aaaaMesečne arhive: decembar 2013

reka godina

Najmanja reka na svetu

U Perućcu, na desnoj obali reke Drine, 13 km uzvodno od Bajine Bašte, nalazi se reka Vrelo. Ova zanimljiva rečica izvire iz masiva planine Tare i posle svog kratkog toka utiče u Drinu, zapravo se stropoštava sa prilične visine i pravi veliki i izuzetno lep vodopad. Voda se uz jak huk survava U Drinu i pri tome se podiže pravi oblak od sitnih kapi, pa je na ovom mestu, čak i u vrelim letnjim danima izuzetno sveže i prijatno. Na samom slapu se nalazi i lep restoran.

Međutim, rečica Vrelo je zanimljiva i zbog nečeg drugog. Naime, njen tok je dugačak tačno 365 m, dakle onoliko koliko godina ima dana.

Upravo iz tog razloga ovu rečicu meštani sa puno ljubavi nazivaju »reka dugačka kao godina«. Dužina njenog toka se ne menja jer ističe iz kraškog terena, a na ušću se takođe nalaze čvrste stene koje voda ne može da odnese. Ispod samog izvora reke podignut je i ribnjak u kome se gaji kalifornijska pastrmka.

Reka vrelo je meštanima Perućca darovala bistru planinsku vodu, predivan vodopad i ribnjak.

 

Perucac-vrelo-s9

Perućac

Tu je i lepo uređena plaža sa bazenima za decu, tuševima, kabinama za presvlačenje i prelepim restoranom. Izuzev kupanja, gosti mogu da pecaju, voze se brodom, iznajme kanu ili pedalinu, spuštaju se čamcima Drinom.

U Perućcu na lokalitetu ‘’ Mramorje ‘’ postoji srednjevekovno groblje koje je ispunjeno nadgrobnim spomenicima-stećcima. Najstariji potiču iz XIV i XV veka, a ima ih različitih po veličini i načinu obrade, od krečnjačkih sarkofaga dužine 2 m a širine i visine 1m do položenih nadgrobnih ploča. Ispitivanja 50-tih XX utvrđeno je da je od nekada zabečeženih 200 sada je sačuvano svega 93 spomenika. Samo nekoliko primeraka je ukrašeno klesanjem ( mač, štit, krug i polumesec ).

Zbog svoga značaja lokalite Mramorje je 1968.god. zaštićen kao spomenik kulture od  izuzetnog značaja za Srbiju. Slični stećci postoje i u selu Rastištima.

Reka „Godina“ U naselju Perućac, desetak kilometara od Bajine Bašte, teče verovatno najkraća reka u svetu. Duga je ravno 365 metara, pa mnogi kažu da je reka Vrelo, bistra kao oko, duga – godinu dana. Ova reka koja se posle kraćeg toka i predivnog vodopada uliva u Drinu, ima sve što imaju i one mnogo veće svetske reke – veliki, moćni izvor iz koga kulja beličasta voda, jedan ribnjak na desnoj obali, vodenicu na levoj, jednu levu pritoku u vidu bistrog potočića, naselje na levoj obali, dva mosta.

Sezona kupanja traje dva meseca ( jul i avgust ).Na jezeru je izgrađena  plaža na splavovima, koja je privezana za obalu i može se po potrebi pomerati ka većim dubinama. Plaža u Perućcu ima pontone sa bazenima za decu. Bovama je ograđen prostor za kupanje, stalno su prisutni spasioci na obali i spasilački čamac na vodi. Tu su i tuševi, tobogani, skakaonice, mogućnost iznajmljivanja sandolina, pedolina, čamaca, predivan restoran. Veliko uživanje pruža vožnja brodom po jezeru. Nekada su bila dva broda u Perućcu sa po 60 mesta, koja su saobraćala kanjonom Drine od Višegrada do Perućca. Danas je ponovo aktuelna vožnja brodom u turističkim čamcima koja je pravi doživljaj.

Izvor: www.bbasta.org.rs, Foto: www.drina-reka.com

tara np

Nacionalni park Tara

Tara se nalazi u zapadnom delu Srbije, pripada unutrašnjem pojasu Dinarida i zauzima  površinu od 183 km2. Dužina Tare je je 50 km, a širina 22 km i ima prosečnu nadmorsku visinu od 1200 m. Najviši vrh je Kozji rid sa 1591 m.

Položaj planine Tare predstavlja povoljan uslov za razvoj turizma, jer omogućava raznovrstan sadržaj turističkog boravka, odnosno posetu većem broju turističkih lokaliteta. Po bogatstvu i raznovrsnosti turističkih vrednosti, ekološki očuvana prirodna sredina, planinski reljef sa umerenom nadmorskom visinom od 800-1500 m, pogodni tereni za zimske sportove, bogat i raznovrstan biljni i životinjski svet, blagotvorna klima, Drina sa veštačkim jezerima Zaovine i Perućac, daju ovoj planini veliku turističku vrednost što ječini konkurentnom u odnosu na Zlatibor i druge planine.

Najkvalitetniji skijaški tereni su u reonu Predovog krsta, sa visinskom razlikom od 500 m. Dužina staze je od 3 do 5 km. Reljef Tare ima pogodna rekreativna svojstva, jer mali nagibi pogoduju šetnji, jahanju, različitim sportskim igrama, korišćenju trim staze i slično.

Tara je od 13.jula 1981.god. Nacinalni park

Briga o najlepšoj planini Zapadne Srbije 1981 god. poverena je JP Nacionalni park Tara. On pokriva povrsinu od 19200 ha. Pretpostavlja se da su trijaski krečnjaci, na severnim stranama Tare u tercijeru bili obala Panonskog mora. Zbog povoljne klime i zabačenosti na Tari je opstao relikt i endemit balkanskog poluostrva Pančićeva omorika, kao i mnogi drugi spomenici prirode, blago rečeno živi fosili. Tara je uglavnom izgradjena od krečnjaka, prosečne nadmorske visine 1000-1200m. Najviša kota je Kozji Rid 1591m a najniža kota 291m odnosno visina jezera Perućac. Reka Vrelo je najjače kraško vrelo u N P čija se voda uliva u Drinu posle tačno 365m. Klima je izrazito planinska, leta sveža,a zime hladne sa dosta snega. Kiše su najčešće u maju. Najsuvlji meseci su jul i avgust, jesen je sunčana i toplija od proleća.

Nacionalni park Tara je 80% područje šumskih ekosistema. Otkrivene su 34 šumske i 19 livadskih zajednica.75% su mešovite sastojine smrče, jele i bukve. Pored Pančićeve omorike značajne su i mečija leska,tisa, božikovina, jeremičak, dervenski različak, božur, paprat rebrača…

Od 53 vrste sisara koliko ih je zabeleženo na Tari, najatraktivniji su mrki medved, divokoze koje na Tari žive i na 290mnv. Od 135 vrsta ptica 43 su selice, a posebno se ističu i najugroženije  vrste poput orlova, sokolova i drugih čistača prirode.

U šumama Tare postoji više od 251 vrste gljiva, od kojih su 3 otrovne. Jedna od njih je Zelena pupavka –najopasnija gljiva Evrope.

Ribolov na vodama kojima gazduje NP Tara predstavlja pravo uživanje. Ove vodotokove nastanjuje oko 40 vrsta riba (mladica, lipljan, som, šaran, mrena.jez…).

Područje NP Tara obiluje arheološkim nalazištima koja datiraju od neolita do srednjeg veka. Poznate su neke nekropole – stećci u Perućcu, ostatci srednjevekovnog utvrđenja Solotnik i manastir Rača, zadužbina kralja Dragutina Nemanjića iz 13-og  veka.

Na Tari je obeleženo 18 planinarskih staza sa ukupnom dužinom od 120km. Za korišćenje ovih staza preporučuje se korišćenje planinarskih mapa do kojih se može doći na informativnim punktovima u Parku.

Projektom TAROCIKL definisano je 27 biciklističkih staza dužine oko 420km i otvorena vrata novoj vrsti turizma, bez štetnih posledica.

Kaluđerske Bare su udaljene od Bajine Bašte 16 kilometara. To je jugistočni deo Tare kao i najpoznatiji turistički centar .Na krečnjačkoj podlozi rastu prelepe šume crnog,belog bora,jele,smrče…Kaluđerske bare su u turističkom smislu možda najlepši deo Tare i nalaze na nadmorskoj visini od 1059 m. Postoje uređene pešačke staze kao i staze za skijanje i sankanje.

Zaovine se nalaze u Zapadnoj Srbiji, i administrativno pripada teritoriji opštine Bajina Bašta. Predstavlja šumovito područje brdsko-planinskog karaktera koje obuhvata naselje Zaovine sa 28 zaseoka, jezero Zaovine i kanjon Belog Rzava „Sklopovi“.

Nalazi se u južnom delu planine Tare u prostornoj predeonoj celini poznatoj kao „Ravna Tara“. U geomorfološkom smislu predstavlja prirodnu sponu planine Tare sa Zlatiborskim masivom i Mokrogorskom kotlinom.

Minimalna nadmorska visina 784 m, maksimalna nadmorska visina 1.412 m (vrh Miloševac),obuhvata površinu od 5.593,61 ha.

Zaovine su jedino stanište Pančićeve omorike na serpentinitu, a na lokalitetu Kik – Sklopovi nalazi se njeno klasično nalazište locus classicus

– Geomorfološka atrakcija u dolini reke Beli Rzav, na Lukama: Grad, sa ostacima srednjovekovnog utvrđenja, za koju je vezana legenda o plemiću i njegovoj nevernoj ženi;

– Mesto Crkvine u podnožju Grada i ostaci srednjovekovne crkve bazilike.

– Izletnički vidikovci (Zmajevac, Bela Voda i Gavran);

Deo kulturne baštine ovog kraja su i objekti narodnog graditeljstva, kao materijalno svedočanstvo narodne neimarske veštine: starovlaška brvnara i pomoćni objekti okućnice;  objekti koji su sezonski služili za smeštaj čobana – bačije;

Na ovim prostorima vekovnu tradiciju ima stočarstvo – meso, mleko, sir, kajmak, koji se tu proizvode, predstavljaju najkvalitetnije namernice koje možemo naći na domaćem tržištu.

Zaovine su idealno mesto za sportove na vodi, pecanje, orijentaciju, ishranu u prirodi…

Predov krst je lokalitet, na 1075 m n.v., na koji se stiže preko Bajine Bašte i Perućca, kroz uski kanjon rečice Dervente, preko Rastišta.

Nalazi se na najudaljenijem delu Tare, na krajnjem zapadu. Jezerom Perućac i jednim delom suvom granicom graniči se sa Republikom Srpskom. Upravo ta njegova zabačenost je i sačuvala biljni i životinjski svet. Na ovim prostorima nalazi se veliki broj netaknutih delova prirode.

Najviši vrhovi su Kozji rid 1591m, Pivnice 1575, Mrka kosa 1545 i Lisnata glavica sa 1510m nadmorske visine.

Predov Krst je razmeđe grebenova koje se nalazi u najzabitijem delu Tare, okruženo sa svih strana krivinom Perućačkog jezera na Drini, potpuno mimo puteva, u poslednjem carstvu medveda u ovoj zemlji. Tuda niko ne prolazi, osim ljubitelja prirode koji su s predumišljanjem krenuli u dotičnu oazu, šumara i graničara (granična linija Srbije prolazi na par kilometara odatle). Sa Predovog Krsta postoji makadamski put dug oko 20 km grebenom Tare do Zaovinskog jezera i Mitrovca, koji svakako treba proći kada to vremenske prilike dozvoljavaju.

Na severozapadu masiva Tare predstavlja najočuvanije predele u Srbiji pa i u Evropi. U ovom području nalaze se i 3 rezervata prirode: Zvezda planina, Brusnica i Karaula štula, koja predstavljaju pribežišta i jedna od poslednjih staništa tercijernih biljnih i životinjskih vrsta.

Na samo 8km od Kaluđerskih bara nalazi se Sokolina, turistička lokacija sa velikim potencijalom. Visoravan sa prelepim livadama okružena šumama jele, smrče, bukve,  predstavlja pravu vazdušnu banju. Povoljna klima ovog područja , nadmorska visina, atmosferski pritisak, njegov sastav i vlažnost, deluju lekovito na ljudski organizam, najbolje na hronične plućne bolesti. Konfiguracija terena je idealna za duge šetnje i bavljenje planinskim biciklizmom. Očuvane šume predstavljaju prirodni rashlađivač u toplim letnjim mesecima.

Izvor: www.tara-planina.com

zekin salas etno restoran

Zekin salaš

Preporučujemo vam Zekin salaš jer verujemo da ćete kao i mi, biti prijatno iznenađeni svim što ćete videti i doživeti na ovom predivnom salašu.

Ono što je retkost (za sada) kada je u pitanju Etno-seoski turizam u našoj zemlji je to da se jednako posvećuje pažnje pristupačnosti za osobe sa invaliditetom.

Jedan od izuzetaka je i ovaj salaš.

Projekat turističkog kompleksa Zekin salaš, kao narednu fazu planira izgradnju hotelskih kapaciteta od 60 ležajeva, wellness centra, i rekreacione zone.

Predviđeno je da ovi sadržaji budu pristupačni osobama sa invaliditetom.

U prijatnom ambijentu ravnice i sremskog sela, i sa zecom kao lajtmotivom, koji se provlači kroz sve sadržaje salaša (osim na trpezi), nudi prijatan odmor, ukusna i zaboravljena jela, rekreaciju i uživanje.

Višenacionalna šarolikost i multikulturalnost Vojvodine ogleda se ovde na više nivoa – od kuhinje do enterijera Zekinog salaša.

Projekat turističkog kompleksa Zekin salaš, kao narednu fazu planira izgradnju hotelskih kapaciteta od 60 ležajeva, wellness centra, i rekreacione zone.

Turističko-kulturni kompleks Zekinog salaša

smešten je na 7.000 m2.

U sklopu turističkog kompleksa salaša su:

Etno restoran

Kapaciteta 150 mesta, sa prelepom baštom (avlijom) od 300 mesta, u ambijentu starog sremačkog domaćinstva sa zaboravljenim i autohtonim jelima ovog kraja. Sremački fruštuk, trganjci i flekice, perkelti, ukrajinske piroge, guska u vinu, riblji paprikaši, štrudle, gomboce, salčići i zečije šape samo su deo bogate gastronomske ponude.

Vinoteka

Regionalna vinoteka „Najbolja sremska vina pod jednim krovom“

Prvi put su se na jednom mestu, u jednoj vinoteci na Zekinom salašu u Krčedinu, našli najbolji vinari i najkvalitetnija vina isključivo sremsko-fruškogorskog vinogorja.

Stručni tim , pod upravom enologa prof Dr Slobodana Jovića, svake godine će pratiti proizvodnju, javnosti predstavljati najbolja vina kao vrhunske domete prethodne berbe i proglašavati vinare-članove Vinoteke.

Galerija „Guvno”

Izložbeno-prodajna postavka. Prostor pogodan za poslovne skupove, promocije, ekskluzivne

prijeme, koktele. Kapacitet 70 sedećih mesta.

Suvenirnica „Kotobanja”

U prostoru stare sremačke kotobanje izlažu se suveniri sa i na temu zeca, rukotvorine domaće radinosti vrednih sremica Zavičajnog društva Krčedin, kao i antikvarni predmeti i dela primenjenih umetnika.

Bašta – rekreaciona zona

Na 5.000 m2 u bašti, produžetku „drugog dvorišta” (guvna), završava se prostor za odmor, mini zoo vrt, dečije igralište, manjež i veliki lavirint zeca.

 

Aktivnosti u prirodi


Biciklizam

Vozom Romantika moguće je u posebnom vagonu prevesti  bicikle do stanice Beška, samo 4 km od Zekinog salaša.U Krčedinu, duž puta VELO 6, postoji obeležena biciklistička i pešačka staza u dužini 16,5km koja prati tok Dunava.Staza je obeležena i sadrži informacije  o autohtonom biljnom i životinjskom svetu, istoriji zemlje na obroncima Fruške Gore, vidljivim kroz lesne preseke.

Izleti

Vožnja Dunavom i izlet na Krčedinsku adu – Krčedinska ada sa svojim brojnim rukavcima i barama, pravi je raj za ljubitelje prirode, ekologije, lova, ribolova i foto-safarija. Jedna je od retkih preostalih prirodnih oaza u kojoj su slobona krda konja, magaraca, goveda, mangulica… kao i veliki broj retkih vrsta ptica.

Obilazak fruškogorskih manastira - svi izleti se odvijaju uz pratnju turističkih vodiča.

Kako doći na Zekin salaš

Nalazi se na Koridoru 10, između Beograda i Novog Sada.

Samo 3 km od auto puta E-75 (izdvajanje na petlji Beška-Krčedin)

u glavnoj ulici u Krčedinu, pored crkve Sv. Nikole.


Kategorije Pristupačnost Napomena
Prilaz objektu

Parking

Ulaz u objekat

Restoran
WC Sirina vrata jednog toaleta 62 cm, sa nesto sirom kabinom.
Većina sadržaja

- Pristupačno - Delimično pristupačno - Nepristupačno

NAPOMENA

Nepristupacna galerija, vinoteka, suvenirnica i jedan toalet.

KONTAKT SA ZEKOM:

Krčedin, Uče Zekovića 7

Tel: 022/500-314 ( od 13h-23h radnim danom, od 11h-23h vikendom)

011/303-6623 (od 10h-16h od ponedeljka do petka)

Mob: 064/641-55-72; 064/641-55-75;

Zeka ponedeljkom odmara!

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Sava Centar

Sava Centar je najveći kongresni, kulturni i poslovni centar u našoj zemlji i jedan od najvećih u Evropi, čija delatnost obuhvata organizaciju kongresnih i svih vrsta umetničkih skupova i manifestacija.

Izgrađen 1977. godine, Sava Centar predstavlja moderan kompleks smešten u jednom od najlepših delova Beograda, udaljen svega pet minuta od centra grada i 15 minuta od aerodroma Beograd . U njegovoj neposrednoj blizini nalaze se hoteli deluxe kategorije Hyatt Regency i Hotel Continental Beograd, koji zajedno sa Sava Centrom čini jedinstven arhitektonski prostor sastavljen od tri celine: poslovna zgrada – objekat „A“, velika kongresno koncertna dvorana – objekat „B“ i Hotel Continental Beograd.

Sava Centar je savremeni centar izuzetne domaće i međunarodne reputacije, koji više od tri decenije uspešno organizuje najveće međunarodne kongresne skupove i umetničke manifestacije.

Sava Centar raspolaže sa 15 konferencijskih sala različitih kapaciteta (od 20 do 4.000 mesta). Sve sale su opremljene najsavremenijom tehnikom i mogu da odgovore najsloženijim zahtevima klijenata. Uzimajući u obzir raspoložive kapacitete, nivo tehničke opremljenosti i profesionalno iskustvo u ovoj oblasti, Sava Centar ima značajnu poziciju i lidersku ulogu u razvoju kongresne industrije u regionu.

Sava Centar klijentima i posetiocima pruža i dodatne usluge, koje su sastavni deo profesionalne kongresne organizacije (štampanje, sopstvena IT mreža, digitalna telefonska centrala, internet, ketering usluge, profesionalno obezbeđenje, parking…), što ovaj objekat čini multifunkcionalnim i jedinstvenim.

U okviru Sava Centra, nalaze se pošta, apoteka, prodavnice, galerije slika i restorani.

Sava Centar je svojom doslednom kulturnom i umetničkom orijentacijom u prethodne tri decenije predstavio stvaralaštvo najvećih i najznačajnijih umetnika evropske i svetske kulture.

Velika dvorana Sava Centra je izuzetnih prostornih i tehničkih mogućnosti, kapaciteta 3.672 sedišta, sa najsavremenijom scenskom tehnikom i Dolby Digital sistemom za višekanalnu reprodukciju filmskog zvuka.

U okviru Sava Centra nalaze se i ugostiteljski objekti koji, uz najširi izbor vrhunskih domaćih i stranih jela i pića, omogućavaju organizaciju poslovnih ručkova, banketa, koktela, gala večera.


Kategorije Pristupačnost Napomena
Prilaz objektu

Parking

Ulaz u objekat

Lift
WC
Obezbedjena mesta u velikoj dvorani

- Pristupačno - Delimično pristupačno - Nepristupačno

Dom omladine Beograd

Dom omladine Beograd

Dom omladine Beograda je centar koji promoviše programe za mlade u sferi savremene umetnosti i kulture. U svom spektru delatnosti Dom omladine pokriva sve umetničke discipline i forme: od vizuelnih umetnosti i novih medija, preko filma, pozorišta pa sve do muzike.

Osnovan 1964, smesten u samom centru grada, na nekoliko koraka od centralnog gradskog trga – Trga republike, Dom omladine je godinama kultno okupljalište mladih Beograda.

Velikom, temeljnom rekonstrukcijom kompletne zgrade, izvršene su adaptacije kako bi bila pristupačna za sve osobe sa invaliditetom.

Za vise informacija, pogledajte ovaj link:http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1435985

Kontakt:

Dom omladine Beograda
Makedonska 22/IV
11 000 Beograd
Srbija

Telefon: 011 322 0127
Web:http://www.domomladine.org/rs

email:  dobinfo@domomladine.org

 

zgrada_1

Madlenianum

Zgrada MADLENIANUM nesumnjivo predstavlja jednu od najreprezentativnijih pozorišnih zgrada, ne samo u Beogradu i Srbiji, već i u širem regionu.

Nakon renoviranja,novim arhitektonsko-urbanističkim rešenjem modernim, ali istovremeno i brižljivo uklopljenim u ambijent i kontekst starog Zemuna – naglašen je izuzetan značaj javne funkcije pozorišta, ali su reafirmisani i  potencijali mesta.

Zgrada je u potpunosti prilagodjena osobama sa invaliditetom.

Kategorije Pristupačnost Napomena
Prilaz objektu

Parking

Ulaz u objekat

Lift
Smeštaj u pozorišnoj sali
WC

- Pristupačno - Delimično pristupačno - Nepristupačno

Kontakt:

● Opera & Theatre MADLENIANUM
● BEOGRAD
● 11080 ZEMUN
● Ul. Glavna 32
● centrala: 307 61 78
● tel. blagajne: 316 27 97
● fax: 210 86 85
mad.oper@madlenianum.rs

SPENS Novi Sad 1

SPENS Novi Sad

Sportski i poslovni centar „Vojvodina“, poznatiji kao SPENS  (što je u stvari  skraćenica od Stonotenisko Prvenstvo Novi Sad, održanog 1981) je sportsko-poslovni centar koji se nalazi se u Novom Sadu u delu grada Stari Grad.

Izgradnja dovrane je započela 1979 godine, a otvorena je 1981 godine za 36.svetsko prvenstvo u stonom tenisu.

Sportsko-poslovni centar Vojvodina čine dvorana, otvoreni sportski tereni, stadion Vojvodina i garaža.

Spens ima dve hale veliku kapaciteta oko 11000 gledalaca i malu kapaciteta oko 3000 gledalaca, ledenu dvoranu kapaciteta 3000 gledalaca, zatvoreni bazen, kuglanu, trenažno takmičarske sale za boks,dzudo i stoni tenis, 2 press centra i amfiteatar.

Pored sprtskih objekata u njemu se nalazi preko 200 lokala u kojima su smeštene mnogobrojne prodavnice.

 

Kategorije Pristupačnost Napomena
Prilaz objektu

Parking

Ulaz u objekat

Prilaz iz prizemlja
Lift
WC Dva toaleta pristupačna u Gradskoj kafani i delu gde su svlačionice
Prateći sadržaj

- Pristupačno - Delimično pristupačno - Nepristupačno

KONTAKT:

● Sutjeska 2

● 21 000 Novi Sad

● Srbija

● e-mail: office@spens.rs

● +381 21 48 82 222

● +381 21 66 11 031

● Web: http://www.spens.rs

arena1

Arena Beograd

Strateško opredeljenje investitora gradske vlasti je da „Arena Beograd” postane kapitalni činilac u obogaćivanju ukupne turističke ponude Beograda kao glavnog grada Srbije, time što će sadržajima i događanjima konstantno privlačiti veliki broj publike. Geografski položaj Beograda, oduvek je predstavljao središte svih kulturnih i sportskih događaja u ovom delu Evrope. Kao takav idealan je za privlačenje publike iz svih okolnih zemalja s jedne strane i izazov za vrhunske umetnike i sportiste da na jednom mestu okupe najveći broj svojih fanova, s druge strane.

Kompleks „Beogradske Arene“ obuhvata tri objekta: veliku dvoranu, malu salu i parking.
Velika dvorana ima površinu 48 000 m2 raspoređenih u 6 nivoa, kapaciteta 20 000 – 25 000 posetilaca, u zavisnosti od događaja.

„Beogradska arena“ danas je zaštitni znak Beograda i jedan od novih simbola glavnog grada Srbije, kao i atraktivna turistička ponuda naše prestonice i države.

Od samog početka projekta izrade Arene, pa do njene krajnje upotrebne funkcije, mislilo se na transport, smeštaj I adekvatnu ponudu za sve osobe sa invaliditetom.

Uz sam prilaz Areni postoje odvojena i jasno obeležena parking mesta za osobe sa invaliditetom, na severo-istocnom ulazu, prilaz i lift vode na II nivo.

Jasno obeleženim putokazima osobe sa invaliditetom se smeštaju na posebno obezbedđena mesta koja se nalaze na četiri pozicije sa kapacitetom od 80 mesta za koncert i do maksimalno 160 za spostrski događaj (broj mesta za sportski događaj zavisi od stepena bezbednosti).

Važno je napomenuti da osobe sa invaliditetom sa po jednim pratiocem dobijaju posebne vrste ulaznica.

Zbog ograničenog kapaciteta, zahtev za praćenje odeređenog programa potrebno je poslati putem elektronske pošte, ne ranije od nedelju dana pre događaja, na adresu:info@arenabeograd.com u kome treba navesti ime i broj telefona osobe sa invaliditetom i ime pratioca. Odgovor ćete dobiti u najkrećem mogućem roku.

Kategorije Pristupačnost Napomena
Prilaz objektu

Parking

Sporedni ulaz u objekat

Lift
WC

- Pristupačno - Delimično pristupačno - Nepristupačno

NAPOMENA:

Arena ima pristupačan smeštajni kapacitet od 80 – 160 mesta za OSI

 

Adresa:

● „Arena Beograd”

● Bulevar Arsenija Čarnojevića 58

● 11 070 Novi Beograd

● Srbija

Informacije o događajima u Areni kao i cenama ulaznica, iskljčivo možete dobiti pozivom na brojeve telefona :0900 11 00 11,  011 307 77 86 ili putem maila: callcenter@cs.rs

Е-mail: info@arenabeograd.com
Web: www.arenabeograd.com

 

Grčka salata

Ova osvežavajuća mešavina sezonskog povrća i feta-sira je obavezan pratilac svakog tradicionalnog grčkog jela pogodan da ga kombinujete i uz neku drugu kuhinju.

Sastojci za 4 osobe

500 g paradajza
1 kašika vinskog sirćeta
150 g luka
200 g feta sira
2 kašika maslinovog ulja
250 g krastavaca
50 g maslina
2 kom šargarepe

Priprema

Paradajz i krastavce isecite na kockice, a luk na režnjeve.

Isecite feta-sir na kocke.

Sve sastojke stavite u jednu veću činiju.

Salatu začinite maslinovim uljem i vinskim sirćetom.

Pospite origanom i vegetom.

Sastojke dobro izmešajte.

Prijatno!

Sarmice s vinovom lozom

Svi smo svesni lepog ukusa koji ima plod vinove loze, i još lepšeg ukusa proizvoda od tog ploda, ali većina nas nije svesna da i od lista vinove loze može da se napravi itekako ukusno jelo.

Sastojci za 4 osobe

1 kašičice bibera
15 kom listova vinove loze
1 kašičice mlevene crvene paprike
5 kašika suncokretovog ulja
1 kašičice soli
1 kom crnog luka
300 g mlevenog mesa
1 kašičice vegete

Priprema fila

Isecite što sitnije crni luk.

Sipajte ulje u odgovarajuću posudu i stavite ga da se greje.

Kada se dovoljno zagreje, dodajte crni luk.

Propžite crni luk, a zatim dodajte mleveno meso.

Odmah potom dodajte i začine, so i biber.

Dodajte i vegetu radi boljeg ukusa i crvenu papriku da meso dobije lepu rumenu boju.

Po začinjavanju dodajte i jedno jaje da veže masu.

Blanširanje vinove loze

U posudu srednje veličine sipajte vodu i posolite je.

Stavite vodu da proključa. Pošto je proključala, skinite posudu sa šporeta i potopite listove vinove loze na nekoliko minuta, dok ne omekšaju i počnu da menjaju boju.

Filovanje sarmica

Uzmite jedan list vinove loze i na sredinu stavite otprilike jednu kašičicu pripremljenog fila.

Zavijajte sarmice kao što je prikazano.

Kuvanje sarmica

Dno odgovarajuće posude obložite sa par listova vinove loze da sarmice ne bi zagorele u toku kuvanja.

Poslažite sarmice što bliže jedna drugoj da se ne bi prilikom kuvanja raspale.

Po završenom slaganju sipajte vodu i stavite par listova preko sarmica.

Posluženje

Uz sarmice poslužite i pavlaku.

Prijatno!

Musaka sa prazilukom

Spremili smo Vam još jednu varijaciju musake, tradicionalnog jela istočnog Mediterana, ali ovog puta sa prazilukom i mozzarella sirom.

Sastojci za 4 osobe

1 kg praziluka
2 kom lovorovog lista
1 glavice crnog luka
50 g mocarela sir
malo soli
malo peršuna
500 g mlevenog mesa
1 kom kisele pavlake
malo suncokretovog ulja
150 ml soka od paradajza
malo bibera

Priprema

Sitno iseckajte luk i prodinstajte ga.

U međuvremenu operite i očistite praziluk pa ga isecite na kolutiće.

U veću posudu sipajte vodu i posolite je.

Pošto je voda proključala, dodajte praziluk i ostavite da se kuva oko 5 min. Praziluk procedite po završetku kuvanja.

Pošto ste prodinstali luk, dodajte pasirani paradajz i ostavite da krčka još 10-ak minuta.

Dodajte meso i ostavite da se sos krčka jos 15-ak minuta.

Dodajte peršun i lovorov list.

Filovanje

U vatrostalnu posudu ređajte sloj praziluka pa sloj sosa. Ponavljajte taj postupak dok ne potrošite sastojke.

Nanesite pavlaku i ravnomerno je rasporedite.

Na kraju, narendajte sir i ostavite 20-ak minuta da se zapeče u rerni na 200°C.

Prijatno!

Poslastica – Grčka baklava

Potrebno je: 1/2 kg kora za pitu, 250 g mlevenog badema, 250 g mlevenih oraha, 200 ml maslinovog ulja, 1 kašika cimeta.

Za sirup: 150 g meda, 600 g šećera, 500 ml vode, 1 kesica vanilin šećera, sok od jednog limuna.

Priprema: u činiji pomešati badem, orahe i cimet. U podmazanu tepsiju staviti jednu koru, premazati je uljem, pa preko nje još tri (svaka premazana uljem). Staviti fil, pa preko njega dve spojene kore (svaka premazana uljem) pa fil, dve kore i tako redom dok ima fila. Za poslednji red se ostave četiri kore. Površinu poslednjih kora premazati uljem, oštrim nožem zaseći željene oblike (trouglove, kocke itd.) i staviti da se peče na 180 stepeni oko 45 minuta, odnosno dok baklava ne dobije lepu zlatnobraon boju. Preliti sirupom i ostaviti da se ohladi. Sirup: u šerpu staviti šećer, vanilin šećer, vodu i oko sedam minuta kuvati. Pomeriti s ringle, dodati sok od limuna, promešati i vrućim sirupom preliti baklavu sve dok upija. Baklava može da se pospe i pistaćima.

Izvor:www.topvita.info

Giros

Giros se pravi isključivo od svinjetine i jede se sa zaziki salatom, svežim paradajzom i pečenim krompirom. Upravo ta kombinacija čini grčki suvlaki jedinstvenim. U Grčkoj ga u žargonu nazivamo „prljavom“ hranom jer mnoga mesta na kojima se pravi su neugledna. Ali to na ne sprečava da često uživamo u ovom ukusnom jelu.