dobro pročitaju sve informacije o leku. U deklaraciji su striktno navedene doze leka u zavisnosti od uzrasta deteta, poželjni intervali konzumiranja i mogući neželjeni efekti. Uz to, postoje i neka opšta pravila kojih se valja pridržavati:

-acetaminofen (Paracetamol) dobar je izbor za umirivanje bolova;

-ibuprofen se ne sme davati deci mlađoj od 6 meseci;

-aspirin se ne sme davati mlađima od 18 godina zbog rizika od Rejevog sindroma (krvarenje)

-dekongestanti, lekovi protiv kašlja i prehlade nisu preporučljivi za mlađe od dve godine zbog povećanog rizika od neželjenih efekata.

Prava doza leka za decu

Kada lekar kaže da lek treba davati na svakih 6 sati, to znači četiri puta u toku dana (u vreme doručka, ručka, užine i pred spavanje). Mnogi roditelji to uputstvo tumače drugačije, pa dete bude tokom noći da bi mu dali terapiju.

Preporuka da lek valja koristiti na 8 sati znači – tri puta dnevno.

Posebnu pažnju treba obratiti na doziranje. Tečni lekovi imaju dozere koje treba koristiti, ili u uputstvu piše kolika količina leka staje u jednu kafenu kašičicu. Pažljivo odmeravajte doze ovakvih lekova i nemojte ga dozirati više nego što je preporučeno, jer tako nećete pojačati njegovo dejstvo.

Ako primetite kod deteta bilo kakve reakcije na lek (mučnina, alergije), odmah o tome obavestite lekara i posavetujte se oko daljeg korišćenja medikamenta ili adekvatne zamene.

Napomena: imena lekova u ovom tekstu data su u međunarodnom nezaštićenom obliku – zaštićena imena proizvođača lekova mogu varirati, ali na svakom preparatu navedeno je i nezaštićeno ime leka.

Starije osobe: po pravilu godinama koriste lekove za hronična oboljenja i smetnje, pa najveća opasnost vreba od kombinacije lekova i njihovog poremećenog metabolizma u organizmu (idiosinkrazija). Zbog toga i za starije osobe važi pravilo da se svakako posavetuju sa lekarom pre nego što kupe lek za ublažavanje smetnji koje trenutno osećaju. Potencijalna opasnost od korićenja ovih lekova je krvarenje iz gastrointestinalnog trakta. Pojedini lekovi imaju i neka specifična neželjena dejstva:
-pseudoefedrini (dekongestanti) mogu izazvati smetnje u urinarnom traktu i uticati na povećanje krvnog, kao i očnog pritiska koji, ako potraje, može izazvati glaukom. Lekovi iz ove grupe nisu kompatibilni sa beta-blokatorima, antidepresivima, insulinom i drugim medikamentima za snižavanje nivoa šećera u krvi.

Trudnice i žene koje doje:

-acetaminofen se smatra bezbednim lekom protiv bolova tokom trudnoće;

-aspirin nije poželjno koristiti u trudnoći. Iako je rizik mali, on ipak može oštetiti plod i izazvati probleme tokom porođaja;

-acetaminofen i ibuprofen bezbedni su lekovi protiv bolova kod dojilja;

-aspirin u periodu dojenja treba izbegavati, jer se njegovi sastojci nalaze i u mleku, što može izazvati osip i probleme sa vidom kod dojenčadi;

-antihistaminike takođe treba izbegavati, pogotovo njihovo duže uzimanje. Sastojci iz ovih lekova dospevaju i u majčino mleko, a od njih beba može biti razdražljiva, plačljiva i poremećenog sna. Ovi lekovi mogu uticati i na smanjenje lučenja mleka u dojkama.

Izvor: B92 (Piše: Lidija Obradović, VIVA)