aaaaMesečne arhive: decembar 2013

front001

The Manhattan Transfer

Nošen nostalgijom, početkom 70-tih, Manhattan Transfer je obnovio interesovanje za jazz trendove od boogie-woogie do bopa, ali uz neznatno komercijalniji pristup što je ponekad dovodilo do narušavanja harmonije unutar grupe.

Formirаn 1969, Manhattan Transfer je snimio nekoliko klasičnih jazz albuma, ali i izdanja koja su mnogo bliže R&B/Pop zvuku. Ipаk, smatra se da su bili najpopularnija jazz grupa svoje epohe i uopšte najtalentovanija pojava na sceni još od početka 60-tih i Lambert, Hendricks & Rossa.

Kаdа je grupа formirаnа krаjem 60-tih, bila je to prava hipi grupa nalik Lovin’ Spoonful or Spanky & Our Gangu. Originalni sastav koju su činili Gene Pistilli, Tim Hаuser, Erin Dickins, Mаrty Nelson i Pаt Rosаliа, snimila je samo jedan album, Jukin′ koji je objavio Capitol.

Debi albumom bend nije postigao značajniji uspeh, a ubrzo dolazi do velikih personalnih promena kada je kompletna postava promenjana, osim pevača, Tim Hausera.
Nаkon što se Hаuser sreo sa vokalima, Laurel Mаsse i Janis Siegel 1972, trojkа je aktivirila Manhattan Transfer, a bendu se ubrzo pridružio i Alan Paul. Grupa je već posle nekoliko nastupa u njujorškim klubovima skrenula pažnju na sebe.

Ubrzo, Manhattan Transfer izdaje istoimeni album uz pomoć nekoliko zvučnih imena kao što su Zoot Sims, Rаndy Brecker, Jon Fаddis i Mel Davis). Sa hitovima kao što su „Java Jive“ i „Tuxedo Junction“ kao i Top40 gospel hitom „Operаtor“, аlbum je bio pravo osveženje za pomalo uspavanu jazz scenu širom Amerike ali i Evrope.

Na nаrednа dvа аlbumа, Coming Out i Pastiche, minimalizovаn je uticaj jazza u korist raznovrsnih muzičkih ukusa i uticaja iz cele muzičke zаjednice, iz Nashvilla preko Los Angelesa do Detroita. Prvi singl sa Coming Outa, balada, „Chаnson D’Amour,“ je zauzela je prvo mesto u Velikoj Britаniji.

Iаko je Mаsse napustila bend 1979-te i započela solo karijeru, dobila je dostojnu zamenu u liku Cheryl Bentyne a iste godine na albumu Extensions pojavila se njihova najpoznatija pesma,“Birdlаnd“ napisana od strane Weather Reporta nekoliko godinа rаnije.


Godine 1981. album Mecca for Moderns doneo je grupi prvi američki Top 10 hit, obradu Ad Libsa iz 1965-te „Boy From New York City“. Takođe album je sadržao i obradu Charlie Parkera,“Confirmation“, kao i instrumentalnu Kafka (ovaj album doneo je grupi nesvakidašnje priznanje s obzirom da je dobila Grammy nagrade u jazz i pop kategorijama što se ni jednoj grupi ranije nije desilo).

Iako je produkcija na albumima bila prаktično previše uglađena za 80-te i iako je bila evidentna harmonija unutar grupe, čak i najveći fanovi su se suočavali sa zbunjenošću celinom zvuka koji je dopirao sa albuma, upravo zbog njegove raznolikosti.


Godine 1985-te izlazi album „Vocalese“ , a tekstove svih pesama je napisao Jon Hendricks. Bend je ponovo bio u centar pažnje. Imao je 12 Grammy nominacija što ga posle M. Jacksonovog Thrillera učinilo drugim ostvarenjem godine.

Naredni albumi su imali konstatnu koncepciju, za svaki album što bend nije krasilo ranije. Albumi kao što su „Brаzil“, „Tubby the Tuba“ (album za decu), „Tonin“ i „Swing“ nisu predstavljali bend na vrhuncu slave, ali mnogo doprinose razumevanju onoga što je bend nekada radio.

Izvor: serbianforum.org (Turizam za vas i nas)

news_5544

Najjeftinija kuća na svetu

Najjetfinija kuća na svetu zove se Nano i delo je indijske kompanije Tata koja je poznata po izradi najjeftinijeg automobila na svetu.

Pre samo nekoliko dana pisali smo vam o najjeftinijoj kući na svetu koja može da se izgradi za samo sedam dana, a košta svega 500 evra.

Ovo je video snimak kako izgleda ovaj pristupačni „krov nad glavom“ od dvadesetak kvadrata.

Zidovi su izrađeni od posebnog prirodnog materijala koji bi trebalo da potraju nekih dvadesetak godina.

Uskoro će biti predstavljen poboljšani model sa solarnim pločama i verandama, kao i prostranija verzija od tridesetak kvadratnih metara.

Izvor: Smedia.rs

 

 

 

 

 

 

news_5726

Do kose iz snova za nekoliko koraka

Kada bi vas neko pitao da u tri reči opišete kosu iz snova, sigurno bi rekle: volumen, mekoća i sjaj.

Da bi volumen vaše kose bio veći, sve dlake „ukroćene“, a kosa blistavo sjajna prilikom pranja i feniranja pridržavajte se nekoliko jednostavnih trikova.

VEĆI VOLUMEN 
Za seksi, modernu kosu punu volumena predlažemo jednostavan recept koji obožavaju i svetske zvezde. Nakon što na kosu nanesete sprej za povećanje volumena, isfenirajte kosu koristeći okruglu četku s kojom ćete podizati kosu od korena. Dok je kosa još topla, pramenove uvijte pomoću električnog uvijača i pustite da se ohlade. Kroz kosu nekoliko puta prođite vrhovima prstiju da biste stvorili završni izgled. Frizuru osvežite kada to želite uz pomoć šampona za kosu koji se ne ispira. 

MEKANA KOSA 
Za frizuru bez suvišnih dlaka koje štrče, umasirajte malo kreme za postizanje sjaja u kosu koju ste prethodno osušili peškirom, a kako biste postigli da se „nestašne“ dlake smire sušite kosu pomoću okrugle četke, pazeći da „neposlušne“ dlake fenirate prema dole. Krajeve kose omekšajte sa uljem, a na celu kosu za kraj nanesite anti vlažni lak za kosu. Ako ste u žurbi, mokru kosu skupite u laganu punđu i ostavite da se osuši na vazduhu, čime ćete se rešiti neukrotivih vlasi i dobiti blage kovrdže. 

SJAJNA KOSA 
Uprkos trendu matirane kose, sjaj je još prvi na listi želja ljudi koji čeznu za lepom kosom. Da bi vam kosa zaista bila sjajna prvo je operete sa šamponom bogatim vitaminima i proteinima koji će nahraniti kosu, pa je onda počešljajte tako da aktivni sastojci šampona, odnosno hranjive materije, dođu do svake dlake. Nakon što ste kosu dobro osušili pomoću peškirom, nanesite regenerator koji nije potrebno da ispirate da biste kosu zaštitili od toplote fena. Isfenirajte kosu ponovo pazeći da dlake koje štrše usmerite prema dole, a ceo proces završite hladnim vazduhom iz fena. 

Izvor: Smedia.rs (Magazin)

Foto: Ambro / FreeDigitalPhotos.net

8 načina da smršate, a da jedete više

Predstavljamo vam trikove koji će vas izbaciti iz tog začaranog kruga dijeta i učiniti da uživate u životu.

Foto: Ambro / FreeDigitalPhotos.net

1. Klonite se „dijetalne“ hrane!
Dijetalna ishrana poput obroka od 100 kalorija, sa niskim procentom masti, bez masti, sa malo masti… programirana je da vas uništi. Jedite samo pravu hranu koja raste iz zemlje/na drvetu/dolazi od neke biljke (povrće, voće, integralne žitarice, pasulj, orašasti plodovi i semenke) ili od životinja. Pravu hranu greje sunce, ona nije prerađena, upakovana, pasterizovana… ništa joj se ne dodaje i ne oduzima. Ako su vaši obroci sastavljeni od prave hrane, nikada nećete imati problem sa težinom.

2. Budite „detektiv hrane“
Pokušajte da primetite emotivnu vezu sa svojim izborom hrane. Pratite apetit. Da li ogladnite kad vidite hranu ili ste zaista gladni? Šta uzrokuje glad? Stres? Dosada? Usamljenost? Ili ste možda zavisink od hrane. Razmislite o tome šta, zašto i kad jedete i šta stoji iza tih odluka.

3. Spavajte
Nedostatak sna smanjuje nivo hormona leptina, koji vašem mozgu govori kada je sit. Ako ne spavate dovoljno možete se ugojiti i to iz 2 razloga: a) vaš mozak ne dobija poruku da ste jeli, tako da ćete samo jesti, jesti, jesti…
b) imate nedovoljno energije zbog čega vaše telo čezne za šećerom i kafeinom.
I tako nastaje začaran krug.

4. Ne radite ništa drugo dok jedete
Kada ste rasejani na sto strana ješćete više nego što vam je potrebno. Ako se usredsredite samo na obrok, manje ćete grickati u međuvremenu. Jedite polako i žvaćite hranu.

5. Udovoljavajte sebi
Baš tako: prosto i jednostavno. Ako ne vodite računa o sebi, teško da ćete voditi računa i o svom zdravlju i ishrani. Stres nas tera da posežemo za hranom, ali ako se opustite, vaši kilogrami će se sami topiti.

6. Pijte
Pijte vodu, puno vode. Ili biljne čajeve, oni su stvarno odlični. Često brkamo žeđ i glad i trčimo do frižidera. Kada osetite želju za slatkišem, oslušnite telo i razmislite; da li zaista umirete od gladi ili vam je samo dosadno, zabrinuti ste, pod stresom…a možda ste i samo žedni?

7. Pokrenite se
Svaka vrsta pokreta ubrzava metabolizam, smanjuje stres i poboljšava varenje – a to je sveto trojstvo opšteg zdravlja. Ljudi su oduvek vodili aktivni život. Nismo stotine hiljada godina proveli sedeći za stolom. Odajte počast vašim precima prolivajući malo znoja svakog dana.

8. Doručkujte
Istraživanja pokazuju da ljudi koji doručkuju lakše održavaju zdravu težinu. Preskakanje obroka utiče na šećer u krvi i igra se sa vašim raspoloženjem i nivoima energije.

Nađite vremena za zdrav, balansiran doručak svakog dana. On će vam omogućiti lep početak dana, zaštiti od kasnijeg konzumiranja grickalica i izgladnjivanja.

Važno je da pravilno napunite telo zdravim kalorijama kako bi vaš metabolizam dobro funkcionisao. Naravno, pored doručka, uvek ručajte i večerajte.

Najlakši način za mršavljenje i zadržavanje kilaže jeste da – jedete.
Izvor: B92

news_70719

U 24 kvadrata ugurao pet prostorija!

Kristijan Šalerton pretvorio je ruševni prostor u neverovatan životni prostor koji transformacijom otkriva moderno uređeno kupatilo, WC, kuhinju, spavaću i dnevnu sobu, trepzariju i neodoljivi dodatak – balkon i to u samo 24 kvadrata!

Barselona se osim lepotom može pohvaliti i urnebesno visokim cenama kako za iznajmljivanje stana tako i za njegovu kupovinu. Retko ko može da se uhvatiti u koštac s tim problemom, posebno ako je mlad čovek. Ali jedan takav je uspeo.

Kristijan Šalerton stvorio je ono što se mnogima čini nemoguće. Prostor veličine 24 m2, na vrhu stambene zgrade, svojim idejama i radom pretvorio je u ugodni i multi-funkcionalni prostor za ugodno življenje. Iako se na prvi pogled čini kako je život i kretanje u tako malom prostoru pravi izazov, Šalerton tvrdi kako mu apsolutno ništa ne nedostaje, sve mu je na dohvat ruke i uvek je sve na svom mestu.

stanu se nalazi kupatilo, WC, kuhinja, spavaća i dnevna soba, trepezarija, a verovali ili ne, svoje mesto imaju i mašina za rublje, frižider, šporet, ormari i dovoljno pregrada za posteljinu, peškire i ostale neophodne stvari.

 

 

 

 

 

 

 

 


Osim kreveta koji se vrlo lako transormiše u sofu, klupu i stepenice, dosetljivi Šalerton može se pohvaliti i balkonom. Zaista neverovatno i impresivno! Sve detalje možete saznati u videu. Gledajte i divite se!

Izvor: Smedia.rs

zdravlje_depresija2

Stanovnici bogatih zemalja češće pate od depresije

Više od 120 miliona ljudi širom sveta pati od depresije, a broj obolelih veći je u bogatim zemljama. Najdepresivniji su Francuzi i Amerikanci.

Broj ljudi koji pate od ovog psihičkog problema veći je u razvijenijim zemljama sa najvišim dohotkom, pokazalo je istraživanje međunarodnog tima Svetske zdravstvene organizacije.

Istraživači su intervjuisali skoro 90.000 ljudi u osamnaest zemalja sveta i ocenili njihovo mentalno zdravlje.

Oni su procenili da depresija pogađa 121 miliona ljudi širom sveta, a u bogatijim zemljama skoro 15 odsto stanovništva je bar jednom u životu patilo od depresije. Ovaj procenat opada u zemljama sa srednjim i niskim dohotkom.

Depresija je najčešća u Francuskoj gde 21 odsto stanovništva pati od ove bolesti. Zatim sledi Amerika sa 19, 2 odsto, a razvijene zemlje sa najmanjim brojem depresivnih ljudi su Japan, Nemačka, Italija i Izrael.

Srednje i nerazvijene zemlje imaju znatno manji problem sa depresijom, a izuzetak je Brazil koji ima 18,4 odsto obolelih.

Uzrast obolelih se takođe razlikuje, pa su istraživači zaključili da depresija najranije pogađa Amerikance, u proseku u 22 godini života.

Zatim slede stanovnici Novog Zelenda koji se sa depresijom susreću u 24 godini, a prosečna starost obolelih od depresije u Španiji i Japanu je 30 godina.

U svim zemljama među depresivnim stanovništvom dva puta je više žena nego muškaraca, a razlog depresije je obično razvod ili smrt bračnog druga.

Sa druge strane u bogatim zemljama depresija se uglavnom javlja u težem obliku i ostavlja veće posledice na zdravlje.

Izvor: Smedia.rs

Foto: scriptingnews/flickr

„Njujork nikad ne spava“ – običan mit

Da je Njujork grad koji „nikad ne spava“ je običan urbani mit, ukazuje jedna Internet analiza, kojom je utvrđeno da je po tome ovaj grad tek na 32. mestu u svetu, znatno iza Kaira, Montevidea, Bejruta, Malage i Saragose, koji su na toj listi zauzeli prvih pet mesta.

Foto: scriptingnews/flickr

Čak je gotovo svaka prestonica EU ispred Njujorka po tome koliko je živa noću – Brisel, za koji se obično misli da je uspavan, birokratski grad, je zauzeo 11. mesto, Lisabon je na 15. mestu, London na 17, Pariz na 18, a Rim na 27, prenosi Rojters.

Istraživanje je obavljeno na sajtu društvene mreže Badoo.com, na bazi analize 120 miliona čet seansi ljudi iz 180 zemalja. Pokazalo se da večernja aktivnost u Kairu dostiže vrhunac pred jedan sat posle ponoći, znatno kasnije nego u Njujorku, koji svoje 32. mesto deli sa Marsejom, Palermom i Montrealom.

Od deset prvoplasiranih gradova na ovoj listi, pet je u Španiji – osim pomenutih Malage i Saragose, tu su i Mardid, Barselona i Valensija, dok je na desetom mestu argentinska prestonica Buenos Aires.

Izvor: B92 (TANJUG)

region-singapur

Visoki tornjevi kao privredni brend

Republika Singapur država na jugositoku Azije, nalazi se nadomak krajnjeg juga Malajskog poluostrva, na samo 137 kilometara od ekvatora. Ovu zemlju sa tropskom klimom, zapravo čine čak 63 manja ostrva zbijenih u jednu veću ostrvsku celinu.

Zahvaljujući ogromnom protoku robe i ljudi kroz jednu od najvećih luka u Aziji, Singapur danas spada u visoko urbanizovane zemlje sa vrlo malo delova pod gustim šumama.

Arhitektura zemlje prikazuje široki opseg uticaja i stilova iz različitih perioda, od tradicionalnih, preko „hibridnih” oblika kolonijalnog perioda, sve do današnjih jakih tendencija moderne arhitekture i gradnjom visokih tornjeva.

Prelomna tačka promene stila bila je nakon Drugi svetski rata i početka šire primene armiranog betona u građevinarstvu.

Pre dolaska Britanaca 1819. godine, gradnja u Singapuru je sledila primere okolnih regiona, posebno malajsku tradiciju. Upečatljiv primer su seoske kuće građene na drvenim „štulama”, podignute iznad nivoa zemlje ili vode, zavisno od lokacije. Stabla tvrđeg tropskog rastinja korišćena su za skelet, na koji su se kasnije dodavale grede. Krov je građen od slojeva slame, palminog širokog lišća i paprati, dok su zidovi bili od pletenih „traka” bambusa.

Nakon dolaska Britanaca i osnivanja njihovih naselja na ostrvima, stigle su i oštre graditeljske promene. Opet ih je, kao i u mnogim drugim oblastima u svetu, inicirala – trgovina. Singapur je i u to vreme imao prometnu luku, a povećan priliv vredne robe iziskivao je da magacini u koji je skladištena, budu od čvršćeg materijala, a ne od drveta. Bogati engleski trgovci želeli su sigurnije magacine, posebno u slučaju požara, koji su u ovoj tropskoj klimi uvek bili velika opasnost. Trsku i lišće na krovu skladišta zamenile su glinene opeke. Zgrade su zidane od cigli proizvedenih na ostrvu dok se deo materijala za malter dobijao čak i brušenjem korala iz okolnog mora. Uskoro se isti recept gradnje masovno proširio i na porodične kuće i zgrade.

Početak primene armiranog betona označio je i graditeljski bum u novije doba. Od 1950 do 1970. godine podignuti su brojni javni stambeni objekti i naročito poslovne zgrade.

Izgradnja ogromnih solitera, ali u tropskim uslovima kakvi vladaju u Singapuru, iznedrili su nešto što se danas često naziva i neo-tropskom arhitekturom. To podrazumeva čiste pravolinijske oblike, sa zgradama uređenim sa dosta zelenila i unutar zgrada, umesto velikih staklenih panela, a sa glavnim ciljem absorpcije velike sunčeve spoljne toplote.

Singapur kao jedna od najjačih ekonomija u Aziji, u stopu prati sve inovacije na ekološkoj gradnji. Ipak, sa druge strane, i dalje su klima – uređaji u zgradama najveći potrošači električne energije, koja se ovde, opet, najviše dobija od fosilnih goriva.

Neki od najraskošnijih tornjeva na svetu svesno su građeni ovde sa tendencijom da država i na taj način utiče na formiranje privrednog identiteta i svojevrsnog brenda – jakog poslovnog Singapura.

Izvor: Politika (S. Marić)
air_resize

Zaštita turista od propusta agencija

Nova pravila u Zakon o zaštiti potrošača.

Zakon o zaštiti potrošača koji se primenjuje od 1. januara propisuje da ukoliko turističke agencije zbog svojih propusta ne budu htele da obeštete putnike, država aktivira polisu osiguranja i isplaćuje štetu.

Ako putnik odustane u primerenom roku od putovanja, agencija ima pravo na naknadu, ali ne veću od pet odsto od vrednosti putovanja! U slučaju da putovanje nije u skladu sa ugovorenim, putnik može da zahteva otklanjanje nedostataka ili da raskine ugovor. Ukoliko turistička agencija ne otkloni odstupanje od ugovora za vreme trajanja putovanja, putnik može zahtevati povraćaj novca.

Agencija je dužna da putniku pruži garanciju kojom se obavezuje da će vratiti novac i isplatiti naknadu troškova povratka potrošača u mesto povratka ako usluga iz ugovora ne bude izvršena.

Izvor: beoclick.com

Kako da odaberete idealnu destinaciju za putovanje

Želite da idete na putovanje, ali niste još izabrali destinaciju? Ili ste na korak od konačne odluke, ali niste potpuno sigurni da baš to mesto želite da posetite?

Pratite sledećih pet koraka i nećete doneti pogrešnu odluku.

KOLIKO NOVCA IMATE?
Odlučujući faktor u izboru vaše destinacije jeste vaša trenutna finansijska situacija. Dakle, dobro razmislite koliko novca možete i spremni ste da odvojite za svoje putovanje. Imajte na umu na šta sve može da vam ode novac, mimo prevoza, smeštaja i hrane (na primer, na kupovinu i izlete na koje biste možda želeli da odete kada ste već tamo).

KADA BISTE PUTOVALI?
Ukoliko ste zaposleni ili imate neke druge obaveze morate da vodite računa o vremenu koje imate na raspolaganju za putovanje. Naime, cena smeštaja i prevoza u većini slučajeva zavisi od sezone. Tako je, na primer, na more jeftinije ići van sezone, u predsezoni (maj, jun) i na kraju sezone (septembar pa i oktobar). S druge strane, leti je mnogo povoljnije ići u planinske predele, mada, tada možete da zaboravite na skijanje.

Tek kada imate vremenski okvir i okvirnu svotu novca kojom raspolažete, možete da počnete sa onim zanimljivijim delom planiranja.

ŠTA OČEKUJETE OD PUTOVANJA?
Prvo pitanje koje treba sebi da postavite je: „Šta želim da postignem ovim putovanjem?“. Zapamtite prvi odgovor koji vam padne na pamet. Odgovori mogu biti razni, na primer, da: se odmorim, zabavim, družim sa prijateljima/porodicom, uživam u pejzažu/arhitekturi, zadovoljim svoj avanturistički duh, proširim svoje kulturne vidike, naučim/usavršim neki strani jezik…

Sada kada imate jasan cilj svog putovanja, zamislite sebe u trenutku u kojem je on potpuno ostvaren.

ZAMISLITE SEBE U IDEALNOM TRENUTKU ODMORA
Na primer, želite da se odmorite i u trenutku u kojem ste se zamislili sedite u ležaljci na plaži sa sladoledom u ruci ili pijuckate kafu na terasi neke kolibice na proplanku gledajući izlazak sunca. Onda birajte destinaciju vodeći se ovom slikom. Svakako, nije uvek lako upotpunosti ostvariti svoju viziju, ali možete da pokušate u okviru realnih mogućnosti.

ŠTA ŽELE VAŠI SAPUTNICI? 
Lako je izabrati destinaciju za sebe, ali da li će se ona svideti osobama koje putuju sa vama? Kako biste izbegli smenu sa pozicije „organizatora putovanja“ u društvu sa kojim putujete, potrebno je da obratite pažnju i na njihova interesovanja. Dakle, njihova vizija savršenog putovanja treba da bude uzeta u obzir. Vrlo je verovatno da ćete napraviti neki kompromis i tako doći do najbolje destinacije.

USKLADITE ŽELJE I MOGUĆNOSTI 
Kada imate na umu sve informacije do kojih ste došli, pretražite destinacije i nađite one aranžmane koje su u skladu sa vašim mogućnostima i željama. Kada suzite izbor, dodatnu pažnju obratite na klimatske uslove u periodu kada biste išli, kao i na iskustva drugih turista.

Osim toga, kako biste se unapred pripremili na to šta vas čeka, možete da istražite odabranu destinaciju pomoću besplatnih Guglovih servisa (Google Maps i Google Earth).

Izvor: Smedia.rs (Putovanja info) 

reka-tara-rafting

Nezaboravni bukovi Tare

Kanjon ove crnogorske reke zbog dubine od 1000, a mestimično i 1300 metara, svrstava se odmah iza Velikog kanjona reke Kolorado u SAD i velika je turistička atrakcija.

Kao usečena brazda između planinskih vrhova Bjelašnice, Sinjajevine, Ljubišnje i Durmitora, teče bistra planinska reka Tara, a njene vode, s vremena na vreme, sačinjavaju divne pejzaže sa pitomim i plodnim dolinama na kojima su njive, voćnjaci, gajevi i pašnjaci na kojima pasu stada ovaca i koza, neretko zajedno sa divljači, kojom je puna dolina i kanjon reke. Teče i protiče dalje kroz ambis nad kojim u pravoj vertikali štrče borovi samotnjaci koji izniču, reklo bi se, iz same kamene litice, sunovraćene u dubini ambisa ovoga znamenitog kanjona.

Teče, i kao da se krije od zaljubljenih pogleda u njene brzake, u njen kamen koga je ona sakrila ispod sebe, a koga nam otkriva njena čista i bistra voda. I putuje Tara i kao da traži nekog nevinog i čistog, sebi sličnog, kome će da se bez pogovora preda. Tako lepa i čista čitavim svojim tokom, natera zaljubljenog čoveka da je nazove Suza Evrope.

Kanjon Tare , kao jedinstvena pojava po svojoj dubini od 1000, a mestimično i 1300 metara, svrstava se odmah iza Velikog kanjona reke Kolorado u SAD. Tara, koja na svom kraju čini sastavnicu Drine, ima tok dug 150 kilometra i najduža je crnogorska reka. Na delu toka kroz nacionalni park Durmitor, Tara ima prosečan pad, usled čega postoje brojni vodopadi – bukovi i brzaci koji svojom jedinstvenom pojavom upotpunjuju ambijent crnogorskog Kolorada.

Čitavim tokom Tara dobija značajne količine vode od brojnih vrela i nekoliko pritoka. Najvažnije pritoke na levoj strani su joj Ljutica i Sušica, a najvažnije desne pritoke Vaskovaška reka i Draga. Među njima je svakako najpoznatije vrelo Bajlovica sige, izvor na levoj obali Tare, izdašnosti više stotina litara u sekundi, kod koga se voda koja izvire iz jezera u pećini Bučavica stropoštava u Taru sa visine od preko 30 i na dužini od oko 150 metara. Od mnoštvo osobenosti Tare  posebno mesto zauzimaju njeni bukovi. Huk nekih većih bukova se čuje i na samim ivicama kanjona. Od preko 40 bukova najpoznatiji su Đavolje lazi, Sokolovina, Bijeli kamen, Gornji i Donji tepački buk i drugi. Zbog kvaliteta svoje vode i jedinstvenog eko-sistema, Tara je 1977. godine uvrštena u program „Čovek i biosfera“ i upisana u ekološki rezervat biosfere sveta, čime je zaštićena međunarodno usvojenom konvencijom.

Flora reke Tare  je uspela da sačuva brojne vrste biljnog sveta koje vode poreklo još iz daleke prošlosti. I ono što je najinteresantnije, mnoge od ovih vrsta su uspele da sačuvaju svoja iskonska obeležja karakteristična za daleku prošlost. Tako u dolinama Tare  možemo sresti sačuvane pojedine vrste tercijalne flore iz ledenog doba. Osim ovih vrsta, biljni svet u kanjonu se karakteriše šumama različitih vrsta: cera, jasena, bukve, crnog jasena i breze. Veliki deo kanjona obrastao je pojedinim stablima četinara, a među njima posebno mesto zauzima crni bor.
Najinteresantniji oblici crnog bora su oni koji su pričvršćeni žilama za golo kamen–liticu i nadneseni nad sami ambis. Ali, najpoznatiji lokalitet gde crni bor izgrađuje prašumsku zajednicu, nalazi se u kanjonu, na mestu zvanom Crna poda. Crna poda su proglašena za strogi prirodni rezervat. Tu su borovi visoki i do 50 metara, a dosežu starost i do 400 godina. Masivi kanjona pružaju izvanredne uslove za život divokoza. Osim divokoze, kao redovni stanovnici kanjonski prostora javljaju se srna i divlja svinja. Tara je bogata i ribom. U njenom slivu živi pastrmka potočara, mladica, lipljen, klijen, skobalj…

Most – simbol reke

U mestu Đurđevića tara nalazi se veliki most, čija je gradnja počela 1938. a završena 1940. godine. Ovaj most je vremenom postao jedan od simbola ove reke. Iako sagrađen ljudskom rukom, svojom idealnom linijom koja kad se posmatra iz visine izgleda kao jedna od Tarinih krivina na njenom dugom putu, uklopio se u ovaj prirodni ambijent kao da je i on sam građen moćnim prirodnim uticajima. U toku Drugog svetskog rata je srušen da bi 1946. ponovo bio obnovljen. Dužina mosta iznosi 154 metra, a na najvisočijem luku dostiže visinu od 135 metara od Tarinih obala.

Poseban doživljaj

Izlet na pojedina mesta na samim ivicama kanjona, predstavlja poseban vizuelni doživljaj, jer se radi o mestima sa kojih se pruža veličanstven pogled. Od njih nekoliko posebno treba izdvojiti Ćurevac (1625 metara). Sa ovog mesta sa jedne strane vidimo panoramu Durmitora, a sa druge kanjon Tare  u kome vijuga reka usečena u kamene litice.

 (Izvor: Politika (N. K.)
paulmauriatplaysjoedassin

Joe Dassin

Joseph Ira Dassin američki muzičar, poznat po tome što je pevao na francuskom jeziku.

Rođen u New Yorku 5. novembra 1938. od oca Jules Dassina, jevrejskog glumca i filmskog režisera i majke Béatrice Launer.

Detinjstvo je proveo u New Yorku i Los Angelesu. Nakon što mu je otac proganjan u anti-komunističkoj kampanji senatora Josepha McCarthya, selio se s porodicom od mesta do mesta širom Evrope.

Po završetku školovanja na Institutu Le Rosey u Švajcarskoj, Dassin se vratio u SAD gde je studirao na Fakultetu u Michiganu. Potom se ponovno vratio u Francusku gde je radio na radio jednoj radio stanici gde je počeo da snima svoje prve pesme.

Ranih 1970-tih Dassin je postigao zapažen muzički uspeh i postao vrlo poznat. Verovatno u znak priznanja levoj orijentaciji njegovih roditelja, Dassinovi su albumi objavljeni i u tadašnjem Sovjetskom Savezu.

Joe Dassin bio je i talentovani poliglot koji je snimao pesme na nemačkom, španskom, italijanskom i grčkom, kao i na francuskom i engleskom jeziku.

 

Umro je od srčanog udara za vrijeme odmora na Papeete,Tahitiju 20. augusta 1980. Sahranjen je u Hollywoodu.

Pesme:

  • Les Champs-Élysées
  • Bip-Bip
  • Les Dalton
  • L’été indien
  • Siffler sur la colline
  • À toi
  • Et si tu n’existais pas
  • Si tu t’appelles mélancolie
  • L’équipe a Jojo
  • La ligne de ma vie
  • A chacun sa chanson
  • Ça va pas changer le Monde
  • Fais la bise à ta maman
  • La dernière page
  • Sylvie
  • Guantanamera
  • Le moustique
  • Le chemin de papa
  • Le petit pain au chocolat
  • Le Jardin du Luxembourg
  • Le Café des trois colombes
  • Salut les amoureux
  • Le dernier slow

 

Izvor: wikipedia.org (Turizam za vas i nas)

furniture-collection-of-rough-wood-4-554x554

Nameštaj od neprerađenih grana drveta

Priroda je večita inspiracija dizajnera, pa zašto ne biste i vi to iskoristili i pronašli ideju kako da ukrasite svoju kuću?

 

Grubo drvo i lakirani metal, polirano staklo i paperjaste tkanine savršeno se sklope.

Ovo što možete videti u galeriji su ideje skandinavaca, ali ništa od ovog nije nedostupno ni vama.

 

 

 

 

 

 

Ako volite prirodu i osećaj da ste povezani sa njom, napravite jedan sličan komad uz pomoć volje, osušenih grana, laka, žice i ponekog eksera.

Čak i jedna grana na zidu može da izgleda savršeno – očistite je, izlakirajte ili obojite u neki boju koja se vama dopada i koristite je kao čiviluk i policu za knjige.

 

Izvor: Smedia.rs

Foto: isawnyu / Flickr.com

Pomoć za dešifrovanje drevnih spisa

Naučnici sa Univerziteta u Oksfordu objavili su na internetu nekoliko stotina slika fragmenata teksta na papirusu i zatražili pomoć u njihovom dešifrovanju.

Foto: isawnyu / Flickr.com

Reč je, naime, o papirusu pronađenom početkom 20. veka u egipatskom gradu Oksirhinkus i napisanom na starom grčkom koji se ne govori već 1.000 godina, preneli su danas britanski mediji.

Oksirhinkus je bio grad u gornjem Egiptu, koji se prostirao od Asuana do današnjeg Kaira , i koji je u to vreme bio pod vlašću Grka.

Istoričari su proveli više od sto godina proučavajući spise iz Oksirhinkusa i uspeli su sa dešifruju neke – tekstove antičke grčke pesnikinje Sapfe i dramaturga Menandara i Sofokla.

Naučnici, pak, napominju da za prevođenje fragmenata nije važno da li osoba zna ili ne zna grčki, jer kompjuterski programi za prevođenje mogu to da učine umesto nje.

“Cilj nam je da prevedemo što više delova teksta i tako dobijemo uvid u to kako se živelo u to vreme u Egiptu”, rekao je vođa projekta dr Dirk Obink.

Obink je dodao da spisi sadrže književne tekstove, pisma, pa, čak, i priču o Isusu Hristu koji isteruje demone iz judi.

“Jedan par očiju ne može sve da vidi. Naučnici, profesori, studenti i entuzijasti – svi mogu da daju svoj doprinos”, zaključio je on.

Izvor: B92 (TANJUG)