aaaaMesečne arhive: decembar 2013

1-1248162626SQyI

Kupine – supervoće za vaše zdravlje!

Kupina zbog svog blagotvornog dejstva zaslužuje da zauzme mesto u vašoj ishrani. Ovo supervoće može da se koristi za sprečavanje anemije, srčanih bolesti, raka, ali i za jačanje imuniteta.

Jačanje imunog sistema

Kupine su bogate vitaminom C koji je bitan za funkcionisanje imunog sistema i kardiovaskularno zdravlje uopšte. Vitamin C olakšava i apsorpciju gvožđa pa su kupine dobre i za anemiju.

Za zdravo varenje

Kupine su bogate vlaknima, za razliku od većine drugog voća. Vlakno je bitno za funkcionisanje creva i pomaže u održavanju zdrave telesne težine, a treba i naglasiti da kupine imaju izuzetno malu kalorijsku vrednost. Takođe, kupine pomažu kod smanjenja holesterola.

Zarastanje rana

Kupine su bogate taninom koji zateže tkivo i pomaže u sužavanju krvnih sudova, što pomaže kod zarastanja rana. U tradicionalnoj medicini je kupina korišćena i kao oblog za rane.

Borba protiv tumora

Kupine sadrže i antocijanine koji sprečavaju rast ćelija tumora. Takođe sadrže i hemikaliju C3G koja pripada falavonoidima koji su delotvorni protiv raka kože i pluća.

Zaštita očiju

Lutein iz kupine štiti oči stvaranjem pigmenta u tamnim mrljama, osetljivim delovima oka na zadnjem delu mrežnjače.

Izgradnja kostiju

Pola šake kupina osigurava polovinu dnevno preporučene doze mangana, koji pomaže u izgradnji vezivnog tkiva, bitnog za izgradnju kostiju.

Rast ćelija

Kupine sadrže folate, vitamin B9 ili folnu kiselinu, koja je bitna za zdrav rast ćelija, piše Nacional.

Izvor: Smedia.rs

news_5996

Bosiljak – gospodar ukusa

Sveži listovi bosiljka salatu pa čak i puter pretvaraju u gastro doživljaj za ribu s roštilja, a najbogatiju aromu bosiljak ima upravo leti, ali mora biti sveže ubran.

Bosiljak je najpopularniji letnji začin, ali i začin broj jedan u italijanskoj i francuskoj kuhinji. Zbog bogate arome savršen je dodatak sosevima, salatama, testenini, čorbama od povrća te jelima od mesa i specijalitetima od ribe i morskih plodova. Sveži listovi bosiljka salati od paradjza daju poseban ukus, ali trik je u tome da ih dodate u salatu neposredno pre posluživanja kako sirće ne bi oslabio ukus bosiljka. Ako svež bosiljak, limunovu koru i sveže mleveni biber dodate puteru, pretvorićete ga u aromatičan dodatak pečenju i ribi s roštilja.

Da bi bosiljak zablistao u svojoj punoj aromi, neophodno je da bude sveže ubran. Umesto vezica seckanog lišća nabavite rastući bosiljak u posudi. Za uzgajanje sopstvenog mirisnog grma ne morate da imate baštu, dovoljna je terasa ili mali sunčani balkon jer bosiljak voli svetlost, toplotu i redovno zalivanje.

Ukus duže traje uz so, biber i maslinovo ulje

Kupljene listove bosiljka izvadite iz pakovanja i stavite u veću plastičnu kesu. Vodom poprskajte lišće ili ga obmotajte vlažnim kuhinjskim papirom, zatvorite kesu i stavite u frižider. Listove možete i konzervisati ako ih posolite, stavite u teglu i zalijete maslinovim uljem.

Metalni pribor uništava listove carskog začina

Iako voli toplotu, bosiljak mrzi kada ga kuvate duže od nekoliko minuta. Listove bosiljka bi bilo poželjno da usitnjavajte ručno, piše 24sata. Pošto bosiljak dodate jelu, ne mešajte ga metalnim priborom jer će u dodiru s metalom listovi pocrneti, zato uvek koristite drvenu ili bakelitnu varjaču ili kutlaču.

Izvor: Smedia.rs

news_6415

Korijander uništava štetne bakterije

Ulje korijandera je prirodni antibiotik i kao takvo bi moglo da se koristi za lečenje infekcija i sprečavanje trovanja hranom, saopštili su portugalski naučnici.

Istraživači sa Univerziteta Beira u Portugalu testirali su ulje korijandera, proizvedeno od semena biljke korijandera – protiv 12 vrsta bakterija, otkrivši da su uništile većinu i smanjile rast kod svih bakterija.

Prema rečima autora studije, objavljenoj u časopisu medicinske mikrobiologije, rastvor koji sadrži manje od 1,6 odsto ulja ove biljke je bio efektivan protiv bakterijskih ćelija, uključujući salmonelu, E. coli i MRSA.

Ulje korijandera bi takođe moglo da postane prirodna alternativa za uobičajene antibiotike,“ rekla je vođa istraživanja, Fernanda Dominges. „Mi predviđamo korišćenje korijandera kao kliničkog leka u vidu losiona, pastila, pa čak i pilula za borbu protiv multirezistentnih bakterijskih infekcija koje inače ne mogu da se leče. To bi značajno poboljšalo kvalitet života ljudi.“

Dominges je rekla da ulje delom oštećuje membrane oko ćelija bakterija, da koči glavne procese, što na kraju dovodi do smrti bakterijskih ćelija.

Korijander, koji se široko koristi u mediteranskoj kuhinji, je već vekovima poznat po svom blagotvornom uticaju na zdravlje, naime on uspešno otklanja bolove, ublažava grčeve, leči mučninu i pomaže varenje.

Izvor: Smedia.rs

Guliver/Getty images

Avokado i maslinovo ulje za niži holesterol

Osobe koje imaju problema sa povišenim holesterolom trebalo bi u ishranu da uvedu orašaste plodove, soju, avokado, maslinovo ulje i ovas.

Guliver/Getty images

Učesnici jednog kanadskog istraživanja, čija je ishrana bila bogata sastojcima za koje je utvrđeno da smanjuju „loš“ (LDL) holesterol, kao sto su orašasti plodovi, soja, avokado, maslinovo ulje, ovas, su u znatno većoj meri snizili holesterol nego druga grupa, čija je ishrana bazirala na nižem unosu masti.

Istraživanje je obavljeno na četiri lokacije u Kanadi – u gradu Kvebeku, Torontu, Vinipegu i Vankuveru, a u njemu je učestvovala 351 osoba s povišenim holesterolom, izveštava AFP.

Istraživanjem nije bio ograničen unos kalorija. Grupi koja je u većoj meri konzumirala hranu koja snižava LDL holesterol, je savetovano da koristi maslinovo ulje umesto butera, kao i margarin obogaćen biljnim sterolima (koji delimično blokira apsorpsciju holesterola), zatim avokado, ovseno brašno, soju, tofu (sojin sir), mahunarke, sočivo, lešnike, bademe, orahe, pistaće i pekan orahe.

Druga grupa je bila na ishrani sa smanjenim masnoćama i visokim unosom biljnih vlakana i integralnih žitarica.

Posle šest meseci su pripadnici i jedne i druge grupe pomalo oslabili – za između 1,2 i 1,7 kilograma, ali su pripadnici prve u proseku snizili nivo LDL holesterola za 13 odsto, a pripadnici druge grupe za svega tri odsto.

Stručnjaci ocenjuju da je izvesna mana ovog istraživanja što su njime uglavnom obuhvaćeni belci umerene telesne težine, s malim rizikom od srčanih bolesti. Tako ostaje otvoreno pitanje da li bi rezultati bili slični i da su ispitanici bili gojazniji i pod većim rizikom od srčanih oboljenja.

Izvor: Mondo (Tanjug) 

Boba Stefanović, sa singl omota "Svako mora imati nekoga"

Boba Stefanović

Želeli smo da naš današnji muzički izbor bude Boba Stefanović i zaista je neverovatno da nigde na internet pretraživačima nismo mogli da pronađemo biografiju niti neki članak koji bolje opisuje legendu naše muzičke scene svih vremena, osim ovog članka na sajtu, balkanmedia.com koji Vam delimično prenosimo. Verujemo da ćete u našem današnjem muzičkom izboru uživati.

Boba Stefanović, sa singl omota "Svako mora imati nekoga"

 

„Obriši suze draga“, „Kažu mi da još si uvek sama“, „Moja ljubljena“, „Ruže“, „Čovek sa gitarom“… samo su neki od mnogobrojnih hitova Bobe Stefanovića, legende domaće pop muzike koji na našoj muzičkoj sceni opstaje pune četiri decenije. Na festivalu “Sunčane skale” u Herceg Novom Nagradu za životno delo što je svojevrsno priznanje za njegovo dugogodišnje istrajavanje na muzičkoj sceni.

Bogatu muzičku karijeru Boba Stefanović započeo je davne 1962. godine u vokalno-instrumentalnom sastavu „Zlatni dečaci“. Nakon „Zlatnih dečaka“ Boba svoj muzički dar iskazao je u muško ženskoj grupi „One i oni“ u kojoj su osim njega nastupali Minja Subota, Lidija Kodrić i Daliborka Stojišić. Posle raspada grupe, Boba je otpočeo solo karijeru. Za njega se može reći da je uveo rock and roll u našu muziku, iako rock and roll nije njegov život.

Današnja omladina ne zna da peva

Nameće se pitanje šta Boba kao profesor pop-rock muzike i čovek koji je deset godina vodio školu pevanja misli o aktuelnoj muzici i muzičarima: „Generalno, mlada generacija muzičara, ne zna da peva. Međutim, nisu oni krivi za to. Oni pevaju kako umeju i znaju, bitno je da pevaju. Mladi su, naučiće.

Za one koji nisu znali, treba reći da on spada u pet najvećih pevača u svetu po rasponu i kvalitetu glasa, na osnovu istraživanja Bečkog instituta. Mada, kako on sam kaže najveće priznanje u životu dobio je od svog pevačkog idola Tom Jones-a. Boba se priseća tog događaja: „Sa Mićom Orlovićem bio sam na proputovanju Kan-Pariz. Pevao sam u Kanu u hotelu „Kalton“, na nekom matineu. Nisam znao da me moj tadašnji idol Tom Jones sluša. Sutradan, pozvao me je na piće i rekao: “ Slušao sam te juče! Da si rođen na mom mestu ti bi bio Tom Jones.“ To je bio najveći kompliment koji sam dobio u životu.“ Sve Bobine pesme imaju jasne poruke. Odnose se, pre svega, na ljubav, Boga, emocije. Njegov glas izražava njegova osećanja. Danas, možda, više nego ikad, jer su njegove najdublje emocije vezane za njegovu treću suprugu Zoricu, koja se više ne nalazi u njegovom zagrljaju.

Izvor: balkanmedia.com/Jelena Spasić (Turizam za vas i nas)

nana_mouskouri___cd_02_by_markhal-d34ixe2

Nana Mouschourē

Nana Mouskouri (Iōanna Mouschourē) , rođena 13. oktobra 1934 , u Hanji , Krit , Grčka. U karijeri dugoj skoro pet decenija prodala je skoro 400 miliona nosača zvuka što je svakako svrstava među najpopularnije i najprodavanije umetnike Grčke svih vremena.

Nanino detinjstvo je obeležila nacistička okupacija Grčke. Porodica se ubrzo posle Naninog rođenja seli u Atinu, gde Nana kao mala devojčica preko radija počinje da pokazuje interesovanje za muziku, slišajući džez veličine kao Sinatru, Elu Ficdžerald i Bili Holidej i francuske šansonjere, prvenstveno Edit Pjaf. Već sa 12 godina počela je da peva. Nana je pokazala nesvakidašnji muzički talenat još od šeste godine, ali se činilo da je starija Dženi talentovanija…Nakon osam godina napornog Konzervatorijuma, prijatelji su je ohrabrili da se oproba u džezu. Pidružila se džez grupi jednog prijatelja i tako dospela na radio talase.

Njeni prvi nastupi bili su u „Zaki“ klubu u Atini. Tamo je 1958. srela čuvenog grčkog kompozitora Manos Hadjidakisa koga je impresionirala dok je pevala pesme Ele Ficžerald. Odmah se ponudio da piše za nju. I dao joj pjesme „La Procession“ i „Le jeune cypres“, koje je pripremao za grčki Song Kontest 1960. Nana je bila apsolutni pobednik.

Francuska produkcijska kuća Phonogram potpisala je ugovor sa novom zvezdom.Debi singl za tu kuću bio je singl „Weisse Rosen aus Athen“. Ovaj singl postiže ogroman uspeh sa prodajom u milionima primeraka. Postala je karakteristrična po prepoznatljivom, čistom, sopranu i velikim naočarima sa debelim, crnim, okvirom.

Debi Album je snimila u Parizu 1963., na grčkom. 1966. nastupila je u poznatoj Olimpiji u Parizu kao gost fracuskom šansonjeru Georges Brassensu, a 1967.u oktobru održala samostalan koncert u istoj dvorani.

Nana Muskuri je verovatno jedan od retkih umetnika koja je imala takvu popularnost i van svoje zemlje. Nije znala za nacionalne i kulturne barijere. Pevala je na engleskom, španskom, italijanskom, nemačkom i portugalskom jeziku.

Do 1975. godine, Nana Mouskouri obeležava 35 zlatnih ploča. Dve godine kasnije u Parizu, tri uzastopne nedelje peva u Olimpiji, a 1977. takodje u toj najprestižnijoj dvorani proslavlja 20 godina vrlo uspešne karijere.

1985. držala je dva koncerta ispod Akropolja u nesvakidašnje emotivnoj atmosferi.

Decembra 1993. godine naimenovana je za ambasadora UNICEF-a preuzimajući dužnost od Odri Hepbern.

Četrdeset godina karijere je 1998. godine obeležila u Olimpiji. U maju iste godine, kao član Evropskog Parlamenta, otišla je za Bosnu i pomagala tamošnje škole, novcem koji je prikupila dobrotvornim koncertom u Nemačkoj. Nakon toga dala je ostavku na mandat u Evropskom parlamentu objašnjavajući da kao pacifista ne želi više da se suočava sa ratom.

2003. godine u rodnoj Grčkoj joj dodeljuju prestižnu Arion muzičku nagradu. Naredne godine objavila je mega-set albuma posvećen četrdesetogodišnjoj poliglotskoj karijeri: na njima su čak 673 pesme – što je ni pola onog što je u životu objavila!

Danas živi u Ženevi sa mužem. I dalje putuje i peva, sada sa ćerkom Elenom. Sin Nikolas takođe živi u Ženevi. Planira da snimi film o majci. Tokom internacionalne karijere snimila je i za jugoslovensko tržište 1966-te albume „Najlepše grčke pesme“ i „Pesme moje zemlje“.

 Izvor: wikipedia.org  (Turizam za vas i nas

news_6309

Šaka suvih šljiva dnevno nas čuva od osteoporoze!

Naučnici su otkrili da žene u menopauzi, koje žele da se zaštite od osteoporoze i preloma kostiju, jednostavno treba da jedu oko 10 suvih šljiva dnevno.

Možda su vam suve šljive poznate preko nekih neprijatnih epizoda koje uključuju ​​opstipaciju ili gasove, ali sušeni plod šljive ima jedan veoma koristan efekat.

Istraživači sa Florida i Oklahoma Univerziteta dokazali su da su suve šljive daleko bolje od smokava, urmi, sušenih jagoda, suvih jabuka i suvog grožđa za poboljšanje gustine kostiju.
Izgleda da konzumiranje suvih šljiva suzbija lomove kostiju, koji su sve češći kako ljudi stare.
Pošto su žene u menopauzi najviše sklone osteoporozi, lekari i naučnici ih ohrabruju da što više jedu ovog sušenog voća.

Tokom moje karijere testirao sam brojno voće, uključujući smokve, urme, jagode i suvo grožđe, i nijedno od njih nije bilo ni blizu efekta, na koštanu gustinu, koji su pružale suve šljive„, rekao je Bahram H. Arjmandi, profesor na Univerzitetu Florida i predsednik „Američke agencije za ishranu“, piše Dejli Mejl.

Svo voće i povrće ima pozitivno dejstvo na ishranu, ali u smislu zdravlja kostiju, ova voćka je izuzetna„.

Arjmandi i grupa istraživača testirali su dve grupe žena u menopauzi.

Više od godinu dana, prvoj grupi, koja se sastojala od 55 žena, je naloženo da konzumira 100 grama suvih šljiva, ili oko 10 suvih šljiva – dnevno.

Dok je drugoj – uporednoj, kontrolnoj grupi od 45 žena – rečeno da konzumira 100 grama suvih jabuka.

Sve učesnice istraživanja su dobijale dnevne doze kalcijuma i vitamina D.

Grupa koja je konzumirala suve šljiva imala je značajno veću gustinu kostiju u lakatnoj kosti, u jednoj od dve duge kosti podlaktice i u kičmi, u poređenju sa grupom koja je konzumirala sušene jabuke.

Profesor Arjmandi zato ohrabruje ljude koji su zainteresovani za održavanje, ili poboljšanje zdravlja svojih kostiju, da obrate pažnju na izuzetno pozitivan efekat koji suve šljive imaju na gustinu kostiju, pa su u tom smislu korisne za prevenciju i ublažavanje simptoma osteoporoze.

Studija ovog istraživanja je objavljena u Britanskom žurnalu ishrane.

Izvor: Smedia.rs

Foto: federico stevanin / FreeDigitalPhotos.net

iPadovi postaju novi „saputnici“ avio-posade

Avio-kompanija British Airways objavila je da testira uvođenje iPadova kao obavezni deo opreme kod posade kako bi unapredila usluge za svoje putnike.

Foto: federico stevanin / FreeDigitalPhotos.net

iPadovi će opskrbiti posadu brojnim informacijama o putnicima, uključujući njihovu lokaciju u avionu, status u Ekskluzivnom klubu, prethodne putničke aranžmane, saputnike, posebne zahteve vezane za obroke i druge pogodnosti.

Uređaji će imati i biblioteku sa dokumentacijom British Airwaysa, sa sve priručnicima za bezbednost i rasporedom osoblja.

Za sada se podaci o putnicima uglavnom dobijaju na „dugom svitku papira gde je izlistano i do 337 putnika”, kako piše u zvaničnom saopštenju kompanije. 

Ne samo što će umanjiti papirologiju, iPadovi će pružiti znanto više informacija o putnicima u avionu. A pošto su letovi Britisha opremljeni 3G mrežama, podaci će moći da se ažuriraju i u toku samog leta. 

Stotinu stjuarta i stjuardesa pozitivno je ocenilo ovu novinu, pa kompanija planira da u narednim mesecima svi glavni članovi posade dobiju iPad. 

Avio-kompanije postaju tehnološki sve potkovanije kad je reč o krajnjim korisnicima – nude besplatan pristup Facebooku u toku leta, povoljne ponude za hotele na Living Social, mogućnost ukucavanja lokacije na Foursquareu i sve su aktivnije na društvenim mrežama – ali ovaj potez British Airwaysa koji se fokusira na tehnološko unapređivanje posade manje je uobičajeni korak u pravom smeru. 

Kad smo već kod tehnoloških inovacija u svetu avio-industrije, na aerodromu u Parizu pojavili su se i prvi službenici u vidu holograma

Izvor: B92

k1

Kako birati tehničke uređaje

„Potrošač” vam nudi jednostavne savete i preporuke uz pomoć kojih je lakše odabrati aparat, a moguća je i ušteda.

Kompjuter

Pravi je izazov snaći se u moru gigabajta, megabajta, gigaherca, matičnih ploča, hard diskova i grafičkih kartikada se krene u kupovinu novog računara. U takvoj situaciji je, zbog toga, uvek najbolje rešenje – ne zamarati se tehničkim karakteristikama koje malo potrošača razume i posavetovati se sa dobronamernim i iskusnim prodavcem.

Njihov savet ostao je isti – usaglasiti potrebe sa konfiguracijom. To znači da, ukoliko je nekom potreban računar za surfovanje Internetom i gledanje filmova, ne mora da kupuje veoma jaku i skupu „mašinu”. Zato, uvek treba objasniti trgovcu za šta će se računar koristiti kako bi vas posavetovao. Kada se odabere konfiguracija, sledeći korak, ukoliko se ne kupuje laptop, jeste monitor. Katodna cev je otišla u istoriju, a kvalitetni „tanki” ekrani mogu da se kupe i za stotinak evra. Njihova cena, osim toga, stalno opada, pa više nisu luksuz, već mudra investicija u komfor i kvalitetniju sliku.

Sledeći korak je o operativni sistem. Valja dobro pogledati ponude, obići radnje, „otići” na sajtove ili se informisati preko reklamnih kataloga, jer mnogi trgovci uz pojedine kompjutere poklanjaju operativne sisteme, ali ih i prodaju. Ukoliko zaobiđemo varijantu instaliranja nelegalnog softvera ili kupovinu „vindousa” za 100 dinara kod „pirata”, najbezbednije je kupiti legalan softver. Uredno se dobijaju pakovanje sa instalacionim diskom i uputstva, a uvek postoji i mogućnost da prodavac instalira operativni sistem.

Mobilni telefon

Slični savet prodavci upućuju i onima koji bi da kupe nov mobilni telefon. U poplavi različitih modela – klizni, kompaktni, sa ekranom osetljivim na dodir, najpre treba razmisliti za šta će se telefon prvenstveno koristiti.

Trebalo bi obratiti pažnju na veličinu i raspored tastera i izgled menija kako bi telefon bio praktičan za upotrebu. Neće svakome prijati telefoni sa kompjuterskom tastaturom čiji su tasteri manji, kao što nije malo ni onih koji nikako ne mogu da se naviknu na telefone koji imaju ekrane osetljive na dodir.

Recept za uštedu je i taj što treba znati da čak i najjednostavniji i najjeftiniji telefoni imaju opcije koje se koriste u 99 odsto slučajeva – pozivanje, slanje poruka, alarm, kalendar, pa i kameru. Kako je slušanje muzike na mobilnom telefonu sve popularnije valjalo bi izabrati i memorijsku karticu od jednog ili dva gigabajta, što pošteđuje uglavnom mlađe korisnike kupovine i nošenja em-pe tri plejera.

 

Televizor

Katodne cevi su definitivno otišle u istoriju, ponovo potvrđuju trgovci, a sve više kupaca se odlučuje za LCD televizore. Lepši dizajn, manje dimenzije i bolji kvalitet slike, glavne su prednosti „tankih” ekrana, dok su na strani starih jedino niže cene.

Ono što je i u ovom slučaju najbitnije je kako pravilno izabrati. Šta je to plazma, a šta LCD televizor? Uvek je korisno za savet pitati servisere.

– Ukoliko zanemarimo razlike u tehničkim karakteristikama i sastavu ekrana, koje potrošači često ne razumeju, najvažnije je objasniti kupcima da LCD televizori troše mnogo manje električne energije nego plazme. Osim toga, duže traju, a i zbog gušćeg rasporeda elemenata sa LCD tehnologijom se na manjoj površini mogu dobiti veće rezolucije slike – objašnjavaju serviseri, dodajući da je tehnološki napredak na strani LCD televizora i da je, zbog toga, njihov razvitak perspektivniji.

Oni kažu i da su takvi aparati veoma dobrog kvaliteta i da mogu da podnesu oko 100.000 radnih sati, što je, kako ističu, oko 15 godina, kao i da na našem tržištu ima LCD televizora svih poznatih proizvođača.

Digitalni fotoaparat

 

 

 

 

Jedina mana „digitalaca” u poređenju sa nekadašnjim fotoaparatima sa filmovima je što imaju bateriju koja se brzo troši. Zato je savet prodavaca i servisera da se ekran digitalnog aparata isključuje kad god nije neophodan jer upravo on troši najviše energije iz baterije. Isplativije je, zbog toga, kupiti punjač i baterije nego ih stalno menjati. Iako u startu može biti potrebno hiljadu ili dve dinara, ostvariće se ušteda na duže staze.

Pre kupovine trebalo bi odgovoriti i na pitanje u koje svrhe će se koristiti aparat. Nije neophodno kupovati skup, profesionalni uređaj ukoliko će služiti jedino za fotografisanje na letovanjima. Jednostavno, pravilo glasi – što više piksela to bolji kvalitet i veličina fotografije kada je prebacite na računar.

 

 

 

Uređaj za navigaciju

Papirna autokarta već je zaboravljena, pa je sve više vozača koji se odlučuju za donedavno nepoznat uređaj sa malim ekranom. Prikačen za šoferšajbnu, „mini kompjuter” vodi do odredišta.

Dži-pi-es uređaji, odnosno uređaji za navigaciju, danas umnogome olakšavaju svako putovanje, naročito nepoznatim predelima. Na tržištu ima mnoštvo marki različitih proizvođača, pa se postavlja pitanje kako izabrati. Uređaji malo poznatog proizvođača iz Kine ili neke druge zemlje Dalekog istoka su najjeftiniji i najtraženiji. Ali, razlike između ovih i skupljih uređaja poznatih brendova su brojne.

Zato se najpre valja raspitati da li pored standardne evropske, uređaj ima i mapu Srbije. To je najčešće slučaj, ali provera nikada ne može da škodi.

Prodavci kažu da neki imaju samo mapu Srbije, drugi jedino Istočne Evrope, a treći celog Starog kontinenta. U skuplje modele mnogi proizvođači su dodali i druge korisne aplikacije, poput plejera, rečnika, pa i digitrona. A kako većini vozača te funkcije nikada neće biti potrebne, recept za uštedu je jasan – ukoliko neko često putuje i to nepoznatim drumovima, valjalo bi da se odluči za uređaje kojima je navigacija jedina funkcija. Jeftiniji su.

Izvor: Politika (Stefan Despotović)
Cano Cristales (Foto: rachelcifelli/Flickr.com)

Pogledajte najlepše reke sveta

Sve reke se polako i uporno kreću prema moru, a mi izdvajamo pet onih koje su naročito zanimljive, idealne za plovidbu i upoznavanje kulture zemalja kroz koje prolaze.

Cano Cristales (Foto: rachelcifelli/Flickr.com)

Cano Cristales

Reku Cano Cristales nazivaju još i „Rekom pet boja“, pa čak i „Rekom koja je pobegla iz raja“. Dužine 100 kilometara i širine 20 metara, nalazi se u kolumbijskom Nacionalnom biološkom rezervatu nedaleko grada La Macarena.

Reka Cano Cristales najlepša je u periodu između suvog i kišovitog perioda godine kada se zahvaljujući algama oboji u crvenu, žutu, plavu, zelenu i crnu boju.

Reka Futaleufú, protiče kroz Čile i Argentinu. Vijuga kroz bujne šume i doline od Argentine do Čilea, noseći svu lepotu Anda i čileanskih i argentinskih jezera sve do severne Patagonije. Omiljena među ljubiteljima raftinga, voda reke Futaleufú pristiže iz ledenog glečera, pa je hladna i bistra.

Futaleufú

Reka Futaleufú, protiče kroz Čile i Argentinu. Vijuga kroz bujne šume i doline od Argentine do Čilea, noseći svu lepotu Anda i čileanskih i argentinskih jezera sve do severne Patagonije. Omiljena među ljubiteljima raftinga, voda reke Futaleufú pristiže iz ledenog glečera, pa je hladna i bistra.

Dunav

Nakon Volge, druga najduža i druga vodom najbogatija reka u Evropi, Dunav se takođe nalazi na listi najlepših reka sveta. Dužine 2.850 kilometara, Dunav se uliva u Crno more pa je kroz istoriju, a i danas, bio važan međunarodni plovni put.

Zambezi

Duga čak 2.700 kilometara, reka Zambezi teče kroz šest afričkih zemalja te se uliva i Indijski okean. Iako je tek četvrta po veličini reka u Africi, Zambezi je vrlo popularna jer se na njoj nalaze Viktorijini vodopadi – najveći na svetu i jedno od sedam svetskih prirodnih čuda. Ove neverovatne vodopade, visine i do 108 metara, svake godine posete milioni turista.

Jangce (Yangtze)

Yangtze je najduža reka u Aziji i pruža odličan način za istraživanje kineskog načina života i kulture koji niču uz njene obale, pa je idealna za putovanje brodom. Mnogi kruzeri plove kraće od sedam dana, ali vas mogu odvesti do nekih od najzanimljivijih ruralnih krajeva te velike zemlje. Na reci je postavljeno više brana i hidroelektrana, među njima najveća na svetu, brana „Tri kanjona“.

Izvor: B92(TPORTAL.HR)

DRAGAN-STOJNIC-Vino-i-gitare-Opatija-1967-_slika_O_927913

Dragan Stojnić

Dragan Stojnić je rodjen u Beogradu 10. novembra 1937. Bio je naš maestro šansone, pamtićemo ga po glasu najlepšeg baritona i šarmera koji je svojim nežnim stihovima i notama znao da razgali srca mnogih romantičara.

Živeo je u SarajevuBanja LuciSkoplju i Beogradu, gradovima koji su obeležili njega i njegovo muzičko stvaralaštvo, ali gde god da je došao u srcu je uvek nosio pesmu. Oduvek je želeo da postane pevač, na sceni je proveo skoro 40 godina. Studirao je francuski jezik, da bi kasnije ipak završio Višu turističku školu. 

Njegovi počeci se vezuju za grupu “Prijatelji”, a prvi veliki uspeh postigao je 1964. godine pobedom na festivalu u Kraljevu “Mikrofon je vaš” sa pesmom “Bila je tako lijepa”. Sledeće godine takođe je dobio prvu nagradu na festivalu u Opatiji sa pesmom “Zašto dolaziš samo sa kišom”.

Posle toga 1966. godine gostovao je u pariskoj Olimpiji koja je bila i ostala san mnogih pevača, a njegove ploče su počele da se prodaju u ogromnim tiražima. Imao je želju da nastupi još jednom na tom istom mestu, ali mu se želja nije ostvarila. Postala je tradicija da na Dan žena, „8. marta“, u Beogradu drži koncerte pretežno za žensku publiku. Sa pesmama „Jedan čovjek i jedna žena“, „Bila je tako lijepa“, „Vino i gitare“… on je uspevao sa stvori osećaj svakoj ženi u dvorani da peva baš njoj.  Održao je mnogobrojne koncerte širom tadašnje Jugoslavije, a zahvaljujući pesmi obišao je gotovo ceo svet.

Bio je dugogodišnji saradnik Produkcije gramofonskih ploča Radio-televizije Srbije, a 1998. godine dobio je nagradu “Zlatni Beočug” Kulturno-prosvetne zajednice Beograda.

Njegov moto je bio: “Važno je biti gospodin.” A Dragan Stojnić je bio gospodin na sceni, ali i van nje. Bez obzira na bogatu dugogodišnju estradni karijeru, isticao je da je za njega svaki koncert veliki izazov. “Svaki nastup, svaka pesma i prilaz publici iziskuju mnogo napora, jer posle toliko godina provedenih na sceni, mislim da mogu da pružim bolje partije”, govorio je svojevremeno Stojnić. “Jednostavno, tu nema kraja. Nešto nas vuče da se i dalje borimo i pronalazimo nove izazove, jer je bogastvo koje nam publika pruža dok smo na sceni, nemerljivo. Kako godine prolaze sve mi je teže i teže. Ne u pevačkom smislu, jer zrelost i kvalitet tek sada dobijaju pravu dimenziju, već zato što se publika podmlađuje, a to je za svakog umetnika velika obaveza.

Umro je u Beogradu 21.03.2003.

Izvor: wikipedia(balkanmedia) Turizam za vas i nas 

012-americar-de-amerikanische-autos-us-cars-airstream-wohnwagen

Luksuzni hotel na točkovima

Početna cena za „erstrim 684 serija 2“ je 71.400 evra.

Već 70 godina američkim putevima jezde legendarne kamp-prikolice s oznakom „erstrim“. U međuvremenu ova vozila za putovanja i odmor – u obliku velike cigareta od aluminijuma – nisu gubila popularnost tako da danas sve češće mogu da se vide i na evropskim drumovima.

Američki proizvođač je, posle pauze duge pet godina, prvih dana juna lansirao novi luksuzni model kamp-prikolice s oznakom „684 serija 2“. Svetsku premijeru ovaj luksuzni hotel na točkovima imao je na sajmu na Bodenskom jezeru.

Osnovni podaci o ovom hotelu s pet zvezdica na četiri točka kažu da je „erstrim 682 serija 2“ dug 8,25 metara i da bi na vagi merio 2,7 tona. U standardnu opremu ove luksuzne „krstarice“ za putovanja i odmor u prirodi ubrajaju se: najmoderniji TV aparat, muzički stub, velika kabina za tuširanje, najmodernija kuhinja …

Prema podacima proizvođača, u odajama ove izuzetno komforne kamp-prikolice ima prostora za boravak tri odrasle osobe.

Kao što to obično biva, i ovaj luksuz ima „pristojnu cenu“: „erstrim 682 serija 2“ košta 71.400 evra.

Izvor: Politika (Ž.R.)
shopping

Da zaštita kupca ne bude samo na papiru

Neophodni zakoni su tu. Doneti zbog realne potrebe ili zbog prilagođavanja standardima Evropske unije, ali sa njihovom primenom se kasni. Treba sprovoditi češće i ozbiljnije analize prehrambenih i svih drugih proizvoda, formirati savet za bezbednost hrane, doslednije primenjivati evropsku praksu…

Češće i ozbiljnije analize kvaliteta i zdravstvene ispravnosti prehrambenih i svih drugih proizvoda na tržištu Srbije, osnivanje tela koja će procenjivati rizike, donošenje strategija u zaštiti potrošača, ali i neophodnih pravilnika, glavni su zahtevi prema državi kada je o zaštiti potrošača u Srbiji reč.

Neophodni propisi su tu. Doneti zbog realne potrebe ili zbog prilagođavanja standardima Evropske unije, ali sa njihovom primenom se kasni. „Oživeti” propise i naterati trgovce i sve ostale na tržištu da se uozbilje, glavna je poruka stručne javnosti i organizacije za zaštitu potrošača. Svim ključnim zakonima iz ove oblasti oni upućuju zamerke – Zakonu o zaštiti potrošača, Zakonu o bezbednosti hrane i Zakonu o opštoj bezbednosti proizvoda. Odnosno, svim onim propisima koji bi trebalo da osiguraju da svakoga dana kupujemo ispravnu i bezbednu hranu, tehničke uređaje, igračke, odeću i obuću, ali i da nam obezbede da možemo da se bunimo kada god smatramo da smo oštećeni.

Uostalom, takvu poruku ne upućuju jedino oni koji se profesionalno bave problemima potrošača. U anketi „Potrošača”, u proteklih 93 brojeva, sve javne ličnosti su na pitanje – ko štiti prava potrošača u Srbiji, uglas odgovorile – niko! Da li je zaista tako i šta treba uraditi kako bi propisi „oživeli”, a potrošači u Srbiji počeli da uživaju evropsku zaštitu?

Potrebno više analiza i kontrola

Jedna od glavnih zamerki inspekcijama, koju upućuju iz organizacija za zaštitu potrošača je da su analize proizvoda malobrojne, sporadične i nedovoljne. A kada god se sprovede ozbiljna, akcijska i vanredna kontrola, rezultati budu alarmantni. Tako je prilikom kontrole pekara otkriveno da u gotovo trećini postoji neki propust. Kada su kontrolisane rakije, otkriveno je da gotovo u polovini alkohol ne potiče od voća i da su potrošači varani. Kada su inspektori proveravali organizovanje sniženja, nepravilnost su našli u 30 odsto prodavnica.

Zbog toga iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) upozoravaju da je neophodno više laboratorijskih ispitivanja.

– Evropska praksa je da država obavlja stalni monitoring, odnosno da stalno nadgleda i ispituje proizvode na tržištu, a da mi, organizacije potrošača, radimo uporedna ispitivanja i da obaveštavamo građane. Država da kontroliše granice i ono što uvozimo, a mi da organizujemo akcije i poredimo proizvode. Sistem treba tako urediti – kaže Goran Papović, predsednik NOPS-a.

U izveštajima Ministarstva poljoprivrede i trgovine navodi se da su poljoprivredni inspektori u prvoj polovini ove godine uzeli uzorke 477 proizvoda.

– Rezultati analiza su pokazali da je od ukupno 159 uzoraka poljoprivredno-prehrambenih proizvoda svega sedam ili četiri odsto bilo neispravno, a od 318 uzoraka sirovina za proizvodnju alkoholnih pića, odnosno alkoholnih pića i osvežavajućih bezalkoholnih pića 139 ili 43 odsto bilo neispravno – navode u Poljoprivrednoj inspekciji.

U Veterinarskoj inspekciji ističu da su u toku ove godine uzeli 43.687 uzoraka hrane životinjskog porekla za analize, kao i 5.470 briseva sa radnih površina i opreme.

Šta nedostaje Zakonu o zaštiti potrošača

Osnovno pitanje, kada je reč o Zakonu o zaštiti potrošača, je šta se dešava sa podzakonskim aktima.

– Bez njih nema tumačenja i komentara Zakona o zaštiti potrošača niti procedura za ostvarivanje prava kupaca. Mi smo već uputili zahtev za izmenom pojedinih članova zakona koji se nisu dobro pokazali, naročito kada je reč o popravci robe u garanciji i o sprečavanju zloupotreba od strane neodgovornih trgovaca – kaže Papović.

Nije, osim toga, formiran ni nacionalni savet za zaštitu potrošača, niti savet ministra, pa ništa nije bilo ni od usvajanja najavljivane strategije za zaštitu potrošača.

Ljiljana Stanković, pomoćnica ministra poljoprivrede i trgovine, odgovara da je predviđeno da Vlada Srbije formira nacionalni savet za zaštitu potrošača i da su u toku pripreme za osnivanje ovog tela. Ona najavljuje i da će se uskoro početi sa definisanjem ugroženog potrošača u Srbiji.

– Zakonom o zaštiti potrošača predviđeno je da vlada donosi nacionalni program zaštite ugroženog potrošača, ali da bi se ovaj program doneo neophodno je doneti podzakonska akta kojima se uređuju kriterijumi za određivanje ugroženog potrošača u pojedinim oblastima usluga od opšteg ekonomskog interesa. Intenzivan rad na donošenju ovih podzakonskih akata počeće u septembru, a na njemu će, pored ministarstva nadležnog za poslove zaštite potrošača, raditi i ministarstva nadležna za oblasti usluga od opšteg interesa, kakve su telekomunikacije, energetika i druge – objasnila je Stankovićeva.

Ona odgovara i da će se sa izradom strategije zaštite potrošača početi krajem 2011. godine, jer, kako kaže, do 2012. godine važi Nacionalni program zaštite potrošača iz 2007. Što se podzakonskih akata tiče, Ljiljana Stanković objašnjava da su doneti svi koji su bili predviđeni programom vlade za ovu godinu.

– To su Pravilnik o evidenciji udruženja i saveza udruženja za zaštitu potrošača, Pravilnik o sadržini obrasca za jednostrani raskid ugovora na daljinu i ugovora koji se zaključuju izvan poslovnih prostorija, Uredba o sadržini obrasca za jednostrani raskid ugovora o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti, o trajnim olakšicama za odmor, o pomoći prilikom preprodaje i omogućavanju razmene i Uredba o sadržini standardnog informativnog obrasca za ugovore o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti, o trajnim olakšicama za odmor, o pomoći prilikom preprodaje i omogućavanju razmene – objasnila je ona.

Osnovati Savet za bezbednost hrane

Iako je Zakonom o bezbednosti hrane još pre dve godine predviđeno osnivanje saveta, ovo telo još ne postoji. Poslednji put njegovo osnivanje je bilo najavljivano za kraj 2010. godine.

Prema ranijim najavama, jedan od glavnih zadataka trebalo bi da bude procena rizika, odnosno praćenje informacija koje mogu da ukažu da je neka hrana problematična. Tu su i nadgledanje proizvođača, uvoznika, trgovaca i prepoznavanje svih u lancu, odnosno utvrđivanje toga da li kod bilo kog proizvoda može da postoji problem.

Telo na čije osnivanje Srbija još čeka bi trebalo da čine stručnjaci iz ove oblasti, predstavnici organizacija potrošača i drugi, a Stručni savet za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane trebalo bi da, takođe, prema ranijim najavama, primenjuje i koristi preporuke, smernice i informacije Evropske agencije za bezbednost hrane.

Ukloniti nebezbedne proizvode sa tržišta

Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda takođe ima manjkavosti i krije odredbu čija je izmena neophodna, ističu u NOPS-u.

– Nedopustivo je da u članu 24 i dalje stoji da nakon što vlada vidi da je neki proizvod proglašen nebezbednim na evropskom tržištu dužna da ga u roku od 30 dana i na teritoriji Srbije proglasi nebezbednim. Ali, stoji završna odredba da će se taj član primenjivati tek kada stupimo u Evropsku uniju – ističe Papović.

Jedna od oblasti u kojoj zbog toga ima najviše problema je prodaja igračaka, a svaka kontrola inspekcija pokaže da na našem tržištu ima nebezbednih proizvoda za najmlađe. Evropska unija je nedavno čak saopštila i da uvodi pojačan nadzor za uvoz igračaka iz Kine. Gde je Srbija u toj priči?

– Na stotine proizvoda za decu koji su opasni po zdravlje kod nas se, nažalost, nalaze u slobodnoj prodaji. Svi proizvodi za koje je ocenjeno da su nebezbedni na teritoriji Evropske unije stavljeni su na jedinstvenu listu Rapeks i tržišna inspekcija, na osnovu Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, može da ih zapleni. Mi iz nedelje u nedelju edukujemo roditelje o potencijalnim opasnostima proizvoda namenjenih najmlađima, a oni mogu i sami da provere, u okviru liste nebezbednih proizvoda na sajtu Rapeksa – savetuju iz redakcije roditeljskog portala „Bebac”.

 Izvor: Politika (Stefan Despotović)
MR2085

The Platters

The Platters su jedna od najuspešnijih grupa rane rokenrol ere.

Formirani su 1953. u Los Angelesu, a napopularniji do 1970.

Bili su prepoznatljivi po spoju muzičkih stilova R&Bsoulrock’n’rolldoo-wop.

Snimili su sedam singl ploča, ali im tek pesma „Only You“ otvara velika vrata sleve. 1955. snimaju njihov drugi veliki hit „The Great Pretender„, pesmu koja ih 11 nedelja drži na 1 mestu Top lista. Pesma „Smoke Gets in Your Eyes“ postaje njihov treći veliki hit svih vremena.

Ipak, u trenutku njihove najveće popularnosti, 1959. četiri člana benda hapse zbog droge i prostitucije. Ove optužbe nisu nikada dokazane, ali njihov profesionalni ugled biva ozbiljno ugrožen. U Americi radio stanice uklanjaju sve njihove pesme. Zbog toga se bend okreće evropskom tržištu.

The Platters krajem 1960-ih ulaze u sve veće nesuglasice, mnogi članovi napuštaju bend, a spor oko prava na korišćenje naziva benda vođen je sudskim putem nekoliko decenija. D0 2007. godine postojale su čak četiri verzije benda pod imenom The Platters.

1990. primljeni su u  Rock and Roll Hall of fame (Rokenrol Hol slavnih).

Izvor: wikipedia (Turizam za vas i nas)